Главни претрес за Данка Савића заказан је за 12. фебруар 2026. године у 10 часова. Савић, који је и даље у притвору, жртва је апсурдне и политички мотивисане правне конструкције: црногорски државни органи покрећу кривични поступак против лица које посједује руско држављанство, користећи његов пасош као доказ против њега. Овакво поступање ствара нелогичну ситуацију да се Рус гони за наводно учешће у страним оружаним формацијама, иако се ради о домаћој војсци за њега.
Акција полиције под називом „Луганск“ започела је крајем новембра прошле године, а од 26. новембра јавност је изложена интензивној медијској кампањи у којој су поједини предмети, симболи и личне ствари представљени као доказ озбиљне безбједносне пријетње.
Случај ‘Луганск’: Политички спектакл у режији тужилаштва, полиције, војске, медија и наравно Сузане Мугоше
Током протекла два и по мјесеца, ИН4С је објавио низ текстова који документују и разоткривају правну и медијску манипулацију у оквиру ове акције. Показано је да:
– полиција и тужилаштво ћуте о кључним чињеницама, укључујући новац у износу од 1.500.000 евра, који је кроз званично саопштење полиције представљен јавности, али се никада није нашао у оптужном предлогу;
– притвор Данка Савића траје без иједног јавног извињења њему или јавности која је доведена у заблуду фотографијама легално и уредно регистрованог оружја;
– јавности је наметан политички мотивисан наратив о „паравојним структурама“ и „руском фактору“, заснован на селективно одабраним и медијски експлоатисаним предметима, а не на утврђеним чињеницама;
– у акцији су коришћени доминантно легални предмети, укључујући колекцију оружја Вукомана Булатовића, руске и козачке заставе и козачко одијело, како би се конструисала перцепција безбједносне пријетње.
Посебну тежину цијелој причи даје свједочење власника козачког одијела, који је за ИН4С потврдио да је ријеч о униформи коју је годинама чувао као личну и духовну ствар, са жељом да у њој буде сахрањен. Тај предмет, који за њега има искључиво лични и симболички значај, у полицијској акцији и медијским наступима третиран је као доказ наводног паравојног дјеловања.
Слично томе, Вукоман Булатовић је за ИН4С више пута истакао да је његов лични арсенал уредно пријављен, легалан и регистрован, те да никада није коришћен у било какве незаконите сврхе. Ипак, полиција је управо од тих предмета направила опсежан фото-елаборат са десет и више дугих цијеви, који је потом коришћен у медијима како би се акцији „Луганск“ дао привид озбиљне безбједносне пријетње.
Пад конструкције ‘Луганск’: Нема оружја, нема паравојске, нема милиона, институције ћуте
У такав контекст укључује се и Центар за демократску транзицију (ЦДТ) са својом платформом „Раскринкавање“, који у анализи рада ИН4С-а не настоје да разјасне спорне чињенице, већ да дискредитују истраживачки новинарски рад.
ЦДТ наводи:
„ИН4С у свом наслову тврди да је одузето ‘укопно одијело, метак из 1999. године, а да наведених доказа нема нигдје’, због чега ову објаву оцјењујемо као манипулисање чињеницама.“
Међутим, ова оцјена игнорише суштину: новац који је медијски приказиван никада није документован у оптужном предлогу, а предмети који су коришћени за медијску конструкцију „руског фактора“ — укопно одијело, руске и козачке заставе и колекција оружја Вукомана Булатовића — јесу легални, регистровани пред црногорским државним органима и не представљају доказе било каквих незаконитих активности.
Оваквим приступом „Раскринкавање“ не оповргава чињенице, већ настоји да релативизује и дискредитује истраживачки рад ИН4С-а који је документовано указао на неправилности у поступању полиције и тужилаштва.
Агенти су међу нама
Како је ИН4С већ указао у тексту „Агенти су међу нама“, дио НВО сектора у Црној Гори дјелује као политички инструмент спољних центара утицаја, под плаштом цивилног друштва и такозваног факт-чекерства. У том оквиру, активирање појединих НВО платформи долази управо онда када се доводи у питање званични наратив, а не онда када институције очигледно крше закон.
„Луганск“ у Црној Гори: Одузели укопно одијело, нашли метак из 1999, а наведених доказа — нигдје!
Медијска конструкција „руског фактора“ у случају „Луганск“ ослањала се на:
– легално пријављену колекцију оружја Вукомана Булатовића;
– бајонете, сабље и козачке мачеве;
– руске и козачке заставе;
– козачко одијело коришћено у хуманитарне и фолклорне сврхе;
– маневарски метак и уредно регистрован пиштољ;
– личне ствари и документа која су без правног основа повезивана са „паравојним активностима“.
Случај Данка Савића није само правно питање, већ и примјер медијско-политичке манипулације. Он показује како се легалне чињенице могу претворити у безбједносни спектакл, а истраживачко новинарство прогласити „манипулацијом“ онда када наруши пажљиво конструисан наратив.
ИН4С ће наставити да прати овај случај до краја. Јавност има право да зна гдје престаје право, а гдје почиње медијски спектакл и полицијско- политичка манипулација.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Па шта треба очекивати од овога БАУКА женскога. Да је човек сретне сам у шуми сишао би са памети.
Da je srece ova bi odavno iza resetaka bila