Насловна Поглед Одупри се електричној столици

Одупри се електричној столици

Народ може живјети од енергетског сектора и од пољопривреде. Може - али не живи

0
strip, električna stolica
извор: Фејсбук

Пише: Митар Ђукановић

Ако икад устанемо, сјешћемо у електричну столицу, којој су електроде цијене струје, којој се снага ампера мјери у разлици између државних и приватних пројеката које финансирају грађани, у електричну столицу, чашћених концесија, ресурса свих нас. Завршини чин лакрдијашке трагедије. Зато отпор!

Све ово вријеме народ спава са рибама, а то има исту поруку као антологијска сцена из филма Кум, гдје јунак спава са коњском главом. Порука је иста. Од гаовица до пирана, пуно риба у нашем кревету, опомена на мешетарство, транзициони колапс, на посрнулу и безидејну економију – а ми дријемамо. Кад једна таква риба искочи, ми се мало пренемо, мислимо да ће она појести све ове друге и да ће одагнати све сумње кад се пробудимо.

Опште је познато да Црногорци устају у подне, а подне је овдје већ давно прошло. Тако да је смијешно надати се да ће мртва риба појести све остале, такође мртве, јер рибе не живе у креветима, иза ћошкова, у судовима и управи, не испијају кафе, не носе коверте, немају концесије, рибе живе у води.

Економија нам се огледа у томе да је боље дефинише Ал Капоне, него све досадашње економске теорије. Миран сан, сан са рибама, под покривачем демагогије гдје је лидерство неизоставна ријеч, опомена је, пред смртну казну, а Црногорци су је искусили у транзицији. Није да нијесу, а транзиција још траје, или је у другој фази (?!) како смо могли чути.

Сјетимо се гиљотине лакомислених Црногораца када је почела масовна ваучерска приватизација. Сјетимо се приватизационих фондова, цијена њихових ваучера, новинарског шминкања појединих предузећа – сачекуше, гдје је народ ухваћен и одведен на гиљотину. Под сјечиво дужничког ропства. Али није вријеме гиљотине, на њој су страдале генерације прије наше.

Гиљотина је замијењена стријељањем, стријељањем слободе, ријечи, одабира, а економија је стријељана стријељањем конкуренције. Замислите капитализам без слободе тржишта! Да ли је то капитализам? Или етатизам подређен личним интересима? Ипак, како једна држава владавине права да стријеља неистомишљенике, треба хуманије поступати са њима. Успавати их.

А док се будемо презнојавали устајући из кревата, можда лицем пољубимо патос, од инјекција и љекова, од зајмодавних инфузија, којима се хранимо без идеје да ће нам бити боље и да ћемо ставити неки залогај у уста.

Народ може живјети од енергетског сектора и од пољопривреде. Може – али не живи. Ако он није крив, треба се одупријети ономе ко јесте. А ко је крив? Криви су сви они што мисле да ће кад оду из Црне Горе да угасе свијетло. Кад електрична столица изгуби функцију. Има луче и без њих.

Чак смо и заборавили да нам уста служе да говоримо. Зато рецимо НЕ приватним хипотекама над земљом и ресурсима Црне Горе. Рецимо НЕ цијенама које брже расту него плате и пензије. Загризимо сви заједно нашу кору хљеба, made in Montenegro. Јер не смијемо спавати са рибама, а нећемо ни у електричну столицу!

Извор: Фејсбук – Митар Ђукановић

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here