Одговор Јановићу: Пливајте у спортском базену, а не у (гео)политичким водама

Свједоци смо све интезивније НАТО пропаганде у којој, нажалост, све запаженију улогу узимају и спортисти (обавезно са капитенском траком) па смо тако, прије неколико дана имали прилику да читамо НАТО промотерски блог кошаркаша Суада Шеховића, након чега је стигао контра одговор са одбојкашког терена. Због тога, зарад пуне истине, неопходно је и да капитен ватерполо репрезентације Никола Јановић добије одговор, овог пута са џомбастог фудбалског терена ФК “Полимља” из Мурине.

ФК “Полимље” је мали аматерски фудбалски клуб, за који већина читалаца овог текста није ни чула, али то нас не дисквалификује да искажемо мишљење о све чешћем учешћу спортиста у НАТО пропаганди, посебно имајући у виду да је већина нас који смо играли или играмо фудбал у овом клубу били непосредни свједоци „утакмице“ коју је НАТО одиграо 30. априла 1999.године у Мурини.

Резултат утакмице је свима познат, трагичан: 6-0 у корист НАТО тима.

Нећу више спомињати ову утакмицу, а ни друге које су се одигравале у нашем окружењу, али и широм свијета, у изведби различитих актера, већ желим да изнесем мишљење о Вашем тексту и о томе да ли је спорту потребна политика.

Као што сам навео, мало ко зна за ФК „Полимље“ из Мурине, али сви знамо ко је Никола Јановић. Знамо да је један од најбољих ватерполиста данашњице, велики борац и спортиста, који нам је донио много радости играјући и освајајући трофеје за наше клубове и репрезентацију. Господине Јановићу, знамо да сте играјући за репрезентацију географски мале земље, пуно пута побјеђивали репрезентације великих земаља као што су САД, Русија… Зато и чуди да сте из ватерполо базена запливали у воде геополитике, промовишући војни савез, умјесто да промовишете све лијепе ствари које Вам је, како сте и сами навели, спорт донио.

Рекли сте да у животу и спорту важе исти принципи. Уз дужно поштовање морам констатовати да нијесте у праву. Требало би да важе, да, али не важе! У спорту још увијек, преовладавајуће, имамо поштовање према навијачима, саиграчима, противницима, а прије свега фер плаy, док у животу то најчешће није случај. Тако имамо пуно животних утакмица са лошим суђењем, пристрасним судијама, са пуно фаулова на које судије (за)жмуре, пуно голова из офсајд позиција… Просто: правила нијесу иста за све.

Откад су и спортисте укључили у НАТО пропаганду, дошли смо у ситуацију да један спортиста одговара другом, а тема је далеко од спортске. Све више то личи на Скупштину, на исцрпљујуће посланичке реплике, тако да ће, ако спортисти овако наставе, умјесто за спортске наступати за посланичке клубове, јер као што Ви имате позитивно мишљење о НАТО интеграцијама, сигуран сам да има велики број спортиста, који имају супротно мишљење, али не улазе у геополитику већ своје битке бију на спортским теренима.

Као још увијек активни спортиста, и узор младим људима, не би требало да излазите из спортског базена и пливате мутним водама (гео)политике и промовишете војни савез, од којег су, не тако давно, на Мурини своју животну утакмицу изгубили Мирослав, Јулија, Оливера, Вукић, Милка и мој ђед, Мано.
Ако сте већ, док промовишете НАТО, имали потребу да јавно изнесете свој став, требали сте да га изнесете као грађанин или као члан политичке партије, а никако као капитен било којег спортског колектива, посебно не као капитен репрезентације земље, чије је становништво према свим истраживањима већински против интеграција у НАТО савез.

Пише: Др Бојан Коматина, капитен ФК ,,Полимље“ Мурино

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: