Одлажете будилник свако јутро? Научници објашњавају зашто то није добра идеја

Сваког јутра проведемо око 11 минута између првог звона будилника и коначног устајања, показала су истраживања. Међутим, тај период најчешће се састоји од лаганог сна, а не од РЕМ фазе сна – која је најважнија за конгитивне функције, обраду емоција и ојачавање способности памћења.

Управо у последњим сатима сна пре буђења доминира ова регенеративна фаза, а поновно урањање у сан након прекида (обично гласним и узнемирујућим) будилником не дозвољава нашем организму да се врати у дубљи, квалитетнији сан, што може бити главни узрок за исцрпљеност током дана.

Уместо тога, препоручљиво је да се будилник подеси на време које се највише поклапа са реалним временом када морамо бити будни, тако да нема потребе за вишекратним одлагањем устајања. Да не бисмо прекидали сан неколико пута, боље је да једноставно спавамо дуже и одемо раније у кревет, ако је то могуће.

Овај закључак поткрепљује анализа података десетине хиљада људи широм света, прикупљених помоћу апликације за праћење сна. Праћено је више од три милиона сесија спавања у периоду од шест месеци, а резултати су показали да су учесници у више од половине случајева одлагали будилник. У просеку, сваког јутра су одлагали аларм око 11 минута, док је скоро половина њих то чинило у више од 80 одсто случајева – и то око 20 минута дневно.

Највише одлагања дешавало се током радне недеље, док је током викенда тај број значајно опадао. Они који су спавали дуже од девет сати чешће су користили функцију одлагања, као и они који су касно одлазили на спавање. С друге стране, људи који су раније легли мање су имали потребу да ујутру користе „снуз“ опцију и одлажу устајање.

Одлагање будилника се највише користило у САД, Шведској и Немачкој, док је најмање било присутно код становника Јапана и Аустралије.

Посебно је примећена разлика између полова, а интересантно је да жене чешће користе ову функцију. Овај образац се повезује с већим ризиком од несанице код жена, као и са већим менатлним оптерећењем због кућних обавеза, укључујући и бригу о деци, што често оставља мање времена за одмор.

Разлике у понашању зависе и од доба у години – на северној хемисфери, коришћење „снуз“ опције најчешће се дешава у децембру, а најређе у септембру, док је ситуација обрнута на јужној хемисфери. Ови подаци представљају пружа важне увиде у навике повезане са буђењем и указује на то како ово понашање утиче на когнитивне способности и продуктивност током дана, преноси „Дејли мејл“.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: