Od rok bubnjara do pjesnika: Član „Riblje čorbe“ predstavio zbirku pjesama

BUbnjar „Riblje čorbe“ Miroslav Vicko Milatović, uz Boru Đorđevića decenijama najaktivniji član benda kad su u pitanju projekti van grupe, promovisao je u četvrtak u beogradskom klubu „Kraft rum Berlin Monro“ svoju prvu knjigu poezije „4 toma“ u izdanju „RNR rekordsa“, sa tekstovima koje je napisao tokom karijere. Tu je i bonus disk u izdanju „Fidboksa“ sa četiri nove pesme koje je Milatović napisao, otpevao, i odsvirao bas-gitaru i bubnjeve. Istog dana, na „Jutjubu“ je predstavljen prvi singl „Vesnik proleća“.

Pored brojnih drugih ljudi iz sveta rokenrola, očekivanu podršku Vicku su pružile kolege iz matičnog benda – Vidoja Božinović Džindžer i Nikola Zorić, koji su i učestvovali u snimanju pesama, kao i Miša Aleksić.

– Bane Lokner mi je prvi rekao da imam mnogo tekstova i da to može da završi u knjizi – napomenuo je Vicko. – Prvi tom su moji rani radovi, uključujući solo album iz ’86. „U ritmu srca malog dobošara“. Drugi tom je „Indijanci i ostali“. „Indijanci“ su bend koji sam imao devedesetih, a tu su i tekstovi za „Kraljevski apartman“, „Minđušare“, „Voriorse“… Treći, meni najdraži tom su dečje pesme. Tu sam ih najviše napisao, odnosno, još uvek ih pišem, jer radim u „Master blaster“ pop-rok školi. Imali smo običaj da, na kraju godine, pravimo album gde će najbolji đaci da sviraju. Tu imam tri izdanja, a pre toga i album „Dečaci o devojčicama“. Poslednji tom su tekstovi za bajkerski bend „Crna Barbika“ koji sam ja oformio.

Vicko kaže da je, gledajući po „Ribljoj čorbi“, kraj sedamdesetih i početak osamdesetih bio najbolji period za bavljenje muzikom:

– To vreme je bilo zahvalno ta rok bendove. Sad je teško, jer nema časopisa, radio-stanica, sve je svedeno na nulu.

Milatović nije baš prihvatio internet kao realnost, kad je u pitanju promocija neke rok grupe.

– Sada je sve dostupno – veli Vicko. – Kad sam počinjao da sviram bubnjeve, sve sam skidao sa ploča. Mene i dan-danas deca pitaju „Ko je vama, profesore, pokazivao bubanj?“. Kažem – gramofon. Oni me pitaju „A ko je taj?“ (smeh). Ne priznajem moderne trendove. Internet jeste realnost, ali surova.

Knjiga „4 toma“ biće promovisana u mnogim gradovima širom Srbije:

– Ja sam čovek koji ne staje. Završavam 10 tekstova za prijatelja Zorana Konjevića iz „Voriorsa“, koji je već napravio album u Kanadi, pa je rešio to da uradi i u Srbiji.

A povratak u daleku prošlost dovodi nas do grupe S.O.S. iz koje je, spajanjem sa Borom Đorđevićem, nastala „Čorba“.

– Tu smo mi izučili zanat – seća se Vicko. – Svirali smo hard-rok. Kad je došao Bora, to je dobilo sasvim drugu dimenziju.

Voleo bi Milatović i koncertno da predstavi nove pesme, međutim, za „Novosti“, iskreno priznaje:

– Hteo sam da sviram sa „Crnom Barbikom“ po bajkerskim skupovima, ljudi su nas zvali, ali nisam mogao da okupim bend. Bubnjar Jeki i pevačica Nevena su u S.A.R.S, ja sam u „Čorbi“ a Vanja je sa Marijom Šerifović.

Od Vicka bi se očekivao hard-rok, međutim…

– Kažu da ovo podseća malo na Džibonija (smeh). Uvek sam bio pun iznenađenja. Kad sam objavio prvi solo album, svi su čekali neke bubnjarske egzibicije, ali ja sam pevao i pisao tekstove, tako mi je odgovaralo.

Dva i po meseca po objavljivanju albuma „Da tebe nije“, 20. studijskog izdanja „Riblje čorbe“, Vicko kaže:

– To je, po meni, odličan album. Jako su dobri tekstovi, muzika je super. Produkcija je, onako, ali, nema veze. To je stvar ukusa. Mislim da je ovaj album čak u fazonu nekih starijih, poput „Buvlje pijace“.

Upitan da izdvoji favorita s albuma, Vicko je, smejući se, „skromno“ izdvojio svoju pesmu:

– „Mister Perfekt“, naravno.

Minhen za pamćenje

Pre nekoliko dana, „Riblja čorba“ je, zajedno sa „Partibrejkersima“, „Van Gogom“ i grupom S.A.R.S. učestvovala na „Mjunik rok festu“ u Minhenu. Tokom 70 minuta, koliko su na sceni bili Bora, Miša, Vicko, Džindžer, Nikola i Joca Zmaj, napravljena je takva atmosfera da Miša Aleksić i dalje o tome priča s neskrivenim ushićenjem.

– Fantastičan koncert, neverovatna publika – oduševljeno će basista „Čorbe“ za naš list. – Bili smo u svom najboljem elementu, ali publika je bila toliko emotivna prema bendu, toliko su iščekivali da dođemo, da je reakcija bila možda čak i bolja nego u mnogim gradovima u Srbiji i regionu. Pevali su pesme od početka do kraja, posle svake se čulo „Boro, majstore“. Bilo je nezaboravno.

(Novosti)