Одрицање од ћирилице данак „братству и јединству”
Ћирилица, илустрација
Диван је текст „Ћирилица и ми” судије М. Благојевића, објављен у „Погледима”. И ја осјећам потребу да изнесем своја запажања о нашем „нихилистичком односу” према ћирилици.
Морали смо да платимо цијену за то што је Београд био главни град СФРЈ. Због тога на РТ Београд није могло ништа да „иде” на ћирилици, јер то не би преносили остали студији у тадашњој држави (Љубљана, Загреб, Сарајево). И у мом Љигу већина фирми написана је латиницом, кафу пијем у „Башвуду”, а сваки дан пролазим поред бифеа „Елефант” (за оне који не знају енглески, на излогу је нацртано слонче).
У бившој ЈНА користила се искључиво латиница, чак и у Македонији, где је, као и у Бугарској, у употреби искључиво ћирилица.
Био сам војник далеке 1966/67. у Штипу. Када сам пред демобилизацију казао свом другу писару у канцеларији командира батерије да ми карактеристику у војној књижици напише ћирилицом, доживио сам да ме командир пита: „Шта ти изиграваш?” Одговорио сам му да хоћу да ми то прочита отац кад дођем кући.
Александар М.Миловановић/Политика
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ја сам скинуо латинични натпис са библиотеке. Поставио нов исписан прво ћирилицом па латиницом. Морао сам да дајем објашњење за тај поступак. Рекао сам да нисам знао да је ћирилица у војсци забрањена и да сам мислио да су латиница и ћирилица два равноправна писма. Па јесу јесу….равноправни су. Нека остане натпис. И остаде ћирилица. Тај официр је био из Црне Горе и остао ми је у лепом сећању.