Одлазећа влада ПРИЗНАЛА да је Митрополији незаконито обрачунато да плати два милиона евра пореза за свештенике
1 min read
Храм Христовог Васкресења
Министарство финансија је поништило рјешење Пореске управе којим се на терет Митрополији црногорско-приморској ставља порески дуг од преко два милиона евра (са обрачунатим каматама) на име пореза и доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за око 60 свештених лица, пише Дан.
Спорним рјешењем је Митрополији као исплатиоцу прихода, на чији терет се плаћају порези на доходак физичких лица (доприноси за пензијско и здравствено осигурање, од самосталне дјелатности свештеника, вјерских службеника, монаха и монахиња) утврђена обавеза плаћања пореза и доприноса за здравствено осигурање на лична примања из самосталне дјелатности, камата за неплаћене и мање плаћене доприносе за ПИО и здравствено осигурање, као и разлика између утврђених и мање плаћених обавеза за период од 2003. до 2020. године.
У одлуци о поништавању рјешења наводи се да је Митрополија у благовременој жалби навела да нема правног основа да буде странка у поступку за обрачун доприноса за ПИО за свештенике и вјерске службенике као осигуранике самосталне дјелатности.
Указал и су да је Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање прописано да су обвезници доприноса за ПИО свештеници, вјерски службеници, монаси и монахиње, а не Митрополија.
Истакли су да су рјешења могла бити донијета само на појединачна имена око 60 свештених лица, а што Пореска управа није урадила, чиме је направљена битна повреда управног поступка јер ниједном лицу није дата могућност да учествује у њему.
“Наводе и да су утврђене обавезе и за умрле и пензионисане свештенике и вјерске службенике, као и да Пореска управа досад није донијела ниједно рјешење којим би утврдила пореску обавезу чак ни Митрополији, иако није пасивно легитимисана па самим тим није могло доћи до кашњења у извршењу обавеза, из ког разлога није ни било законског основа да се обрачунавају камате”, наводи се у одлуци о поништавању.
Министарство је утврдило да побијено рјешење није правилно и на закону засновано.
“Утврђено је да је код жалиоца (Митрополија) по налогу за теренску контролу од 10. фебруара ове године вршен инспекцијски надзор, правилности обрачунавања, пријављивања и плаћања пореза и других дажбина. У току надзора утврђено је чињенично стање које је констатвано записником од 17. марта који је достављен на адресу жалиоца поштом. На записник жалилац је благовремено поднио примједбе због битних повреда правила поступка, погрешно и непотпуно утврђеног стања и погрешне примјене материјалног права. Поступајући по датим примједбама, порески инспектор је на основу нових чињеница и доказа, због којих је требало промијенити чињенично стање утврђено записником, сачинио допуну записника”, пише у рјешењу.
Министарство констатује да се Пореска управа у образложењу рјешења није позвала на законску одредбу на основу које је Митрополији утврдила обавезу пореза, као и доприноса за здравствено осигурање за период од 2003. до 2010. године, односно након истека апсолутног рока застарјелости прописаног одредбама члана 103 Закона о пореској администрацији, пише Дан.
“Констатација првостепеног органа у образложењу побијеног рјешења да је Пореска управа предузетим службеним радњама пословне 2012. и 2018. године, у погледу обрачуна и наплате извршила прекид рокова застарјелости, због чега нема основа за примјену института застарјелости обрачуна и наплате доприноса здравственог осигурања за наведене периоде је спорна, с обзиром на то да закон не прописује прекид рокова застарје лости када је у питању застарјелост права на утврђивање пореских обавеза, због чега је утврђивање пореза и доприноса здравства за период од 2003. до 2010. године спорно”, наводи се у рјешењу.
Пуномоћници Митрополије у овом предмету били су свештеници протојереј-ставрофор Велибор Џомић и прото-презвитер Предраг Шћепановић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sada bi bilo logicno da se u poreskoj upravi pohapse odgovorni za pokusaj pljacke 2 miliona eura putem prisile.
DrPS diktatura za bogaćenje „izabranih drugova“ i sakaćenje „neposlušnih“!
E šta cemo sve vidjeti narednih mjeseci šta su radili dični crnogorci.
Све им је тако…то је била и јесте машина за утјеривање страха и намицање гласова. Пуна кадрова мојковачких факултета који се љуцки ни потписат не умију.
Da je ostao Radijator da pišti iz majbaha, morala bi Mitropolija da plati, a onda bi nastalo ćeranje svještenika preko granica.“ Ali, Bog je veliki a radijator će opet uši pod kiriju!
Тек када се почне од првог убиства или покушаја убиства свештеника Луке Вукмановића па до затврања валдике Јоаникија има да се пише и истражује, дам се вид зла крв и ћуд овог народа!
У својој многострадалној историји, све од његовог доласка на Балканско полуострво, које је делимично почело од друге половине 4. века, и трајало све до најмасовнијег српског досељавања на Балкан, почетком 7. века, српски је народ прошао кроз многа и небројена страдања. Но, тако страшна страдања, као она која је претрпео током Другог светског рата, у периоду од 1941. до 1945. године, до данас никада није доживео.
Одмах на почетку своје свештеничке службе, као знамење његове касније мученичке смрти, Свештеномученик Лука имао је претрпети страшно и веома ретко искушење, потврдивши на тај начин Христове речи да је „узак и трновит пут који води у Царство Небеско“. Наиме, 20. априла 1931. године, за време Великога Входа у току свете Литургије, коју је служио у цркви Светога Николе у селу Овточићима, на младог свештеника Луку извршен је атентат. На њега је усред службе Божије неколико пута пуцао извесни Јован Стјепчевић и са два револверска хица погодио овог новог мученика Цркве Христове. Тешко рањен, Светитељ Лука је крајњим напором успео да уђе у олтар и предложене пречасне Дарове положи на Свету Трпезу. Само пар тренутака касније он се, сав у крви, срушио на под олтара. Хитно га пребацивши у Подгоричку болницу лекари су крајним напором успели да му спасу живот. Ондашњи Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић, писао је дан касније у извештају Светоме Синоду СПЦ у Београду о атентату, сумњичећи локалне комунисте да стоје у његовој позадини. Митрополит Гаврило је у писму Светоме Синоду између осталог истакао да су у свештенику Луки који је „својом ревносном службом и својим владањем све више задобијао љубав народа и имао код њега све већи ауторитет“… „противници Цркве“ и тадашњег стања „гледали несаломиву сметњу за своју акцију“. Они су, по речима Митрополита Гаврила, „страшним злочином, који се одиграо у подгорском храму, хтели ту сметњу да отклоне на један грозан начин, какав није познат у овим крајевима“. Ипак, каснија испитивања су показала да иза атентата можда директно и нису стојали комунисти, већ да је поменути Јован Стјепчевић био умоболан човек, који је по својој болести, не знајући много за себе, пуцао у Светитеља Луку. Но, и данас постоји вео сумње по питању – да ли је умоболни Јован тек тако, сам и без ичијег наговора, узео револвер и ушавши у цркву пуцао у свештеника? Оно што је сигурно и историјски сасвим тачно јесте, да је још у 23. години свога живота Свештеномученик Лука пролио своју крв за свог вољеног Христа. Да ли само по наговору демонском или посредно и преко утицаја комуниста дознаће се у онај Страшни дан када све тајне буду откривене пред лицем Свевидећег Бога.
https://radiosvetigora.wordpress.com/2009/08/11/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8/
http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/istorijat_4.html
http://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/istorijat/istorijat_7.html
Тужилаштво у Подгорици покренуло истрагу против митрополита Амфилохија
Вечерас, на празник Светог Василија Острошког, 12. маја 2020. полиција је, након дуже расправе, у Парохијском дому у Никшићу, око 22 сата, уручила позив и покушавала насилно да приведе у Центар безбједности Епископа будимљанско-никшићки г. Јоаникија са још девет свештеник.
https://www.youtube.com/watch?v=vwxzJKP8wcw&feature=emb_title
МУКЕ ПО ЈОАНИКИЈУ: Последњи дани у раљама комуниста!
Šta radi Miomir M. Mugoša tajkunski igrač i jedan od bogatijih podgoričana. Odmah ispitati porijeklo imovine ovog sumnjivog tipa, da vidimo šta sve ima, kako je sve to stekao i sve javno objelodaniti. Pročešljati kompletnu poresku upravu, svašta se tu radilo, koliko je Brkovića i njemu sličnih…