Од првих пет најактивнијих посланика три долази из ДФ-а, док је ДПС најмање активан

У протеклих пола године Скупштина је врло ријетко засиједала, а већина посланика није говорила на пленарним сједницама. Допринос посланика квалитету предложених аката је био врло скроман, а највећи посланички клуб Демократске партије социјалиста (ДПС) је био најмање активан, саопштено је из НВО МАНС.

„Контролна улога Скупштине је маргинализована, а у малобројним случајевима када су контролни механизми коришћени, најчешће нису прецизиране конкретне обавезе институција извршне власти“, поручио је Данило Калезић
координатор Парламентарног програма.

Он истиче да су ово неки од закључака који произилазе из Полугодишњег извјештаја о раду Парламента који МАНС представља јавности (извјештају можете приступити ОВДЈЕ). Извјештајем је обухваћен период од новембра 2017. до априла 2018. године током кога је праћена активност посланика, клубова посланика као и контролна функција Скупштине.

„У том периоду, одржано је 13 сједница на којима је усвојено 83 закона и других прописа. Једини акт који није усвојен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о избору одборника и посланика за који је потребна двотрећинска већина, јер је за то била неопходна подршка дијела опозиције“, наглашено је из МАНС-а и додато:

„У полугодишњем периоду посланици су засједали непуних 12 радних дана или укупно 95 сати, при чему су најдуже радили у децембру – укупно пет радних дана, а најмање у јануару – само четири сата“.

Из МАНС-а истичу да је само осам посланика је активно учествовало у раду пленума, а чак 70% посланика који су учествовали у раду Скупштине су врло ријетко или уопште нису говорили на пленарним сједницама.

„Од првих пет најактивнијих посланика чак три долази из опозиционог Демократског Фронта (ДФ), Бранко Радуловић и Бранка Бошњак су на првом и другом, а Предраг Булатовић на петом мјесту. На трећем мјесту је независни посланик Александар Дамјановић, а најактивнији посланик из владајуће коалиције је Андрија Поповић из Либералне партије (ЛП) који је на четвртом мјесту“, саопштили су из МАНС-а и додали:

„Међу посланичким клубовима у просјеку је најактивнији клуб који цина Либерална Партија и Социјалдемократе, па клуб ДФ-а, за њима клуб партија мањинских народа, док је на последњем мјесту клуб ДПС-а.

У протеклих пола године скупштински Одбори нису организовали ниједно контролно саслушање, већ само 11 консултативних. Њима су присуствовале 53 особе, од чега се скоро половина односила на кандидате за Тужилачки савјет чије саслушање је обавезно сходно закону“.

Калезић истиче да кроз коришћење контролних механизама, од конституисања овог сазива Скупштине усвојена су 52 закључка обавезујућа за извршну власт и друге институције. Међутим, половина тих закључака је уопштена и њихово спровођење није могуће пратити, сваким петим су дефинисане конкретне обавезе институција, а остали закључци су само донекле мјерљиви.

„Скупштина нема никакав систем праћења реализације закључака, што значајно смањује њене капацитете за ефективно обављање Уставне дужности да контролише рад извршне власти“, истакао је Калезић и закључио:

„Извјештај и мониторинг Парламента се реализују у склопу пројекта ‘Унапредјење парламентарног надзора и одговорности у Црној Гори’ који подржава Демократски фонд Уједињених нација (УНДЕФ)“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: