Од шверца цигарета, преко ћутања тужилаштва, до адвокатуре: Ко штити Ениса Баковића?

Док тужилаштво ћути, а редакција ИН4С-а и даље не добија одговоре од Министарства унутрашњих послова, некадашњи тужилац, „прљави полицајац“ и данас адвокат Енис Баковић слободно наставља професионалну каријеру – не више као тужилац, већ као бранилац. Оно што би у правно уређеној држави представљало апсурд, у Црној Гори је само још једна потврда функционисања државоликог провизоријума.

Сведочење инспектора Горана Митровића, на суђењу Славку Стојановићу и Игору Баћовићу у Основном суду у Подгорици, разоткрило је мрачни механизам заштите шверца цигарета у којем је Баковић имао кључну улогу. Како је навео Митровић, након што је у Зети заустављен камион пун цигарета, Баковић је телефоном наредио да се возило пусти – уз пријетње дисциплинским поступком. Иако писмено наређење никада није достављено, сачињена је службена забиљешка.

Ово, међутим, није био изолован инцидент, већ дио устаљене праксе. Према сазнањима до којих је дошао ИН4С, Баковић је више пута директно утицао на полицијске акције, пружајући шверцерима довољно времена да уклоне доказе. У селу Митровићи, након што је најављен претрес, магацин је сљедећег дана затечен празан. Наредбу за претрес издао је судија Миладин Пејовић, а остатак приче говори више него довољно о томе ко је у Црној Гори стварна власт.

Док је штитио логистику шверца, Баковић је, истовремено, био активан у прогонима новинара. По његовој иницијативи, подношене су монтиране кривичне пријаве против уредника ИН4С-а. Званичан упит о његовом ангажовању упућен је Министарству унутрашњих послова – одговор се и даље чека од 9. маја. Закон о слободном приступу информацијама не функционише управо у одсјеку МУПа који је непосредно задужен за спровођење истог у оквиру тог министарства.

Ћутање институција у случају човјека који се доводи у везу са саботирањем закона представља директну компромитацију правног система.

Према документима Европола, умјесто да се бори против криминала, Баковић је радио у корист кавачког клана. По налогу достављеном преко полицајца Петра Лазовића, он је са Тамаре Звицер – супруге Радоја Звицера – скинуо црвену потерницу Интерпола. У преписци на СКАЈ апликацији стоји: „Баковић је избрисао обавјештење и о томе обавијестио Лазовића.“ Баковић је те наводе демантовао, тврдећи да је „радио професионално и законито“.

Ко говори истину – Европол, ИН4С или Баковић? И зашто тужилаштво не реагује? Да ли је неспособно, уцјењено, корумпирано – или све заједно?

Подсјећамо и да је Баковић, као син некадашњег омбудсмана Шућка Баковића, у полицију доведен без дана полицијског искуства, наводно као кадар партијског споразума, а извјесније као кадровско рјешење Душка Марковића. Његово име помињано је и у контексту уласка Вељка Беливука у Црну Гору. Да ли ће се у будућности појавити као свједок или оптужени – остаје да се види.

Редакција ИН4С-а ће, уколико наведено не буде довољно, бити принуђена да настави да ради посао који би требало да обављају државне институције. Надамо се, ипак, да ће тужилаштво, редослиједом корака који смо већ описали, доћи до сазнања: када је Миладин Пејовић издао налог за претрес објеката у власништву З. Р. у селу Митровићи у Зети; каква је била улога Ениса Баковића; зашто су полицајци повучени надомак самог објекта; и како је З. Р. добио „дојаву“ да је предмет истраге…

Уколико се тужилаштво и даље не буде бавило овим случајем, обратићемо се Врховном државном тужиоцу. А уколико ни ВДТ не предузме ништа – биће јасно да се у Црној Гори ништа суштински није промијенило.

За Баковића је, у сваком случају, већ одавно јасно – у нормалној држави био би предмет истраге. У Црној Гори, он је бранилац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: