Рјешење саобраћајног хаоса на црногорском приморју се назире: изградња обилазнице око Будве, једног од најкритичнијих чворишта током љетње туристичке сезоне, могла би да крене до краја године. У интервјуу за Портал ЕТВ, министарка саобраћаја Маја Вукићевић открива да је пројекат – вриједан инфраструктурни подухват у дужини од 9,3 километра, са два тунела, осам мостова и двије кључне саобраћајне петље – већ уврштен у капитални буџет, а расписивање тендера очекује се одмах након техничког ребаланса.
Министарка је говорила и о другој дионици ауто-пута, чија градња би могла да започне на јесен, као и о вишемилионским улагањима у жељезнички систем и набавци нових возова. Дотакла се и осјетљиве теме концесије за аеродроме, потврђујући да је тендер и даље активан, али и да није било званичног интересовања из Србије или Албаније.
Осврнула се и на радове на булевару Тиват–Јаз, нагласивши да упркос сезонским гужвама, пројекат тече у планираном року.
Посебно је нагласила значај очувања транспарентности у свим поступцима, укључујући и текућу процјену пословања жељезничких предузећа.
Можете ли прецизно рећи када креће изградња друге дионице ауто-пута? Колико ће коштати реализација? Ко ће радити другу дионицу и зашто је одабран баш тај извођач радова? Када ће друга дионица бити завршена?
Изградња друге дионице ауто-пута један је од кључних инфраструктурних приоритета Владе Црне Горе, који се реализује у сарадњи са Европском комисијом и Европском банком за обнову и развој (ЕБРД). За спровођење тендера задужен је Монтепут, а поступак се води у складу с међународним стандардима и правилима ЕБРД-а, укључујући и обавезу да свака фаза процеса добије претходну сагласност Банке.
Према информацијама које су доставили Монтепут и ЕБРД, избор извођача очекује се до краја љета, након чега би могли почети припремни радови. Тренутно се оцјењују техничке понуде, а компаније које прођу техничку евалуацију доставиће своје финансијске понуде. Дакле, у овој фази није могуће прецизирати ко ће изводити радове. Ипак, као ресорно министарство предузели смо све кораке како би поступак био максимално транспарентан. Подсјећам да смо још у јануару, заједно са Делегацијом ЕУ, организовали ЕУ инфо дан и представили све планиране инфраструктурне пројекте. Недавно смо потписали и Уговор о гранту, који се односи на услуге консултаната који ће бити ангажовани као подршка, очекујемо да током љета потпишемо и Уговор о кредиту са Европском банком за обнову и развој.
Шта се догађа са тендером за давање аеродрома у концесију? Је ли тендер и даље активан или није? Је ли било притисака на тендерску комисију, од кога? Да ли аеродроме треба да валоризује Црна Гора и да се не дају у концесију? Има ли за то држава новца? Да ли су посредно или непосредно, Србија или Албанија исказале интерес за црногорске аеродроме?
Тендер за додјелу концесије за црногорске аеродроме је и даље активан. У току је фаза евалуације финансијских понуда. Рад тендерске комисије продужен је за додатних 30 дана, како би имала довољно времена да достави извјештај Министарству саобраћаја, које затим има још 30 дана да предлог прослиједи Влади на одлучивање.
Нажалост, током поступка дошло је до цурења неких информација које су се нашли у медијима свега неколико минута након достављања комисији. То свакако не користи самом процесу. Ипак, вјерујем да ће Влада као крајњи доносилац одлуке сагледати све околности. Мој став је да у оваквим стратешким пројектима треба укључити што ширу јавност.
Аеродромима Црне Горе су потребна значајна инфраструктурна улагања. Поступак концесије траје већ дуже вријеме и објективно успорава њихов развој. Вјерујем да држава има капацитете да сама управља аеродромима, посебно када се узме у обзир искуство директора Рока Толића. Сматрам да ни опција државног улагања не би смјела бити искључена. Свакако ускоро ћемо дефинитивно знати одлуку Владе и који је то најбољи модел за наше аеродроме.
Током мог мандата није било израженог интересовања ни из Србије, ни из Албаније. Ако је и било у ранијим фазама, мени то није познато. Мислим да су такви сценарији данас нереални, тим прије што су и аеродроми тих земаља већ дати у концесију.
Пројекат булевара Тиват–Јаз је од изузетног значаја. Сезона ова ће бити изазовна због радова. Када ће све бити готово? Има ли имовинских спорова који могу кочити пуну реализацију?
Булевар Тиват–Јаз јесте један од најважнијих пројеката за саобраћајну повезаност приморја. Радови су у току, а иако сезона додатно компликује одвијање саобраћаја, подсјећам да је овај пројекат уговорен још у мандату претходне владе и покренут без претходно прибављене грађевинске дозволе што је изазвало почетно кашњење. Радови су фактички започели у јануару 2024. године, а уговорени рок завршетка је јануар 2026. године.
Постоје појединачни случајеви проблема са експропријацијом, али нијесу системске природе. Уз радове на путној инфраструктури, паралелно се изводе и радови на регионалном водоводу и новој водоводној мрежи за Општину Котор уз све остале инсталације. Важно је истаћи да је пројекат у року, јер се често у јавности покушава створити слика као да се ради о кашњењу. Дакле они који су уговорили овај пројекат знали су да ће он оптеретити двије љетње сезоне.
Обилазница око Будве је једно од кључних питања за рјешавање саобраћајног колапса у том дијелу државе. Када ће кренути радови, а када ћемо имати обилазницу? Колико новца ће коштати и како ће се финансирати?
Обилазница око Будве је један од најважнијих саобраћајних пројеката на црногорском приморју. Ради се о брзој саобраћајници дужине 9,3 километра, која представља дио европске ТЕН-Т мреже и која ће омогућити потпуно измештање транзитног саобраћаја из центра Будве.
Траса укључује двије кључне петље, у Марковићима и Ластви Грбаљској, осам мостова укупне дужине 1,74 км и два тунела укупне дужине 3,98 км. Пројекат ће значајно растеретити саобраћајну мрежу у зони Будве, скратити вријеме путовања, повећати безбједност и унаприједити туристичку понуду.
На иницијативу Министарства, овај пројекат је уврштен у капитални буџет. Након техничког ребаланса, који ускоро очекујемо, биће расписан тендер за извођача. Уколико не буде жалби, потписивање уговора се очекује до краја године. За реализацију је задужен Монтепут.
Има ли стратешки смисла више улагати у жељезничку инфраструктуру? Да ли имате податке колико грађана користи ту врсту превоза? Хоћемо ли набавити нове возове, када, за колико новца?
Улагање у жељезницу има и стратешки и друштвени смисао. Ријеч је о превозу који је приступачан, еколошки прихватљив и неопходан за равномјеран регионални развој. Такође је важан за регионално повезивање, као и за повезивање са земљама Европске уније. Нажалост, жељезничка инфраструктура и возни парк су застарјели и захтијевају значајна улагања.
Већ су обезбијеђена средства за модернизацију пруге и санацију постојећих возила. Такође, ријешена су дуговања према партнерима из региона. Када је ријеч о набавци нових возова, обезбијеђен је кредит од 30 милиона еура, а поступак се спроводи у сарадњи са ЕБРД-ом. Иако је ријеч о сложеном и дуготрајном процесу, то је тренутно једини реалан механизам којим Црна Гора може доћи до нових возила.
Могу ли опстати жељезничка предузећа? У каквом су стању, има ли вишка и колико запослених, са коликим губицима послују?
Жељезничка предузећа носе терет одлука из прошлости, међу којима је и политичка одлука да се некада јединствена компанија подијели на четири субјекта. То рјешење се није показало функционалним, а проблеми се вуку годинама уназад.
У сарадњи са Министарством финансија и Агенцијом за заштиту конкуренције покренули смо разговоре како би се пронашао модел подршке и стабилизације система. Потребна је озбиљна анализа пословања свих жељезничких друштава.
Оно што охрабрује јесте чињеница да су пред нама значајна улагања и у инфраструктуру и у возила. Мој лични циљ је да Црна Гора добије модеран, функционалан и доступан жељезнички превоз, у интересу грађана и привреде.
е тв
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Зар ауто-пут, по обећањима премијера, није требао већ увелико да се гради? Обилазница око Будве – неће то скоро. А за оно кокошије чепркање, потпуно небезбједно градилиште и већ двогодишње малтретирање људи на путу Тиват – Будва треба све одговорне на робију послати.