ИН4С

ИН4С портал

Објављена вриједна књига “Српски витезови у доба Немањића”

1 min read
Београдски издавач Евро Боок је за овогодишњи Сајам књига објавио вриједну књигу “Српски витезови у доба Немањића”, у тврдом повезу, већег формата и на двије стотине четрдесет страна.
Ово одлично графички обликовано издање, раскошно у колор илустрацијама, објављено је поводом осамстогодишњице српске државности.

Ово одлично графички обликовано издање, раскошно у колор илустрацијама, објављено је поводом осамстогодишњице српске државности.

Београдски издавач Евро Боок је за овогодишњи Сајам књига објавио вриједну књигу “Српски витезови у доба Немањића”, у тврдом повезу, већег формата и на двије стотине четрдесет страна.

Колику пажњу тој детаљној реконструкцији српског витештва издавач придаје, свједочи и за данашње услове необичан податак да је једна историјска књига штампана у тиражу од три хиљаде примерака.

Њен писац је сликар Небојша Ђурановић, о чијем раду је 2014. године објављена монографија групе аутора под називом “Хронике тела”.

Сликар је рођен у Београду 1968. године, дипломирао је на београдском Факултету примењених умјетности и дизајна, што га чини стваралачки подобним за подухват анализе и описа видова живота и ратова српских краљева, велможа и витезова.

Пет година је радио на текстуалном и ликовном дијелу издања, текст је писан стручно, са литературом на крају књиге, али тако да шира публика може да га прихвати. Ликовни дио чини око сто педесет илустрација, самосталних уљаних слика, детаља и цртежа, тамо где је требало прецизније ући у материју.

За свој рад сликар је добио “Награду „ULUPUDS“-a за класичну илустрацију” на Сајму књига. Његова ликовна решења, увијек композиционо самосвојна, у духу су најбољих досега фигуративне умјетности (за истог издавача урадио је и илустровану “Библију” са три стотине шездесет пет слика).

У пракси то значи да његова естетика подразумијева однос дубоког поштовања према претходницима из епохе историјског сликарства деветнаестог вијека, прерафаелитима, симболистима, Паји Јовановићу, Урошу Предићу, стрипу “Принц Валијант” Хала Фостера, али и ка извјесним моментима из филмске умјетности.

Ђурановић зна за крупни кадар, масовну сцену, издвојени детаљ, аналитичку реконструкцију оружја и бојних справа, као и за карактерно нијансирање бројних мушких и женских ликова. Приказао је галерију српских краљева и владарки, ослоњен на њихове фреско портрете, мапе њихових земаља, оружје које се налази у збиркама наших музеја, грбове и ратну опрему. Није занемарио ни турску војску, а његов рад није само фактографски већ задире и у митско.

У посебним поглављима приказао је европско витештво, све до деспота Стефана Лазаревића, припадника Реда змаја и најважнијег европског витеза четрнаестог вијека, као и велике битке моћне српске војске.

Књига је подељена на веће целине (“Витезови”; “Средњовековно оружје”; “Бојне формације”; “Феудализам”; “Српски двор”; “Утврђени градови”; “Рађање Србије”; “Немањићи” и “Србија после Немањића”) и мања поглавља.

У књизи је репродукована и слика “Крунисање Стефана Првовенчаног”, својеврсни сликарев подвиг. Урађена је на формату 2,5х5 метара, тешка је око двије стотине килограма и изложена у београдској Галерији РТС до краја децембра. Ово одлично графички обликовано издање, раскошно у колор илустрацијама, објављено је поводом осамстогодишњице српске државности.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Објављена вриједна књига “Српски витезови у доба Немањића”

  1. Danas neko taj period istorije doživljava lijepim, ali jedini razlog za to je što je ta istorija daleka i što o njoj ne znaju ništa. Ustvari tada su se samo vadile oči i sjekle ruke i nosevi i nije bilo ničeg lijepog.

  2. Jad i cemer, tuga i zalost…
    Postoji „Dusanov Zakonik“ ciji primjerci se cuvaju u SANU.
    U tom nemanjickom Zakoniku lijepo je objasnjen poluropski polozaj Serva (danasnjih srba) u Drzavi Nemanjica kao i polozaj slobodnih ljudi – Vlaha i Arbanasa.
    Ali eto, i najmladji narod u Evropi treba graditi svoj nacionalni indentitet cak i na budalastinama kao sto je ova.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *