• Насловна
• Политика
• Топ 0

Од гробаља до НАТО-а: Како Загреб поново гради причу о „српској пријетњи“

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Хрватска застава / Фото: Pixabay

Посљедњих дана из Загреба стиже серија политичких порука и потеза који се тешко могу посматрати као изоловани случајеви. Од уклањања православних спомен-обиљежја са гробаља, преко упозорења НАТО савезницима због наоружавања Србије, па до оштрих изјава хрватских званичника о културним и историјским питањима – све указује на нову фазу политичког притиска на Београд.

Када се ови догађаји ставе у исти контекст, постаје јасно да је ријеч о много широј политичкој поруци.

Уклањање крстова као политичка порука

Одлука хрватских власти да уклањају гвоздена православна спомен-обиљежја са појединих гробаља изазвала је снажне реакције. Та обиљежја, која су годинама стајала као дио православне традиције и културног насљеђа, сада се уклањају уз различита административна образложења.

Међутим, у региону оптерећеном историјским насљеђем, такви потези не могу се посматрати само као комунална питања. Они неизбјежно носе симболичку тежину.

Када се са гробаља уклањају крстови који свједоче о постојању српске заједнице, то није само техничка одлука – већ политичка порука о односу према том насљеђу.

Пленковић и НАТО

Истовремено, премијер Хрватске Андреј Пленковић најавио је да ће Загреб упозорити партнере у НАТО савезу због развоја нових ракетних система у Србији.

Таква изјава отвара нови фронт у политичкој реторици између двије државе. Умјесто да се питање војне модернизације третира као суверено право сваке државе, оно се покушава представити као безбједносни проблем за регион.

На тај начин се тема унутрашњих војних капацитета Србије износи на међународни ниво и представља пред савезницима као потенцијална пријетња.

Реакције из Београда

На све ово стигла је и оштра реакција из Србије. Министар културе Никола Селаковић оцијенио је да су изјаве хрватске министарке културе поводом уклањања православних споменика врхунац лицемјерја.

Према његовим ријечима, ријеч је о насљеђу које припада српској култури и православној традицији, а које би морало бити заштићено, а не уклањано.

Та реакција показује да ово питање више није само локална тема, већ дио ширих политичких односа двије државе.

Стара политика у новом времену

Када се погледа цјелокупна слика – уклањање православних обиљежја, политичке изјаве и покушај интернационализације војних питања Србије – стиче се утисак да се из Загреба поново гради наратив о Србији као проблему у региону.

Такав приступ није нов у балканској политици. Он се годинама понавља у различитим облицима, зависно од политичких околности.

Међутим, историја региона показује да политика притиска и симболичких конфронтација ријетко доноси стабилност. Напротив, она само продубљује неповјерење и додатно оптерећује односе.

Зато остаје питање – да ли је ова нова серија потеза из Загреба само краткотрајна политичка реторика или почетак нове фазе политичког притиска на Србију.

Јер када се политичке поруке шаљу истовремено са више страна – од гробаља до НАТО-а – тешко је вјеровати да је ријеч о случајности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: