Обимна анализа америчког стручњака: Господине Трамп, стопирајте чланство ЦГ у НАТО

Политички аналитичар и бивши амерички дипломата савјетник за спољну политику Џим Џатрас оцијенио је да чак и прије него што ступи на дужност, новизабрани амерички предсједник Доналд Трамп има златну прилику да пређе са ријечи на дјела и заустави приступање Црне Горе НАТО-у.

Џатрас се у чланку објављеном у америчком листу Кроникалс магазин (Chronicals Magazine) бави анализом приступа Црне Горе НАТО-у, истичући да Алијанси није потребна „малена корумпирана чланица попут Црне Горе“.

У уводу текста, аналитичар наводи да се током предсједничке кампање Доналд Трамп згражавао над дволичном спољном политиком НАТО-а истичући да је Алијанса „застарела“ и бескорисна у борби против једине реалне пријетње са којом се суочава Европа: масовни прилив насилних муслимана, којој су аплаудирали њемачка канцеларка Ангела Меркел, бирократија у Бриселу и Обамина администрација, наводи се у чланку.

Трамп је, подсјећа Џатрас, такође указао да америчко споразумно обећање да ће бранити чланице Алијансе није апсолутно, што се посебно односи на оне који не желе да се за то побрину и сопственим снагама.

Црна Гора најбоља прилика за заустављање ширења НАТО

„Нема бољег кандидата за демонстрацију ‘Трампове доктрине’ од случаја Црне Горе“, наводи он, додајући да се мала држава са једва 600.000 становника („гдје се мање од половине идентификују као Црногорци) и не може с правом назвати засебним народом.

Према ријечима стручњака, чак и сусједна Албанија („други неквалификовани недавни члан НАТО-а“), с обзиром на поређење БДП-а двају земаља, може назвати силом.

„Са мање од двије хиљаде запослених у својим оружаним снагама, Црна Гора очигледно нец́е допринијети америчкој безбједности, упркос гласинама о црногорском јунаштву“, наводи он.

Прихватање Црне Горе у НАТО не би побољшало безбједносну ситуацију Америке већ би, напротив, само поставило пред Американце проблеме Црне Горе, оцјењује аналитичар и додаје, како каже – истине ради, похвалу Црној Гори јер је то „диван и сликовит крај, људи су поносни и воле слободу, и у више наврата су показали током вјекова да су упорни у ратовима против окупатора (углавном Турака и Запада – са којима ће сада бити савезници у НАТО-у)“.

Пронатовска влада неће ризик референдума, једини проблем ЦГ је интерни – албански сепаратисти

„Нетрпељивост према НАТО-у, који је бомбардовао Црну Гору током 78 дана 1999. године, као дио нелегалног рата администрације Била Клинтона против тадашње Југославије због Косова, огледа се у чињеници да упркос огромној пропаганди још не постоји вец́инска подршка за придруживање Унији“, каже аналитичар.

Он подсјећа да про-НАТО влада Црне Горе тврди да има већину у корист приступања, али нец́е ризиковати референдум.

У ствари, каже он, једини прави безбједносни проблем у Црној Гори је интерни: „упорна спорогорећа сепаратистичка побуна албанске мањине која жели да од ЦГ одвоји регију Малесија у настојању стварања „Велике Албаније“ која укључује Косово, друге дијелове јужне Србије, једну трец́ину Македоније и дио сјеверне Грчке.

Зашто САД још увијек разматра прикључење Црне Горе НАТО-у?

Одговарајући на питање постављено поднасловом, аутор наводи ријечи одлазећег предсједника Барака Обаме:

„Као што је предсједник слабиц́ Барак Обама у својој поздравној поруци Сенату тражио сагласност за ратификацију релевантних протокола, ‘приступање Црне Горе у НАТО ц́е показати и другим земљама на Балкану и шире да врата НАТО-а остају отворена нацијама које предузму реформе које су неопходне да задовоље захтјеве НАТО и доприносе безбједности Алијансе, а то је још један значајан корак у унапређењу интеграције евроатлантског Балкана’.“

Очигледно да је врста „реформе“ на коју Обама мисли јесте „козметичко, наводно иступање из политике ноторно корумпираног бившег премијера Црне Горе Мила Ђукановића, који, каже аналитичар, и даље контролише рад прозападне црногорске владе, упркос силним оптужбама за шверц цигарета, контроверзе и афере везане за приватизацију предузећа.

Изузетно лоше стање у балканским државама, док НАТО „врата остају отворена“

Џатрас наводи да, док је за Америку важно да „врата НАТО буду отворена“, стање у балканским државама које су интересна свера Алијансе је изузетно лоше. Тако наводи да је Босна и Херцеговина синтетичка држава која траје под спољним надзором, тешко одржавајући лабаву равнотежу између међусобно нетрпељивих Муслимана, Срба и Хрвата; Македонија је под пријетњом албанских сецесиониста; Србија (гдје је и поред прозападне владе солидна вец́ина грађана против НАТО); Косово* српска покрајина коју је окупирао НАТО, којом управљаја албанска мафија и трговци људским органима и која је легло ИСИС активности у Европи заједно са муслиманским дијелом Босне.

Заустављање ширења НАТО-а

Ако Трамп заиста мисли да прати свој предизборни слоган, један од првих корака мора бити заустављање даљег ширења НАТО-а и коначно затварање тих врата, оцјењује аналитичар.

„То би требало да услиједи након темељног преиспитивања зашто смо уопште у НАТО четврт вијека после Варшавског пакта и распарчаног СССР-а. Шта је у томе за нас?“, пита се он.

Ипак, исти онај естаблишмент из Вашингтона којему је „скинута глава“ на потоњим изборима, сматра анлитичар, и даље је одлучан да ствара притисак.

„Глобалисти на обје стране позивају Сенат да ратификује улазак Црне Горе у НАТО пред Обамин одлазак са дужности, прије него што Трампова управа успије да преиспита ову одлуку“, наводи он и додаје да се нада да ће Трамп преиспитати и америчко учешће у Алијанси.

Начини за стопирање ратификације протокола о уласку ЦГ у НАТО

Среćом, подсјећа стручњак, Црна Гора је на више од једног корака ка НАТО-у.

„Прво, Комитет за односе са иностранством може одбити да предузме мјере по питању значајних одлука прије него ли Трамп ступи на дужност у јануару. Друго, само један сенатор је довољан да се опозове ратификација, баш као и у било којем другом питању. Тако може да се уради са протоколом Црне Горе ако се изађе из комисије. Коначно, Трамп може сам пресудити. Може јасно ставити до знања свијету да је Америка завршила са пријатељима-сателитима, бесмисленим пријатељствима са Фејсбука, према којиа је до сада имала одређени фетиш. Обавеза ступања у рат, чак иако тај рат буде нуклеарни, ради одбране неке земље која није ни близу Сједињеним Америчким Државама је смртно озбиљна ствар, а не неке пусте апсурдне фразе попут ‘евроатланских интеграција'“, наводи стручњак и додаје да је Црна Гора само трошак и никако добробит за Американце.

„Господине Трамп, молим Вас, повуците потез“, закључује аналитичар Џим Џатрас.

Џим Џатрас је бивши дипломата САД-а и савјетник за спољну политику руководству Сената. Аутор великог истраживања “How American Media Serves as a Transmission Belt for Wars of Choice“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: