Одлази или долази Мило(в) и његов Д(р)ПС?!

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Ако је ишта остало „за трајање“ од некадашње Народне странке, њиховог политичког лидера и професора доктора народне књижевности са своја два још увијек „радно“ способна и активна пензионера, неангажована политички-страначки, а активна аналитичара црногорске друштвено-политичке и привредне збиље и „сцене“, наравно у сваком случају „експерата“ такозваних „лијева и десна рука“ боље рећи „именовани-прозвани-названи“ од њиховога лидера, онда је то она њихова чувена изрека у сред Скупштине црногорске, у вријеме кад је било „најтеже“: „(…) ово је ДРПС систем (…) ово је странка ДРПС-а“! Читај ДРПС систем!
Била је и остала то највећа „тековина“ као њихова политичка заслуга! На томе им треба одати признање и стално подастирати ту њихову најоргиналнију етикету или оцјену-карактеристику укупнога друштвенога, политичког, привредног, културног, научног напретка и живота у протекле три деценије владавине Д(Р)ПС-оваца!

А не треба ни заборавити да су и они преко свега тога и таквога система прешли, па су са тим истим ДРПС-ом као системом и странком били у коалицији једно добро вријеме смјењујући директоре због политичке неподобности! Такође, треба рећи и (о)дати (пр)изнање за „храброст“ због изговорених ријечи у сред црногорске Скупштине које су упутили или изрекли њима очи у очи, брк у брк, дим у дим, без устезања владајућој партији, „најјачој и најбројнијој“ како нам касније њихов политички лидер и „предсједник свих грађана“ саопшти и богме припријети: „(…) ово је нека нова Црна Гора и мораћете се навићи (…)“! Ето макар један в(л)ажан разлог због којега они данас уживају (за)служену држа(в)ну – националну пензију и богме морају да трпе оправдане критике макар од стране оних који још понешто биљеже и памте или су на својој кожи осјетили политички-нестраначки реваншизам и неподобност-неприпадност страначку!? „Ако нијеси са нама онда си против нас“, као да су и они заборавили ту паролу!

Навикавамо се на све, не полако него убрзано и онако како нам исцрташе животну путању за неку „блиску“ будућност! Треба (при)знати да се никад није једноставније живјело, лакше и брже умирало – „неподношљива лакожа живљења и умирања“ но што је то за вријеме владавине несмјењивог политичког лидера, седмоструког премијера и два пута изабраног предсједника најслободније, најнезависније, најбрже растуће и економски напредујуће државе зване Црна Гора или једноставно Монтен(и)егро, као и у ово вријеме наставка „нове Владе! Живот као у бајци, вјечан, срећан и успјешан!? Гдје то има на овоме б(иј)елом и л(иј)епом св(иј)ету, сем у слободном и надасве малом Монтен(и)егру? Па зар живом(е) човјеку нешто више треба?!

Незадовољних је било и биће их све више, а посебно када је у питању тако „лијеп, удобан и наравно безбрижан“ живот који се нуди црногорском „грађанину“ у његовој јединој и безрезервној домовини званој Црна Гора односно Монтен(и)егро од њихове старе или новоизабране власти односно владара – Премијера и Предсједника! Да није било оне и ове власти велико је питање како би „грађани“ те надалеко чувене „државе чуда“, привредно „(нај)напредн(иј)е“, државе лидера у региону, могли тако „добро“ живјети као што то данас и за све то вријеме једне такве власти живе!?

Зар треба бити (не)задовољан када имаш „предсједника свих грађана“ који је „забораван“ односно не зна или боље рећи не сјећа се да има у иностранству „неку“ фирму тек толико и реда ради, а која за Бога милога, не послује „ни цент(а)“ па се тек касније сјети, када га други у то убијед(иш)е, а он о томе као „појма нема(м)“!? Зар треба човјек незапослен да буде (не)задовољан кад фамеља „предсједника свих грађана“ и најближих му имају фирме које су стечене у вријеме његове владавине? Па зар треба бити још и више (не)задовољан умјесто да буде човјек срећан кад његов син тако млад постаде велики бизнисмен и има неколике фирме и мале хидроцентрале у своме власништву које нам испоручују јевтину струју те се гријемо по вас цијели дан на овоме љетноме жаропеку и сунчамо се до миле воље без паре и динара, а све пијући разноразну домаћу и увезену етикетирану и паковану „акву“? Зар треба бити (не)задовољан кад тамо неки министар финансија п(р)огледа кроз прсте некоме да са једним милионом „покрије“ једанаест милиона? Е то се зове (вр)хунско финансијско пословање, умјешност или експертско знање једнога министра финансија?

Како да човјек ове еколошке државе, много лијепе, напредне, вертикалне, НАТО-вске чланице, буде (не)задовољан кад има организатора криминалне групе, по сопственом признању, који је правоснажно осуђен и „живи у Београду“ а да га нико не „тражи“ односно не смије се рећи нити га неко (про)звати, јер је „тешко – озбиљно болестан“ и на лијечењу? Зар треба бити (не)задовољан, посебно сада у вријеме ове пандемије, што носимо маске а човјеков „љубимац-пас“ је равноправан станар зграде-објекта којему је дозвољено пишати у лифтовима и хаусторима, слободно се шетати травњацима – зеленим површинама и улицама без „заштине корпе“ и може да вас или дијете нападне кад хоће, а да његов газда каже да сте га ви напали!?

Зар човјек у држави Монтен(и)егру не треба да је „презадовољан“ са бројним обећањима која трају деценијама, а дају их сви из ове као (не)смјењиве и самоодрживе власти, а посебно новоизабрани директори разноразних владиних и невладиних агенција и служби, судије, тужиоци, парламентарци, нови или „стари“ министри, премијери заједно са „предсједником свих грађана“? Зар грађанин малога али (пре)срећнога Монтен(и)егра да не буде презадовољан што шверц цигарета цвјета, јер нико не види по десетак или више шлепера натоварених бројним пакетима који се слободно „крећу“ уз пратњу плавих ротационих свијетала и прелазе уредно црногорску границу? Зар грађанин да не буде скроз „срећан“ због организоване корупције и криминала на високом државном нивоу, а њиховим организаторима се ништа не дешава, јер они само склопе „споразум о кривици“ и одмах их пуште на слободу да опет по староме раде, а милиони еура су нестали, изнијети из државе или су инвестирани у бројне стамбене објекте-грађевине! Наравно да судије, тужиоци, истражитељи формирају предмете, врше извиђај или држе тако „формиране предмете“ годинама или деценију и више све чекајући да се „рјешење“ само од себе (по)јави? Наравно, за то све се добијају станови по најнижим могућим цијенама или у бесцијење и награђују они послушни и одани, као и они који знају да пресуде у случају какве пријаве, јер нема доказа или су недовољни у таквим случајевима да би се донијела окривљујућа пресуда!?

Зар грађани да не буду до неба срећни и захвални што знају да је њихов „предсједник свих грађана“ од свога пријатеља „бјегунца и банкара“ у Лондону п(р)озван да има снимак „велике плаве торбе из које узима новац (…), јер „Коверта“ коју је дао једном његовом страначком функционеру а бившем градоначелнику за потребе куповине „сигурног гласа“ није доказана иако смо св и јавно видјели „снимак“ на малим екранима по неколико пута, само га судије које су о томе „извиђале“ и тобоже правично судиле и пресудиле нијесу у томе (препо)знале његову „кривицу нити кривично дјело“!? Зар грађани њиховог малога и (пре)дивног Монтен(и)егра да не буду (пре)срећни кад већ неколике године чекају „предсједника свих грађана“ да им испуни дато обећање и одговори о чијем је трошку путовао у Париз и који су то били виши државни интереси, а које ће рећи „кад за то дође вријеме“, па је наставио свој лет приватно до Мајамиа, и тако даље да не набрајамо обећања и (не)задовољства за (много)бројне афере, које су слика и прилика „благостања“ од којега грађанин једва преживљава од данас до сјутра!  Од доласка „нове Владе“ или “нове демократије“ прође скоро година, а Мило сједи, као силан паша „запалио лулу“ и дими ли дими, све тврдећи „пазар“ са „новим Премијером“! Да, са оним Премијером који једно кратко вријеме обећаваше да ће „предсједника свих грађана“ смијенити или позвати на одговорност за спржену црногорску привреду, девастирану црногорску обалу, пренагомилани јавни дуг и тако даље, као и све оне који су стекли огромно материјално богатство, донијети „Закон о лустрацији“, „Закон о поријеклу имовине“, „потписати Темељни уговор са СПЦ“, (пре)уредити цијелу државну администрацију, институције судства и тужилаштва „прочешљати“, криминал свести на нулу, корупцију на високом државном нивоу спустити на „толерантну“ односно занемарљиво „ниску грану“, државни дуг постепено смањивати и довести га на одрживу „зелену грану“, Црну Гору увести у Европску Унију до 2024. године и тако редом, али само му треба дати „одријешене руке и вријеме“ од само пар деценија што је опет „прихватљиво“ у односу на оне несмјењиве који бијаху на власти пуне три деценије!? А што, рећи ћете да они и дан данашњи нијесу на власти?! Видите ли разлику у обећањима, владавини, реформама и животној егзистенцији, бољитку раднога човјека? А шта рећи за оне бројне незапослене који су на Заводу за запошљавање деценију па чак и двије?

Ма све би то било добро, лијепо, одрживо, грађанима прихватљиво само када би људски вијек имао „гаранцију и животну границу“ да ће трајати најмање три данашња и европска просјечна људска вијека или око 240 година, па да чекамо и ми пензионери неко минимално повећање од барем 10 процената током једног квартала од тога људскога вијека, а незапослени барем да могу очекивати запослење тек кад напуне стотину година а све здраво и весело, па једном почну радити и стварати „бољи живот“ у оне преостале године преко стотог рођендана!? Превише је тужно да би било и мало смијешно!

Неки озбиљни стручњаци и признати научници светски одавно су већ „предвидјели или прогнозирали“ да се људски вијек може повећати и на преко 120 година!? А наши црногорски „стручњаци и видовњаци“ вјерују да могу то развући и на 240 година, јер су неке високе државне црногорске институције, као рецимо „Монстат“, одавно (у)тврдиле да црногорски грађанин може (пре)живјети од два и по еура дневно, што је врло могуће ако би жене могле дјецу носити нешто дуже од двије деценије и рађати их готово спремне за живот и радно ангажовање!?

Ех, каква би то тек била наша „свијетла перспектива“, црногорска бајка и будућност „проевропски“ оријентисаног црногорског „ново(г) човјека“, који ће живјети и трајати на овим просторима вијући црвене, зелене и плаве црноногорске „патриотско-комитске заставе“, а све узвикујући „Е вива, е вива Монтен(и)егро“ са њиховим вјечним владаром и диктатором „предсједником свих грађана“ за сва времена, како за живе тако и за мртве ако их буде било, оцем нације, творцем нове цркве за (не)вјернике, атеисте, агностике и новоправославце, и тако даље! Потрајаће ова „црногорска бајка“ као тешка збиља која ће отјерати грађанина у дужничко ропство и оковати га за неколико генарација унапријед!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: