Очеви и оци отаца српске науке, 2. дио; Александра Нинковић Ташић у „Наслеђу“

„Препоручујем најстрасније да се читају најранија сећаја Ивана Ђаје, који је крштен као Жан Ђаја. Звали су га Божји академик, јер је и у доба комунизма завршавао свако своје предавање сигурном вером да Бог постоји. Он одлучује сам да га зову Иван, и одлучује да одбије посао на Сорбони, јер има ‘неке обавезе са београдским студентима’. Ми не знамо да је он од Француске добио све- све што Француска може да вам да: добија место Александра Флеминга у Академијиа, а списак његових медаља нема почетак ни крај. Он је рекао: ‘Ништа не може бити на срећу људску, ако не почива на љубави према добру’. Први је човек који је писао о вештачкој интелигенцији“, каже историчар науке Александра Нинковић Ташић у другом дијелу емисије „Наслеђе“.

Она је говорила о великој улози оца и Ивана Ђаје, као и очева осталих јунака другог тома издања „Звездобројаца“.

Гошћа Наслеђа често цитира велике реченице наших научника, за које каже да треба да нас „ударе у нос“:

„’Нисам ја стигао у Америку као печалбар да зарадим новце. Дошао сам да тражим знање, оно ми је донело имање, а не обрнуто. А пре свега ја сам тражио Царство Небеско, све остало је дошло за тим. Порази су само кратка одморишта за будуће победе’, све то пише Михајло Пупин. Никола Тесла, ког смо искривили каже: ‘Човек не постоји без морала, морала нема без Бога, значи- човека нема без Бога’“.

Најавила је књигу „Пупинов пут од физичке до духовне реалности“, његове завјетне књиге на које је она као приређивач додала 50 страна његових есеја у којима се показује како наука види бесконачност живота душе.
„Јован Цвијић је, мерећи речи, можда највећи светосавац. Замислите како он пише: ‘Има у мени нешто топло, веома топло, мора бити да је то моја вера у Бога. Кад је тешко, ја знам биће добро, знам да пред Богом стоје моја мајка и Свети Сава“, цитира гошћа националне телевизије великог Јована Цвијића, и надаље говори о његовм најчудеснијем раду који је напсиао за 30 дана у манастиру Студеница.

Често говори о мајкама наших великана, што подсјећа на њен рад „По мајци се познају јунаци“, али додаје, у складу са темом ове емисије:

„Умирали су очеви наших великих научника много пре мајки, па је то оставило ‘прашину по путу’, те ја морам да идем обрнутим следом, прво причам о мајкама; али је њихова храброст потицала од очева“.

„Атанасије Николић је човек о ком се скоро ништа не зна, ни име му се не спомиње, а он је можда српски народ највећи чудотворац, он је Светог Саву увео у школски систем, он је први инжењер из иностранства, ректор, гради тополивнице, паркове…Он је чудо на две ноге“, каже о још једном јунаку другог тома „Звездобројаца“.

Руђер Бошковић је четврто име из ове књиге, о чијем животном путу кратко говори Александра Нинковић Ташић, а о његовом оцу каже:

„Његов отац Никола сувим златом откупљује руку Светог Саве од Турака, чиме се борио да бар то мало остане српском народу“.

На крају емисије можете чути о великој научници Милеви Марић Ајнштајн, која највише прича о свом оцу Милошу, који је подигао више генијалаца, међу којима је и Милевин брат такође Милош Марић који је први на свијету клонирао ћелију.
„Наслеђе“ има за циљ да његује приче које можете са једнаком актуелношћу гледати и данас и за десет или двадесет година – са темама које су трајна вриједност која се преноси „са кољена на кољено“. Погледајте цијели други дио гостовања ове значајне историчарке науке на Јутјуб каналу ИН4С.

Аутор и водитељ Милијана Ераковић

Прочитајте још:

(ВИДЕО) Очеви и оци отаца српске науке; Александра Нинковић Ташић у „Наслеђу“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: