Одговор градске ТВ, или – аутогол за крај

Пише: др Драган Копривица

Иако је у књижевности врло проблематичан појам, такозваног “женског писма”, у одговору Градске ТВ, и то непотписаном, упућеном једној врсној дами, хуманисти и интелектуалки, љекару из угледне породице, Јелени Боровинић Бојовић, јасно се види да је текст саставила управо нека озлојеђена женска рука.

И то, за разлику од критичког, али коректног става будуће предсједнице Скупштине Главног града, рука, вођена фокнеровском буком и бијесом, непримјерено чак било којем мушком, а некмоли дамском перу. Док је др Боровинић Бојовић само критички изрекла истину да је, хтјели ми то признати или не, Градска ТВ ипак предњачила у заштити лика и дјела великог, а сад већ не тако великог Вође, и његове камариле, неименована дама из Градске ТВ је депласирано покушала пресудити својој неистомишљеници идући грубо на личне увреде и превазиђени брутални реваншизам бркајући лончиће. Не идући разлогом на разлог, него разлогом на човјека. А то се никад није посрећило ниједном аутору било којег памфлета, што одговор Градске ТВ, у суштини, и јесте.

Нова Црна Гора таква злурада обраћања мора похранити у музеј језичких воштаних фигура, и говору мржње окренути леђа. Посебно кад дама према дами покушава из пера излити сав јалови, превазиђени отров овог свијета. Без спознаје да је мржња вазда била и остала лош савезник. А то се показало и овог пута кроз текст затрован језичким аутоголовима, који је зато и урушио самог себе.

Гледано објективно, текст неименоване ауторице, а није тешко погодити о коме је ријеч, није без интелектуалних конструкција, али су све оне интоксиковане сарказмом губитника, неспремног да призна да је Црна Гора искорачила напријед. И да долази вријеме правде, у којем се одбацују окови ропства једне брутално оријентисане камариле, која је у приватној држави профитирала три деценије плашећи грађане као малу дјецу од домаћих издајника и спољних непријатеља.

Озлојеђеност због губљења позиција само је испливала у не баш лијепом тону у данашњој Црној Гори, која прави одлучујући искорак у чишћењу државе, баруштине криминала, корупције, бруке правосуђа и поступања овом земљом као приватном прћијом. У којој се чинило свашта преко заробљених институција. А Градска ТВ је, мора се признати, то управо била. И не само добровољно заробљена, него и бастион власника Црне Горе. Јесте да сам наступао у тој кући, али први пут по систему “два на један”, уз покушај водитељке да у емисији из културе вјешто скрене расправу на црквена питања, што сам категорички одбио уз напоменуи да ћу напустити емисију ако се остане на том скривеном заокрету.

Кад је ријеч о др Јелени Боровинић Бојовић, сваком је јасно да је пред њом не само захвална каријера у струци и науци, него и политици. Тим прије што је достојанствено дамски водила комплетну кампању за локалне изборе у Подгорици. И то без иједне непримјерене ријечи. Умно, са стилом жене, коју Црна Гора поштује слушајући њене поруке помирења и потребе да се сви вратимо спознанију права. У томе јој треба помоћи, а не превазиђеним вокабуларом, реликтом прошлости, кривити је што је поставила дијагнозу одлазећим власницима досад приватне, уназађене Црне Горе.

У памет се, сестре Црногорке из Градске ТВ…

Доста нам је мушке злобе по Монтенегру, па нек бар даме остану даме и у полемици, а то није тешко. Треба само промијенити угао говорења, поштујући и неистомишљеника. У овој држави сад има довољно мјеста за све људе добре воље, али и доброг рјечника.

Ка томе се иде заједно. Ко то још није схватио, има могућност да схвати у данима пред нама. Боље икад него никад, јер се Црна Гора мири, па поправља и свој вокабулар, одбацујући говор мржње као насљеђе прошлости и монтираног завађања народа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: