Одрасли имају највише проблема са оним што им родитељи нису пружили детињству
1 min read
Људи у зрелом добу када имају преко 30 или 40 година, често изгледају у складу с својим годинама, али то је исто тако често само стање споља, а уствари “дете” у њима је незадовољно и неостварено.
Научници су утврдили да су неки људи још увек у стадијуму у ком од родитеља нису добили љубав коју су очекивали и што се испољава на различитим животним пољима у којима не успевају да се остваре, а у том стању остају док сами не науче да пронађу задовољство у себи.
Још у раном детињству, од годину до две, формира се поверење и сигурност, па деца која у том узрасту немају бригу, осећају се одбаченим и немају блискост са мајком и оцемо одрастају и неповерљиве и застрашене особе.
Са таквим одраслим људима тешко је направити контакт, они испитују сваки свој однос, што пословне, што приватне везе, па се осећају беспомоћно и рањиво.
Самосталност и да осећај самоконтроле, код детета се развија у периоду од друге до четврте године, па уколико су родитељи ометали развој у овим смеровима, на пример, нестрпљиво пожуривали дете и радили нешто за њега, чинећи да се осети као да није довољно способно, или са друге стране, очекивали да дете уради нешто за шта није још увек спремно самостално да уради, онда се формира осећање стида.
Такође када родитељи стално проверавају дечји рад и постигнућа, онда настаје сумња у себе и своје способности код детета.
Уместо да буду сигурни, ови људи као одрасле особе мисле да зависе од туђег мишљења и оцене, и очекују неодобравање и подсмех.
У периоду од 3-6 године,важно је подстицати креативности и иницијативе које дете изности,што се често види као да је дете немирно , па следе разноразне казне и забране без одговора зашто, код одраслог човека манифестује се вечитим осећајем кривице за нешто што учини или пак не учини.
Таква “велика деца” немају довољно усмерености према циљу и одлучности да поставе реалне циљеве и остварују их, јер мисле да нису довољно добри или да ће из неког разлога бити кажњени
Стални осећај кривице може да изазове пасивност, импотенцију или фригидност, као и психопатско понашање.