• Издвојено
• Колумне
• Поглед

Од обмана и лажи до истине (2)

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Вартоломеј и Ђукановић (Фото: Твитер)

Пише: Јован Лакићевић

Као човјек који се одавно поздравио са земним животом, трошећи  године позајмљене од свог оца Јага, који је у 35. години  погинуо у Челебићу од далматинских  партизана-домобрана, након Неретве, трудићу се да у својим исказима, као и досад на овом Порталу, свједочим само истину.

У вези са тим, у једном од мојих последњих коментара,  споменуо сам и  неке моје партијске функције у ЦК СК Србије и ЦК СК  Југославије.  Не да бих се, далеко било, њима хвалио, него да бих, на неки начин,  објаснио трансформацију од негдашњег „интернационалисте“, до ововременог српског националисте. Видим да то многи нијесу схватили. Чак је и коментар извјесног „Драга“ сатима чекао да буде објављен  на овом Порталу.

А он овако  гласи.  „ Пола негдашње Црне Горе биле су, како се данас модерно каже ,  „комуњаре“. СК је, последњих година, водио веома занимљиву кадровску политику. У Савез комуниста примани су најбољи ђаци, најбољи студенти, најбољи радници, најбољи земљорадници, најбољи војници, научници, умјетници… најчешће са увјерењем да служе „најбољем друштвеном систему“ на свијету.

Када су, са великим закашњењем схватили (многи ни до данас  нијесу) да је то  отпочетка била антисрпска Партија,  да је историја НОБа била лажна и да их је водио човјек без биографије (односно са лажном  биографијом), беспомоћно приствујући распаду земље коју су вољели и система у који су вјеровали, било је нормално да се врате својој нацији, а многи вјери и Богу. Дакле, та трансформација је била логична, па и лако објашњива“.

Морам да признам да је „Драго“, умјесто мене, готово све рекао!

А сад нешто о Поглавнику, најмлађем члану ЦК СК Југославије и  мом негдашњем пријатељу. Био је недавно у Истамбулу, некад Цариграду, како рекоше, да крсти унука. То је за безвјерника, рећи ће многи, велики корак. Неки ће, опет, рећи, али зашто баш тамо? Зашто то није учинио код његовог фаворита Мираша? Краћи је пут, а и јефтиније је.

Добро, рећи ће неки трећи, код Мираша озбиљан човјек, да ми Господ опрости, не би повео ни овцу да крсти. Но ту има још питања. Па код Мираша је његов  владика, ако сам добро запамтио, Борис  Бојовић, који је учио школе на правим мјестима, у Кијеву и Ватикану?

Е, ту већ мора човјек да се уозбиљи, што мојим земљацима, па и мени, није баш својствено.  Ја све  нешто мислим да је Поглавнику, безвјернику, крштење унука било покриће за неке озбиљније послове.

Сјетићете се да су, код усвајања оног безбожног закона у Парламенту Црне горе, што ће  покренути ондашње божанствене литије и Папа Фрањо и Цариградски  патријарх, дали подршку Српској  православној цркви, односно њеној Црногорско-приморској Митрополији! И то је за многе Поглавникове Монтемегрине и Дукљане, као и њихове западне менторе,  било – шокантно! За мене, мало мање, пошто сам знао за пријатељске везе неумрлог Митрополита, и са једним и са другим.

Разбијање Православља на Балкану , које је требало да крене из Црне Горе, и на коме су Емајлсикс, и још неке иностране службе,  по плану  Бжежинског, дуго радиле, привремено је  одложено.

И то је био први, ако не и једини задатак, који давно уцијењени Поглавник, по налогу Запада, није испунио. А што га може коштати и функције, а, богме, и слободе.

Отишао је, дакле, недавно до Цариградског патријарха, пошто су обојица на истом обавјештајном кориту, да види да ли се ту нешто може, макар накнадно, поправити…

Не треба сметнути с ума да је формирање  безвјерничке цркве у Црној Шуми, (пошто ова Мирашева нема никакву прођу),  један од конгресних задатака Поглавникове  Партије у нестајању. А све у циљу разбијања српског корпуса и Православља.

Мислим да ћемо ускоро видјети ефекте овог необичног и неочекиваног пута до Босфора!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: