Односи Русије и Црне Горе гори него у вријеме Голог отока
1 min readНаучни сарадник Института за славистику Руске академије наука др Георги Енгељхарт оцијенио је да су односи Црне Горе и Русије гори него за вријеме Голог отока.
–Што се руско-црногорских односа тиче са жаљењем констатујем да су они најгори у историји. Присталицама добрих односа са Русијом у Црној Гори било је теже можда само у периоду након 1948. године, казао је Енгељхарт у интервјуу за “Слободу”.
Он је истакао да поједине утицајне политичке фигуре из САД сада заговарају „повратак Америке на Балкан“, наводећи да их овдје очекује „недовршен посао“.
-Не знам да ли те најаве некога могу да охрабре, с обзиром да су жива сјећања на то како је изгледао Балкан 90-их година прошлог вијека, када је овдје активно била присутна Америка, рекао је Енгељхарт.
1.У Русији је у јеку кампања за предсједничке изборе. Можете ли дати оцјену да ли и у којој мери руски избори задовољавају демократске принципе?
-Подсјетио бих да ова председничка кампања у Русији пролази у условима готово опсадног стања, веома снажног спољног притиска, који подразумијева међународне санкције и друге политичке инструменте усмјерене против режима предсједника Путина. Јак спољни притисак на Русију креће негдје од трећег Путиновог мандата 2012. године и константно расте. У тим сложеним условима руска власт је организовала изборе, који максимално у складу са домаћим законодавством.
Оптужбе Запада да је руски изборни процес фарса, да се крше људска права и да у Русији не постоје основне демократских слобода су дубоко лицемјерне. Претходни предсједник Русије био је по вољи Запада и њему је све било дозвољено. Садашњи предсједник води другачију политику, која није по вољи Западу и је одмах проглашен за аутократу и опасног реваншисту.
Оптужбе Запада су лицемјерне, јер ћу вас подсјетити да је Запад прије 25 година здушно подржао проглашење веома ауторитарног Устава из 1993. и насилно распуштање парламента од стране предсједника Јељцина, које је резултирало наредбом армији да гранатира зграду парламента. Тада не да није било санкција, него су у западним медијима тенковски јуриш на легитимни парламент и убиство много људи прогласили за побједу демократије.
2.Шта је тајна недодирљивости Владимира Путина у односу на политичку конкуренцију?
-Мислим да високи рејтинг Владимира Путина најважнија чињеница значајно поправљање стандарда грађана. На опредељење бирача утиче и економски опоравак и повратак Русије на свјетску позорницу као велике силе. То је оно што обични бирачи највише цијене и то представља основни разлог зашто је Путинов рејтинг, да би га пожелио сваки политичар на свијету. Може се рећи да је сада чак и већи него икада раније.
Током своје дуге владавине предсједник Путин је модификовао домаћу политичку сцену. Што се тиче оптужби Запада да је Путин аутократа ту поново примјећујем дубоко лицемерје. Предсједник Русије заиста има „царска овлашћења“, али Путин их црпи из раније поменутог Устава из 1993, којег је Јељцин уз подршку Запада наметао тенковима. Суштина устава није промијењена, амандмани усвојени у вријеме Путина су симболично промијенили одређене одреднице, али не суштину његову и предсједничка овлашћења.
Спољни притисак на Путина није кренуо због ауторитарне власти, или кршења слобода и права у земљи, већ због његовог покушаја да самосталније води спољну политику, за разлику од његовог претходника који је слиједио упутства из Бијеле куће.
3.Да ли се након предсједничких избора може очекивати промјена руске политике према Балкану и у којој мјери се овај регион налази у зони приоритета руске спољне политике?
-По руском Уставу након формалне председничке инаугурације, која би требала да се одржи у мају мјесецу, слиједи проглашење нове владе, мандатара и министара. То значи да нашу владајућу гарнитуру очекују прекомпозиције и одређене измјене. Реално је стога очекивати не промјене, не можда баш политичког курса, већ начина вођења политике. То се може догодити и са руском политиком према Балкану.
Сматрам да је руска позиција на Балкану последњих година била далеко од активне и ограничила се на очувању неких раније постигнутих резултата. Међутим, свједоци само да притисак Запада на руске позиције на Балкану постаје све жешћи и то наравно захтева од Москве одређене реакције.
4.Већ деценијама балканским земљама се веома агресивно нуде и намећу тзв. евроатлантске интеграције. Да ли је у догледно време могуће очекивати да и Русија иступи са сличном иницијативом кроз ЕАЕС и ОДКБ?
-Ја сматрам да би таква инцијатива заиста била пријеко потребна. Предлог са којим Русија треба да изађе пред балканске народе, у првом реду према српском етничком простору, морао би да буде озбиљан, конзистенстан и наравно одржив. Убијеђен сам да ниједан народ на свијету Русији није наклоњен као српски и то је капитал који би креатори наше спољне политике морали да имају у виду. Руски наступ на Балкану морао би да буде реалан, лишен авантура, епских прича и фолклорних удружења са милитантним називима, које су у последње вријеме била прилично експонирани у вашој јавности и у одређеној мјери наштетили имиџу Русије.
5.Какве бенефите нашем региону може донијети Турски ток и да ли су реалне опструкције ЕУ као што је то било у случају Јужног тока?
-Примјер Турског тока и његовог пандана Сјеверног тока 2 илуструју да у унутар саме ЕУ постоје одређена унутрашња неслагања. Тај латенти конфликт постоји између бриселске бирократије и националних влада, рецимо Њемачке која води рачуна у првом реду економском интересу својих грађана.
Мислим да Вашингтон и Брисел, који чини ми се дјелују заједно против Русије, неће бити у стању да спријече Турски ток. У протекле три године протекле, од када је срушен пројекат Јужни ток до данас Брисел и Вашингтон вашем региону нијесу понудили никакву опипљиву енергетску алтернативу, а потреба за енергентима на Балкану је велика. Они ће свакако проводити одређене опструкције, али сам увјерен да неће имати поново капацитета да међународни гасовод поново зауставе.
6.Како оцјењујете актуелне односе Русије са Србијом и Црном Гором?
-Споља гледано званични односи Русије и Србије изгледају заиста добро. Предсједник Вучић често долази у Москву и на многим примјерима демонстрира отворено пријатељство према Русији. Посебан позитивни искорак направљен је у војној сарадњи, Србији су поклоњени МИГ-ови и потписан низ уговора из ове области. Споља све то изгледа одлично, али Запад на многе начине унутрашњим притисцима настоји да руско-српске односе у сфери политичке и економске сарадње прекине. Ту постоје неформални, али формални притисци као што је обавеза усклађивања спољне српске политике са Бриселом, што подразумијева увођење санкција Русији и напуштање трговинских споразума који српску робу на руском тржишту ослобађају увозних дажбина. У наредном периоду очекујем да се појача западни притисак на Србију и то је навјећа пријетња нашим билатералним односима.
Што се руско-црногорских односа тиче са жаљењем констатујем да су они најгори у историји. Присталицама добрих односа са Русијом у Црној Гори било је теже можда само у периоду након 1948. године.
8.Како видите будућност Балкана у наредних неколико година? Да ли су могуће нове нестабилности и отварање кризних жаришта?
-Лично бих желио да до интезивирања постојећих и отварања нових кризних жаришта на Балкану не дође. Становници вашег региона много су пропатили у ратним сукобима 90-их година, у распаду заједничких вам држава, тешке транзиције а онда вас је почетком новог вијека запљуснула свјетска економска криза. Нико добромјеран не би желио да се ратови и криза код вас понове.
Како се географски Балкан налази преко пута Блиског Истока, који је сада више него турбулентан, потребни су велики и заједнички напори и балканских држава и великих сила како би се спречило сељење нестабилности у ваше крајеве. Нажалост умјесто заједништва, велике силе показују ривалитет и то није само на линији Запад – Русија, него и Запад – Турска. Све то додатно компликује прилике на простору од Македоније до Бихаћа. Поједине утицајне политичке фигуре из САД сада заговарају „повратак Америке на Балкан“, наводећи да их овдје очекује „недовршен посао“. Не знам да ли те најаве некога могу да охрабре, с обзиром да су жива сјећања на то како је изгледао Балкан 90-их година прошлог вијека, када је овдје активно била присутна Америка.
Катнић гори од НАТО-а
Да ли пратите судски процес за наводни покушај за покушај рушења власти у Црној Гори у октобру 2016?
-Пратим и склон сам тврдим да је држање црногорске државне и судске власти руско-црногорске односе отровало више него приступање ваше земље НАТО пакту, које се такође догодило у крајње спорним околностима. Вашим званичницима су пуна уста тзв. малигног руског утицаја и приче о руском покушају да свргну власт. Чини ми се да они ширењем агресивне русофобије покушавају да изграде свој кредибилитет у међународној политици.
Сам судски процес има двоструку употребну вриједност, на домаћем и међународном плану. Колико пратим ваше медије, видим да нико озбиљан у Црној Гори не вјерује у оптужбе тужиоца Миливоја Катнића, а судски се процес посматрате као неку неку Нушићеву комедију. Комичних елемената у судници било је заиста много, а ликови попут Синђе и Паје чак превазилазе и Нушићеве хероје. Нажалост, за разлику од позоришта овај процес погађа судбине сасвим конкретних људи, који леже у затвору, или су под сталним притиском већ годину и по дана.
За разлику од ваших грађана, људи у иностранству нијесу детаљно упућени у судски процес и њима се преко медија дозира крајње ограничена прича о руском покушају да изазове крвопролиће у Црној Гори. Примјер наводног руског мијешања у Црној Гори, постала је битна компонента главних антируски конципираних америчких политичких документа, као што је случај са недавним извјештајем сенатора Бена Кардина. Пристајањем да будете амерички пропаганди пројектил у међународном клеветању Русије ваше садашње власти су нанијеле тежак ударац и скоро па непоправљиву штету билатералним односима, и могуће затровали их задуго. Због тога сам склон да тврдим да је судски процес за наводни државни удар нанио већу штету билатералним односима чак и од по свему спорног уласка у НАТО.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nesretni Ptrahinja, kako je teško živjeti u tolikoj mržnji, jadu i „sičiji“!
Mi volimo Rusiju!
… Što je slučaj i sa tobom crna Ptrahijena – kao slobodna si, a ustvari zarobljena.
I od njih, vala mi se čini, i od sebe!
Шта је тајна недодирљивости Владимира Путина у односу на политичку конкуренцију?
-Мислим да високи рејтинг Владимира Путина најважнија чињеница значајно поправљање стандарда грађана.
Kuku…
Svako vrijeme ima svoj Goli otok!
Ponekad se dogodi da je čitava država jedan monstruozni “ Goli otok “ đe su svi na slobodi, kao – a ustvari zarobljeni!?
Što je slučaj sa ovom nakazom što sebe nazivlje Montenegro!
Koja je do juče bila srpska Crna Gora, ponosna na sebe, svoju istoriju, na svoje srpstvo.
Narod je i danas vezan za Rusiju, kao što je uvijek bio. Razlika je što ne postoji moćna jugoslovenska Udba i što je Goli otok u Hrvatskoj i što Milo sa Radijatorom nema djelić moći i obožavanja koje je imao Broz.
Prognoza za izbore u Rusiji
Kandidat:
Putin 71,4 %
Grudinin 6,9 %
Schirinowski 5,7 %
Sobtschak 1,3 %
Jawlinski 0,7 %
Titow 0,4 %
Zapadom se pokusava dovesti u pitanje demokratija u Rusiji i kako kazu blokada u medijima
Evo pogledajte spota ,ko zna Ruski lako ce vidjeti da ovo nebi proslo da je takva cenzura kako se ovamo prica !
https://youtu.be/x8cYK-ZApws?t=3
Žirinovski? Naša uzdanica…..
Naprednjačka krađa glasova na BM 66 u Mirjevu 04.03.2018
https://www.youtube.com/watch?v=m1mkW5FLves
Biracko mesto 63 – Jajinci KRADJA IZBORA 2018
https://www.youtube.com/watch?time_continue=15&v=2cqcbZZs8xc