Одлазак легендарног српског војног пилота

Бранко Билбија је пилотирао на више од 35 типова ваздухоплова. У његових летачкој каријери посебно је занимљиво да је средином осамдесетих година био директно укључен у испитивање потенцијалних ловаца за потребе ЈНА. Тако је 1985. обављао информативне летове на „мигу-29”, а следеће године и на „миражу 2000”.

Легендарни српски војни пилот био је први странац ван СССР-а који је летео на авиону „миг-29”. Он је био члан југословенске делегације којој је било допуштено, као првима изван некадашњег Варшавског пакта, не само да изблиза погледају, већ и да лично испробају тадашње чудо технике.

На Врховном савету одбране 1985. године донета је одлука да се пошаље екипа у Москву, на челу са замеником начелника Генералштаба РВ и ПВО, генералом Здравком Лончаром. У екипи су били машинци, електроничари, људи који раде на радарским системима, а Билбија је био опитни пилот у тој групи. По доласку у Москву, запутили су се на војни аеродром Кубинка, стотинак километара јужно од Москве. Тамо је велика ваздухопловна база на којој се врше испитивања и на којој је базирана чувена акрогрупа „Стрижи”.

О искуству првог лета на легендарном авиону „миг-29”, Билбија је говорио за „Политику” средином фебруара 2015. године.

„Дошли смо у један хангар, где су нам приредили малу изложбу неколико врста авиона, са све наоружањем. Сви модели су ми већ били познати, осим једног. Одмах сам закључио да је то ’миг-29’. Невероватан изглед авиона, потпуно нова конфигурација, коју раније нисам нигде видео, са врло чудним положајем усисника, обликом крила, трупа, два вертикална стабилизатора. Одмах сам се ’залепио’ за њега”, сликовито је објашњавао генерал.

Убрзо је ушао у пилотску кабину. Прво је приметио да је авион – као што се по спољном изгледу разликовао од других – исто такав био и изнутра.

„Пре свега, одликовао га је радарски систем нове генерације, који је био на нивоу француског ’миража-2000’ и америчког Ф-16, авиона који су тада били актуелни у НАТО снагама. Али посебно се издвајао оптички систем за нишањење, који је омогућавао, у спрези са нишанским системом на кациги пилота, да се инфрацрвена ракета лансира према мети, чак и ако авион није усмерен у том правцу. Довољно је било само да је противнички ваздухоплов у видном пољу пилота и да он погледа у њега. У то време, Руси су већ увелико користили тај нишански систем, а у НАТО-у су га увели тек деведесетих година”, причао је генерал за наш лист.

Билбија је на авиону „миг-29” тада направио два лета по сат времена, заједно са руским пилотом, херојем Совјетског Савеза Валеријем Мењицким. Билбијин задатак је био да процени карактеристике авиона „миг-29” као ловца и да ли одговара потребама РВ и ПВО. Одмах је рекао генералу Лончару да је то авион, по свим карактеристикама које је успео да сагледа, баш тај који је потребан нама. Потом је све то детаљно доказивао у свом извештају, по повратку у Југославију.

Његов извештај је у потпуности прихваћен и на основу њега, као и извештаја осталих чланова екипе, државни врх је половином 1986. донео одлуку о набавци авиона „миг-29” за потребе наше војске.

Бранко Билбија рођен је 3. фебруара 1947. године у месту Подвидача код Санског Моста. После завршене Ваздухопловне војне академије 1967. године, распоређен је на аеродром Петровац код Скопља одакле четири године касније, након завршене преобуке за „миг-21”, одлази на службу у Бихаћ. На лични захтев, 1980. године прешао је у Ваздухопловни опитни центар (ВОЦ), где је за 11 година службе прошао све дужности – од опитног (пробног) пилота, па до начелника те установе. Током службе у ВОЦ, учествовао је у провери више елемената наоружања и војне опреме.

У професионалној каријери генерал Билбија обављао је дужности пилота на аеродрому Петровац код Скопља у 98. авијацијској бригади, затим командира авијацијског одељења и заменика команданта 125. ескадриле у 117. ловачко-авијацијском пуку на аеродрому Жељава код Бихаћа.

Од октобра 1991. године учествовао је у борбеним дејствима на просторима СФРЈ и у априлу 1992. године примио дужност првог команданта 5. Оперативне авио-групе са командним местом на аеродрому Жељава, а касније у Бањалуци која је била зачетак РВ и ПВО Војске Републике Српске.

Генерал Бранко Билбија био је и главни уредник специјализованог часописа „Аеромагазин”. Више пута у току активне војне службе је награђиван и одликован. Учествовао је у одбрани наше земље од НАТО агресије.

Сутра комеморација и сахрана

Комеморативни скуп поводом смрти генерала Бранка Билбије биће одржан сутра у 10 часова у Дому Војске Србије у Београду, а испраћај на кремацију уз опело је у 12 часова на Новом гробљу у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: