Обиљежена „Међународна недјеља дјетета“ промоцијом зборника „Бајка је мајка“
1 min read
"Међународна недјеља дјетета"
У оквиру пројекта „Бајка је мајка“ организованог од стране Народне библиотеке Будве и НВО „Талас“ Будва организоване су радионице креативног писања бајке које су водиле професорице Сања Пантовић и Зорица Јоксимовић. Више од 80 радова настало је на радионицама, а за публиковање одабрани су најоригиналнији и најуспјелији и они су се нашли у зборнику “Бајка је мајка”. О дјечијим бајкама заступљеним у Зборнику говориле су професорице, водитељице радионица, Зорица Јоксимовић и Сања Пантовић, као и проф. др Милена Радовић Савић. Такође, програм обиљежавања “Међународне недјеље дјетета” употпунила је и ликовна изложба ученика, полазника радионица, а насловница Зборника и илустрације у њему су радови ученика осмог разреда Друге основне школе, Луке Зејака.
Издавачи зборника „Бајка је мајка“ су НВО „Талас“ Будва и ЈУ Народна библиотека Будве. Истичући задовољство сарадњом са Народном библиотеком Будве, Сања Пантовић је у име НВО Талас захвалила директорици Библиотеке Мили Баљевић и поручила родитељима да што више читају дјеци како би они сами стекли навику читања, да их воде на књижевне вечери, да их бодре у њиховој намјери да пишу и стварају. Протекла је година дана од прве радионице креативног писања и према њеним ријечима то је тек почетак једне лијепе стваралачке приче.
Млађи полазници радионице креативног писања чије су бајке заступљене у Зборнику: Немања Радуловић, Хелена Павловић, Ника Јокић, Анастасија Рајковић и Милица Мијовић на промоцији су говорили кратке изводе и мисли познатих аутора о бајкама. Своје бајке читали су старији полазници радионице креативног писања: Маша Гудељ, Коста Калађурђевић, Далибор Дамјановић, Варја Делибашић, Дуња Мркшић и Николија Милићевић. Ауторка Уводника зборника „Бајка је мајка“ и водитељица радионице креативног писања за старији узраст, професорица Зорица Јоксимовић говорећи о значају бајке као форме старе колико и људска заједница, истакла је: „Оне су настајале и преносиле се из ријечи жена-мајки које су од првог куцкања у својој утроби у непрестаној комуникацији са дјецом. Бајке су мајке приповиједале и преносиле су се усменим предањем. И не случајно, за Вука Караџића то су женске приповијетке…“
Она је надаље објаснила на који су начин писане бајке изабране за Зборник: „У оквиру Радионица креативног писања бајки, са становишта важности и у циљу развијања маштовитости, ученици основношколског узраста (од ИИ – ИX разреда) су писали бајке различитих сижеа из визуре свог свијета. Оно што је важно истаћи јесте да њихове бајке нијесу написане на начин адаптације постојећих, већ, писали су руковођени основним мотивом чудесног, а са интенцијом – ослободити се предрасуда и стереотипа који се сусрећу у класичним бајкама, а саградити властити свијет чудесног, у оквирима и савременог и локалног”.
Професорица у Другој основној школи, др Милена Радовић Савић је на почетку обраћања изразила жаљење што у публици нема више родитеља којима би саопштила да треба да подрже дјецу у њиховом озбиљном књижевном стваралаштву о којем свједочи зборник “Мајка је бајка” и нагласила: “Ако Будва може дати озбиљне глумце, треба да знате да може дати и озбиљне писце.”Говорећи о Зборнику др Радовић Савић је истакла да су ове бајка у духу 21. вијека: “Бајке које су скупљене у овоме зборнику, а које су писали ученици наше Друге основне школе, потврдиле су да бајке за њих нису застарјела књижевна грађа са окошталом формом заборављених аждаја, животиња са три или седам срца. Кроз ове дјечије радове видимо да су бајке у новом руху 21. вијека. Сада проблеме у бајци не рјешава само чаробни штапић, већ све иде лакше путем паметног телефона и модерних интернет- апликација које нам отварају познате топониме Будванске ривијере по којима се трага за принцезом, баш како и каже наслов бајке „У потзрази за принцезом“. Потом је професорица Милена Радовић Савић анализирала сваку бајку из Зборника. Своје излагање је завршила закључком: “Ова необична збирка бајки остала је вјерна не само снази дјечје маште казане ријечју, већ и снази маште исказане ликовним умијећем, јер су овдје присутне и ликовне обраде бајковитих мотива, баш онако како савремени умјетнички израз и подразумијева добро остварено умјетничко дјело, јер су у сагласју мисао и слика.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
