Обестварени Дивановић

Пише: Сибин

Може бити фатално ако се прихватите покривати фиктивну функцију. По психички, не политички живот. Јер, свијет фантастичног је чудовишан, олабављује границе збиље, не пристаје на правила тзв. здравог (конвенционалног) разума, итд.

Тако се, једне давне ноћи (1936), Магрит буди у атељеу, и као у некаквој опсени, умјесто птице у кавезу угледа јаје. Генију одмах би јасно да се налази пред свјежном, поетском сликом…

Дивановић је угазио у зону утварног… Преиначава се, полако, у причину. Сјен која тетура сценом никако не набасавајући на сопствени одраз. Утолико прије, Дивановић је – симулакрум!

Непостојећем, радно мјесто му будно чува полиција и некакво приватно обезбјеђење. Писах овдје једном, да власт живи све улажући у наметање себе као искључиве илузије. Доклегод претрајава као истина илузије, за њу нема зиме. Отуд је треба разобличити у њеном суштинском непостојању, у симулирању апарата који је, заиста, утваран.

Дакле: шта Дивановић опошљава током једног радног дана? Рецимо, уторком?

Наднесен над фиктивним фасциклама, умишља како спроводи вољу већине радећи искључиво у њеном интересу. Али – народ долази сваког јутра до Општине и објашњава како не може унутра… Већ десет и више дана!

Зграда Општине у Будви тренутно је – Кафкин Замак! Не можете, као ни у случају К.а, ући унутра, али тамо се, ипак, кажу, нешто ради. И то се управо чини у твоје име. Мада, ти о томе, као уосталом ни сам Дивановић, не можеш знати ништа. Будући да власт постаје тајна и за саму себе!

Остаје питање: кога, у ствари, полиција и обезбјеђење чувају? Којег лика у настајању настањеног у згради Општине Будва? – Дивановића?

Стисни петљу и повјеруј у то…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: