У четвртак, 27. септембра, у лапидаријуму Музеја града Будве одржана је промоција књиге „Црвена стијена in Cultural and Ecological Context“.
Уредник књиге је проф. др Роберт Вејлон са Уиверзитета у Мичигену, а издавачи ЈУ Народни музеј Црне Горе и Црногорска академија наука и умјетности (2017). Промоција је организована у оквиру манифестације међународног карактера „Дани европске баштине“, која се ове године реализује под слоганом „Умјетност дијељења“, уз подршку Министарства културе Црне Горе.
На представљању књиге су говорили академик ЦАНУ Павле Пејовић, мр Митра Церовић, археолошкиња ЈУ Народни музеј Црне Горе и Никола Боровинић, археолог истраживач из Центра за конзервацију и археологију Црне Горе. Модератори су били Итана Лаловић и Душан Медин.
Синоћња промоција отпочела је уводним обраћањем Итане Лаловић, етнолошкиње-антрополошкиње, у име организатора промоције, која је, између осталог, присутне упознала са програмам „Дана европске баштине“ које Установа ове године реализује, као и са концептом синоћње промоције, коју је пратила дискусија са бројним питањима и коментарима.
Потом се уводним обраћањем представио Душан Медин, археолог и менаџер у култури, координатор манифестације „Дани европске баштине“ у Установи.
Медин је, поред осталог, о новијем истраживачком пројекту који се на археолошком локалитету Црвена стијена реализује, рекао сљедеће: „Велики мултидисциплинарни тим експерата различитих профила из земље, региона и свијета, допринио је и још увијек доприноси да се овај археолошки локалитет континуирано и систематски истражује, и то не само из угла традиционалних археолошких пракси и методологија, какве су раније углавном спровођене, већ посебно на начин који данас подразумијевају сва сериозна археолошка истраживања, а то су испитивања геолошких слојева, палеонтолошких остатака, као и оних археоботаничких, археозоолошких, физичко-антрополошких и бројних других аспеката праисторијских локалитета. А сви добро знамо да су ископавања на тако древним налазиштима (какво је несумњиво и Црвена стијена) веома специфична и да захтјевају минуциозан и дуготрајан теренски и лабораторијски рад, имајући у виду да све знање о налазима потиче од анализа и проучавања управо тих самих налаза, јер у старијим праисторијским добима нема писаних извора, а тек нема очуваних усмених предања која ће вам помоћи у бољем разумијевању ове теме. Дозволите да на овом мјесту свим сарадницима на изради ове јединствене стручно-научне књиге честитам на изванредном послу, посебно уреднику, ауторима и акад.
Павлу Пејовићу, јер данас није једноставно објавити ни кратку књигу лаганије форме и садржаја, а камоли овако репрезентативно издање.“
Сљедећи је говорио акад. Павле Пејовић, истакнути црногорски умјетник, редовни професор, академик ЦАНУ и секратар Одјељења умјетности, раније директор ЈУ Народни музеј Црне Горе. Пејовић се осврнуо на професионално и лично искуство у односу на истраживачки пројекат Црвене стијене, као и на успјешну сарадњу проф. Вејлона са црногорским институцијама културе. Ближе је представио историјат и значај пројекта „Путеви континуитета“, који је Народни музеј током вишегодишње кампање реализовао, уз подршку Министарства културе, а у оквиру којег је био и пројекат ревизионих археолошких истраживања Црвене стијене. Пејовић је указао на нескривену подршку ЦАНУ и националног Музеја објављивању ове репрезентативне монографије.
Археолошкиња мр Митра Церовић, археолошкиња, руководитељка Археолошког музеја при Народном музеју на Цетињу, детаљније се осврнула на почетке ископавања овог археолошког локалитета, до којијх је дошло средином 1950-их година, уз осврт на касније етапе истраживања, закључно са актуелним пројектом „Путеви континуитета“, у оквиру којег је остварен посебно обиман и значајан истраживачки подухват.
Церовић се посебно осврнула на археолошке карактерике самог локалитета, откривене налазе, као и на датовање истих, представљајући ближе све стратиграфске слојеве који су досад тамо откривени. Такође, Церовић је указала на значај спровођења компаративних анализа и аналогија са осталим праисторијским локалитетима у Црној Гори и окружењу, који потичу из истих или сличних периода.
Археолог Никола Боровинић, истраживач Центра за конзервацију и археологију Црне Горе, ранији руководилац истраживачког пројекта Црвене стијене, један од бројних учесника истраживања, као и један од аутора поглавља у овој монографији, говорио је на промоцији књиге о личном истраживачком искуству које је имао током вишегодишњих кампања ископавања локалитета и обраде откривених налаза.
Боровинић се детаљно осврнуо на културне слојеве локалитета, врсту и количину откривене материјалне културе, као и на њене особености у односу на друге локалитете хронолошки и географски сродне. Говорио је и културним и природним условима који су у средњем и горњем палеолиту, као и током мезолита, постојали на просотру источне обале Јадрана и данашње Црне Горе, посебно се фокусирајући на карактеристике локалитета Црвена стијена.
Током програма, археолог Душан Медин пружио је детаљнији осврт на књигу о Црвеној стијени која је представљена: „У питању је издање која плијени пажњу и поштовање, осим новим научним резултатима и доприносом у струци, и својим импозантношћу, обимом и формом (А4 формат), волуменом (464 страна), тиражем (500 примјерака), колорном штампом, бројем окупљених аутора текстова (око 30) који долазе из чак 15 наших и страних институција (музеји, факултети, институти, центри, лабораторије…) и, коначно, бројем поглавља, односно цјелина (тачно 20).
Публикација је објављена на енглеском језику, чиме Црвена стијена постаје доступна, разумљива и блиска широком читалачком и научном аудиторијуму, да не кажемо – цијелом свијету. Свакако, очекујемо да ће и издање на нашем језику ускоро угледати свјетлост дана. Сама књига подјељена је у три цјелине, могло би се рећи. На почетку су садржај, подаци о ауторима, листе табеларних приказа (око 60), као и пописи илустрација (цртежа, фотографија, планова… има их преко 200), а све ово укупно заузима готово 20 страница.
Други дио чини краћи предговор који потписује уредник, са ближим информацијама о пројекту, сарадницима и самој књизи, а затим слиједи централни дио – 20 радова, уобличених у 20 разнородних поглавља. Она су тематски и дужином различита: најкраћа имају по 4 стране (рад о приказу досадашњих истраживања локалитета и рад о остацима мезолитске фауне), док чланак о траговима ватре неандерталаца има чак пуних 109! Теме које су обрађене, између осталог, јесу: теоријски и методолошки оквири новог истраживачког пројекта, досадашња истраживања, географске и геолошке специфичности, геоархеологија, стратиграфија, радиометричко датовање, средњепалеолитски слојеви, мезолитски слојеви, керамички налази, литичка (кремена) индустрија, фауна и флора, структуре ватре коју су користили неандерталски људи, као и осврти на досад урађено, са плановима за будућа истраживања.
За крај, у питању је издање које се по објављивању уврстило у сам врх црногорске археолошке библиографије, вјероватно већ постајући дијелом обавезне литературе на студијама археологије у ближем и даљем окружењу, а ако пак још увијек и није, очекујемо да је то један од многих путева који је пред овом књигом, јер „habent sua fata libelli“, како говораше стари Латини: књиге имају неку своју судбину.“
С поштовањем,
Директорица
мр Луција Ђурашковић, с. р.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
