Одговор фукарама и њиховим шефовима
1 min read
Покрет НЕ У РАТ – НЕ У НАТО одговорио је на усвајање Резолуције о подршци учлањењу Црне Горе у НАТО, усвојеној на јучерашњем засиједању Скупштине Црне Горе. У јасној поруци „NATO do not cross“ сажета је реакција Покрета, а билборди са овим садржајем постављени су дужином путног правца Подгорица–Требиње.
Резолуција – шта сте то ријешили?!
Резолуција – по дефиницији: оно што решава. Шта сте ријешили? Да нас уваљате у ратно блато НАТО пакта? Да нас по западним калупима скоцкате у пакете топовскога меса? Да нам плећа посрћу под тешком ратном опремом, ноге носе по белосвјетским пустињама из којих црпите задње земаљске залихе нафте, а душе носе душе оних које сте мученичком смрћу умарали и уморили?
Но пасеран, “господо”! Народ Црне Горе је стао ПРОТИВ! Не дамо вам своју земљу. Нисмо вам је ни нудили. Не дамо вам своју дјецу. За боље ствари смо их нивили. Не дамо вам културу и традицију. Није то нешто што се може само дати, продати или пак “заокренути”, како сте се дрзнули назвати издају коју спремате. Не дамо вам слободу, не дамо вам мисли и снове, не дамо вам ни црно испод ноката јер и то бисте, такви какви сте, нашли начина да “валоризујете” у опскурним трговачким диловима.
Не признајемо срамоту коју намећете на образ Црне Горе. Не признајемо друговање са ратним злочинцима, трговцима људским месом и осталим Змијама вашег пријатељског кружока. Црвени теписи које њиховим посјетама простирете од наше су и братске нам крви поцрвењели. Црна Гора ће стрести те и сличне поњаве са своје часне земље.
Ваш јањичарски однос према свему што битише најбоље се огледа у вашој потреби да докажете лојалност страним и непријатељским амбасадама. А народ памти и зна: најгори су јањичари. Памти зато што се овдје још увијек чују гусле. Зна зато што још увијек читамо на ћирилици, писму на којем је Андрић писао о неким прошлим јањичарима, али и о вама, упозоравајући нас.
Зато вам неће помоћи ни резолуције ни слични сепети у које сте спремили да упртите вољу народа и поклоните је западним жртвеницима. Не дијелимо и нећемо дијелити мишљења и „резолуције“ са фукарама и њиховим шефовима. НЕ У РАТ – НЕ У НАТО, кратко и јасно.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Присталице НАТО пакта, ако желе у рат, не морају да све нас увлаче у тај крвави савез. Нека сами узму пушке у руке и правац – у рат. Нека гину за љубљени НАТО, ако желе. Да друге тамо шаљу, не може! Другог слати у погибију може урадити само фукара!
Da li ce Milo i Milica poslati svoju djecu da se bore u Ukrajinu,protiv Rusa.Ako hoce onda su patriote,a ako nece sto mi svi znamo onda su sve samo ne Crnogorci.Ko da je njih ikad i interesovala Crna Gora i ovaj narod,a o braci Srbima jos manje.
S obzirom da ovo nije njegosevska i pravoslavna Crna Gora,nek ide gdje god hoce,slom joj puka!Nek ne gledaju put istoka,ici ce ovi turbo crnogorci,u sastavu nato pakta,da se bore po parizu i monpeljeu!
Sve ste u pravu nego sto ne pitaste prevarante lekica danilovica i becica gdje su ovih dana kad se raspravlja o toj zlocinackoj organizaciji.
A kad udjemo u nas NATO, bice puni Vozovi za Srbiju.
Nijesmo se plasili ni vecih turaka no sto ste vi. srbija ili smrt.
Kako ce se prevariti, vidjece, zapravo neće.
U redu, možemo sjesti i na onu klupu, vidiš i sam, Njegošev park je prostran koliko i gostoljubiv, i ondje su ti stoljetna stabla ukrašena evangelskim vrabcima koji nemaju nikakvog iskustva, baš kao što ga nema ni nebo… – gle, staza se polako penje prema kapiji na ulazu, toliko je, dakle, stvari koje mogu oplemeniti našu pažnju (sjećanje me vraća Bergsonu, i koristim ovu priliku da pozdravim starog majstora, iako ti nisam baš sklon dubokim meditacijama, naročito ne ljeti), a ti zaverglao sa pitanjem: Ali, Sibin, šta ne valja u tome da uljegnemo u NATO (ova terminologija (na koju zadržavam sva autorska prava!), ajde da konačno ulježemo u NATO!, evo, šta me košta, rizikovaću, ali negdje mi se čini kako bi bila idealna za stil jednom De Sadu, jer, molim lijepo, o sadizmu se može govoriti isključivo jezikom oružja, mračnim, podrumskim dosjetkama, koje samo u kažnjavanju osjećaju prelazak iz strasti u bezbolno, pa prema tome, uljegnuti u NATO jeste kovanica koja je na granici, opaliću ću ovako – animalnog oružja!), da se napokon zaokružimo, hoću reći, pardon, učvrstimo, spuštajući tačku na granice, opet, znaš i sam, mi smo mali, svaka je strana aždaha na ovaj krš testirala svoju bljuvu, šta bi falilo, NATO je super-sila bez konkurencije, a uz to, imaj malo razumijevanja i za ambasadorku, ženi toliko stalo da nas ameri u novom izdanju predstave ostatku svijeta, što nije mala stvar, štaviše, od filma do kokica, ameri su ti po svemu uzor, tako da ti ne razlikujem NATO i NIKE, sve je to jedno isto, i u tome leži moć, zavodljivost dizajniranog rata koji je stvar estetike, i utuvi to, Sibin – imađaše reći moj uvaženi, mlad čovjek, student Fakulteta za medije i komunikaciju, što mu, bogu fala, ide dobro, mladić se ozbiljno prihvatio posla, u Zapadu ti taj vidi sve ono što Balkanu užasno nedostaje, i tome sl., i nemam ništa protiv, budući da sam ponešto pročitao od Pol Virilia, i ono – rat bez žrtava koji se vodi u ime opšteg dobra!
Međutim, mene kao čovjeka u poodmaklim godinama (davno sam ti se ja batalio postsociološkog pitanja, o ideologiji kinematografije, i na koji to način ona upravlja globalnom sviješću koja kroz nju živi u prividu), brine nešto drugo; – zašto je „naša“ Skupština uvijek maksimalno raspoložena izglasati svako đubre, i da li u našem čovjeku, još postoji snage za otpor, bez čijeg impulsa život postaje krpa, a čovjek se pretvara u sunđer, nešto što je manje od ništa, čemu još jedino preostaje da se samoizmišlja hodnicima prolaznosti kao što to čini Demos u praznim salama, „partija-promaja“ koja je sjen u zrcalu, i strah me je, dobri i dokoni moj, da se DPS do kraja ne uvuče pod kožu našeg bića, a već u crnu propast odosmo i to sa osmijehom, svemu pružajući jedno nesvjesno Da, ni da smo budistički monasi, pa dojada bi bilo, treba nam toliko vremena da uvidimo stvari, Krivokapić tek sad kao da dolazi svijesti (iako ga svi smatraju jednim od najboljih političara na crnogorskoj sceni!), Kilibardi je trebalo šezdeset ljeta da shvati kako, ipak, nije srbin, već onaj koji je pronikao u tajne i uvidio – „nezavisnost“ je „obnovljena“ uz pomoć premijerove harizme! To me plaši, što nam je ponajviše i (kao) „kultura“ dupelizačka, i što se ova djeca nemaju više na koga ugledati; novocrnogorac je doprinio da dođe do stvaranje ideologije – svega me je blam, pa i ulice, pištaljke, glasa koji postaje jedno, koje kaže NE, lažima, kriminalu, prodaji zemlje, NATO-u, „opozicionoj trojci“, „mejnstrim“ Vijestima (šta ne štima sa vijestima?!), i svima koji nisu imali snage i odvažnosti stati uz DF, koji, zaista, pokazuje doslednost i političku odgovornost, a što se mene tiče, od onih sam ti koji preziru politiku, radije ti čitam Iv Bonfoa na kakvoj neautentičnoj livadi, ali, da se odmah razumijemo, ne izigravajući pjesnika sa pendrekom (nepropisno parkiranog na Skadarliji nešo iza ponoći!), koji je tek posebna priča, danas (opet ti! – ne mediji Danas koji su široko otvorili Basu vrata da naširoko bulazni o koječemu, ali sve protiv srpstva, itd.) onaj koji je skriveno „prvi“ u NATO kampanji, što je i logično: jednom policajac, zauvijek niko i ništa!
Pozdravimo se: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
Ništa ovdje nije uzalud. Moćnici skidaju glave kome stignu, to im ne možemo uzet, ali ni oni nama ono što nam u glavu. To je i put i cilj borbe. I nije uzalud nikoliko.
Мора се наћи начин да се чује овај глас отпора. Узалуд ми вичемо „не у нато“ ако нас чују само стијене.
Не у нато, не у монтенегро… док ми лајемо, вагони пролазе.
Fukare neka svoju djecu šalju u rat i neka poklanjaju od svoje djedovine. A od ove što neka kamena na koji nije krv pala – presveta je, ne damo je.
Не дамо им ништа! Они су нас частили бомбама, ми ни толико….
Отпора још има, и имаће га! Тако је, то су јаничари! Наша су времена таква да се човјек показује каквим јесте. И само таква времена овдје имамо: јеси ли или ниси човјек?