Од Брисела до Подгорице: Српска душа у процесу европских интеграција

Црна Гора је у посљедњој деценији направила значајне кораке ка интеграцији у европске политичке и институционалне структуре. Међутим, у процесу приближавања Европској унији, све је прмјетнији јаз између норми које се промовишу као „европске вриједности“ и дубоко укоријењених културних, породичних и духовних темеља друштва.

Посебно осјетљив простор у том односу представља област образовања и друштвених стандарда. У сарадњи са институцијама ЕУ и међународним организацијама, у црногорски јавни сектор и школски систем постепено се уводе програми који заговарају родну равноправност, инклузивност и промоцију индивидуалних сексуалних и родних идентитета. Тако је Министарство европских послова у сарадњи са UNDP‑ом представило пројекат којим се промовише тзв. родна перспектива у образовању и управи. Иако се све представља као облик заштите права појединца, значајан дио јавности овакав развој доживљава као покушај редефинисања породичних и моралних начела, често без јавне расправе и друштвеног консензуса.

Још један аспект који је изазвао подијељене реакције у јавности јесу ,,Параде поноса“ које се одржавају у Подгорици, под институционалном подршком Владе, страних амбасада и бројних невладиних организација. Док организатори истичу да се ради о манифестацији људских права, велики број грађана доживљава ове догађаје као наметање вриједносних система који нијесу у складу с традиционалним моралним кодексом. Јавне анкете и реакције на друштвеним мрежама често указују на то да већинско становништво у Црној Гори има резерву према отвореној институционалној промоцији ЛГБТ идеологије.

Поред тога, поједине законске иницијативе у области спрјечавања говора мржње и дискриминације доживљавају се као потенцијални механизми за ограничење слободе изражавања. Нарочито се изражава забринутост да би овакви закони могли бити искоришћени за санкционисање традиционалних ставова у вези са браком, породицом или вјерским убјеђењима, што би у пракси значило увођење идеолошке цензуре под окриљем европских стандарда.

Црна Гора је историјски била друштво у којем су породица, вјера и припадност заједници били темељи идентитета. Уколико у процесу европских интеграција изостане јавна и стручна расправа, постоји ризик да друштво буде изложено наметнутим промјенама које не одражавају његову стварну вољу, већ прилагођавање спољнополитичким очекивањима. Управо у томе се огледа потреба за уравнотеженим приступом — сарадња са међународним партнерима не смије се градити на уштрб културног и моралног интегритета народа.

Умјесто конфронтације, потребан је дијалог. Али дијалог који не почиње претпоставком да је све традиционално застарјело, нити да је све „европско“ нужно исправно. Само тако Црна Гора може остати вјерна себи, а истовремено бити отворена према свијету.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: