Ода пјесми и завичају: Вече посвећено Николи Каровићу у црногорској кући у Београду
1 min read
Пише: Немања Вуксановић
У црногорском огњишту части, у црногорској кући у Београду, која је и амбасада и дом, сабраше се људи од ума и поштовања да уз вино и ријечи дубоке одају признање једном од најузвишенијих гласова Црне Горе – Николи Каровићу.
Његову бесједу и стваралаштво, гдје се ријеч није трошила узалуд, већ је свака била благослов, поздрави његова екселенција амбасадор Црне Горе у Србији, Небојша Ђоковић. Топлим ријечима, пожеље добродошлицу и отвори вече уз стих: „наточи чаше ђевојко лијепа“. Промовисана би књига „Никола Каровић – живот преточен у пјесму“ аутора Милорада Мића Мирановића. Вече је започело Каровићевом најпознатијом пјесмом Никшићу, родољубивој пјесми која га веже за најљепше успомене завичаја. Говоре су одржали, отворивши своја срца један за другим и прозборише о великану који нас сабра. (Жена у бијелом), супруга Дара, аутор Милорад Мића Мирановић, директор Радио телевизије Никшић Никола Марковић који су подијелили своје успомене и истицали битност овог догађаја уз познату пјесму „Црногорац“.
Никола Каровић је рођен 12. децембра 1933. године у Никшићу, као 7 дијете у породици. Још као млад служећи војску у морнарици, откривен је његов пјевачки таленат, а каријеру је градио кроз наступе на радио Титоград, пјевајући грчке, мексичке и наполитанске пјесме. Каровић је оставио неизбрисив траг на музичкој сцени бивше Југославије. Био је први југословенски пјевач који је добио златну плочу, дошавши до цифре од 1.170.000 продатих плоча једног издања. Гостовао је у 19 држава широм свијета,наступајући пред чак 61 државником тога доба, међу којима је 103 пута пјевао Јосипу Брозу Титу. Својом пјесмом додирнуо је и срце британске краљице Елизабете II, која му је, према његовим ријечима, захвалила и пољубила га у образ након што јој је опјевао омиљену пјесму „Џонијева гитара“. Каровић је нагласио да љепши поклон није могао добити, на шта му је Тито додао: „Ти Никола након пољубца 15 дана не би требао да се умиваш“.
Каровић је вече крунисао кратким, благим говором, рекавши: „Обишао сам све континенте, али овако како сте ме Ви примили, никад нисам доживио, могу само да кажем, много Вам хвала“ и уз осмијех додавши: „Немој Даро да заборавиш да ми поздравиш мој завичајни Никшић.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

