ИН4С

ИН4С портал

Обележавање јубиларне крсне славе Морнарице у Новом Саду и Боки Которској 1918. године

1 min read

Приредио: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Ратна морнарица прославила је свечано своју славу 1928. године у Новом Саду и у Боки Которској. Године 1928. прослављена је десетогодишњица развића ратне заставе на мору и рекама. У Новом Саду ратни бродови „Вардар“, „Драва“, „Сава“ и „Морава“ заједно са командантским бродом „Ловћен“ били су усидрени у близини моста Краљевића Томислава на петроварадинској страни. Официри и морнари у свечаним оделима били су постројени на палубама бродова.  Чланице најугледнијег женског друштва у Новом Саду Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња, на челу са председницом Зорком дра Жарка Стефановића, бившег градоначелника, израдиле су заставу за ратни брод  „Вардар“. Застава је била израђена у тешкој свили, везена златом, а на средини је био златом извезен државни грб. Први вез на застави започела је краљица Марија, а онда су рад на застави наставиле новосадске госпође.  На сва четири брода биле су распоређене званице. На ратном броду „Вардару“ био је окупљен генералитет, изасланица краљице дворска дама Дора Дунђерски, као и одбор госпођа Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња. Били су окупљени и сви остали одличници новосадски и петроварадински,  војничког и грађанског реда. На ратном броду  „Сава“  били су узваници из Новог Сада и Петроварина, представници установа и друштава, а на  „Морави“ официри, представници гарнизона. На ратном броду  „Драва“, усидреном  поред „Вардара“,  били су постројени морнари са својим официрима. Домаћин славе, командант Евген Малинарић, на уласку у брод  „Вардар“ сачекивао је, заједно са официрима, госте и званице, примајући честитке. На обали је била постројена почасна чета пешадије и артиљерије, а војна музика била је на броду  „Вардар“. На обали Дунава  и на мосту  Краљевића Томислава била је маса грађана и велики број школске деце са заставама. Звук трубача огласио је долазак адмирала  Прице. Обишао је почасну чету пешадије и артиљерије, а затим је ушао на  „Вардар“, где му је рапортирао командант капетан фрегате др. Стеван Дракулић. На средини палубе  „Вардара“ био је подигнут олтар.   Пре почетка освећења славског колача, адмирал Прица поздравио је морнаре саопштавајући им да је краљ телеграфски поздравио славу морнара. Освећење славског колача извршили су војни свештеници : православни Матијашевић, римокатолички Рант и муслимански Смаилбеговић. Громким „Живио“ из грла свих присутних, праћен химном и грмљавином топова са брода „Драва“ завршена је свечаност Морнаричке Славе.   Сви присутни прешли су на стражњи део брода „Вардара“, где је на столу у средини лежала нова бојна застава. Зорка Стефановић предала је у име друштва Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња заставу команданту морнарице адмиралу Прици. Клицању краљу, војсци, ратној морнарици и Јадрану није било краја, уз грување бродских топова. Адмирал Прица захвалио се краљици и госпођама на дару, подвлачећи да ће Морнарица вршити своје дужности  до задње капи крви. Капетан фрегате др. Дракулић однео је заставу  пред свештенике, православног, римокатоличког и муслиманског, па је владика новосадски Иринеј осветио. После освећења три свештеника предали су заставу адмиралу Прици  који је наредио да се дигне на велики јарбол. Командант Дракулић истакао је : “Поносан што ми је као команданту овога брода пала у дио дужност и част, да примим из Ваших руку ову заставу, молим Вас у име моје, у име подређених  ми официра и момчади, да будете Његовом Величанству Краљу и племенитим госпођама  тумач наше војничке благодарности и поштовања. Овај патриотски гест племенитих госпођа још више нас утврђује у уверењу да уз Краља стоји цијела Отаџбина, која воли и полаже наде  такођер и у своју ратну морнарицу. …”.

Пилоти су у авионима кружили и поздрављали заставу, што је такође урадио и велики путнички брод „Цар Душан“ наше речне пловидбе. Затим је на свим бродовима сервирана обилна закуска. Домаћин Славе, командант Малинарић и сви његови официри такмичили су се да сваки гост буде брзо и добро почашћен. Свечаност је трајала преко два сата. У вече је била електрична расвета на бродовима. Свечаност је изазвала велико одушевљење у целокупној околини. (1)

У Херцег  Новом је 30 октобра 1928 године био дочек гостију. На железничкој станици били су соколи са музиком, морнаричка музика, представници власти и командант III Обласне Команде контраадмирал Ћ.М. Кох, са официрима. Возом су ујутро стизали представници удружења, међу којима су најдражи гости били представници удружења бивших ратних морнара Чехословака председник Томаш Нитка, инж. Ладислав Кретчмер, инж. Тодт и др. Јосеф Сладечек, одборници. Они су на свом путу кроз Југославији били дочекани и поздрављени по свим станицама од представника огранака Јадранске Страже, где су постојали огранци, а особито у Сплиту, где су у име Извршног одбора  изашли пред њих Франо Иванишевић и Рикард Каталинић Јеретов. У Боку су дошли у пратњи изасланика чехословачког посланства у Београду др. Кореца. Истог јутра стигли су у Херцег Нови представници Сокола и Кола Српских Сестара из Београда, затим представници Инвалидског удружења, београдског Обласног Одбора Јадранске Страже, Српске Мајке и Пољско-Југословенског клуба. Из Загреба су стигле гђа Злата Ковачевић и гђа Пелеш, из Суботице стигао је др. Ловро Шкаљер, некадашњи адвокат из Пуле, Боко-Которски епископ Кирил Митровић, генерал Ненадовић као представник команданта треће армије из Сарајева и генерал Милојевић, командант ратне луке Боке Которске. Извршни Одбор Јадранске Страже заступао је др. Божо Вукотић, председник Мјесног Одбора Јадранске Страже у Котору, адвокат, бивши председника Апелационог Суда и бивши народни посланик. Пошто су гости смештени по становима, у 10 сати кренули су миноносцем „Сокол“ у Кумбор, где је извршен црквени обред сечења колача, после кога је адмирал Кох говорио о значењу Славе Морнарице и о данима када се морнарица стварала. На крају свог говора прочитао је песму Рикарда Каталинић Јеретова. Завршио је свој говор речима : „Сад имамо нашу заставу која слободно и поносно лепрша над свима морима далеког свијета, а до нас морнара Краљевске Морнарице је да се увијек и неокаљано она вије. Кадгод угледамо ову заставу сјетимо се свих оних бесмртних јунака, који су пролили своју крв и дали своје животе да наш народ дође до своје слободе на сувом и на мору, …“. После говора следио је велики дефиле морнарице пред адмиралом, официрима и гостима, при чему је морнарица поздрављена дуготрајним, срдачним узвицима „Живила“. После је била закуска у хангару Поморске Ваздухопловне Команде. После подне било  је свечано откриће спомен плоче коју је удружење морнара ратника подигло својим друговима, стрељаним од Аустрије због побуне. Говорио је Иван Ткалчевић, председник удружења Морнара Ратника, а за њим делегати свих националних и хуманих удружења. Ткалчевић је спомен плочу дао на чување Соколском друштву Ђеновић. Сутрадан, 1 новембра, кренули су сви гости у Котор, да посете гробове наших и чехословачких стрељаних морнара. Обала у Котору била је пуна народа, који се заједно са гостима одвезао на гробље у Шкаљарима. Говорили су гђа Јованка Шиљак из Сарајева, делегати националних друштава из Отаџбине,  Антун Сесан, учесник бокељске побуне, и др. Ловро Шкаљер, учесник предаје аустро-угарске флоте Народном вијећу у Пули. Сесан је истакао да су се наши морнари у  аустро-угарској флоти бунили из родољубивих и националних, а не класних разлога, послуживши се при том сведочанством комунистичког писца Бруна Фраја и аустро-угарског адмирала Хансе. Тиме је прослава у Боки Которској била завршена. Крсну славу су још прославили Поморска Војна Академија у Дубровнику, Бродарска Подофицирска Школа у Шибенику и све друге установе морнарице на обалама Југославије. (2) Јованка Шиљак из Сарајева била  је социјална и национална радница, која је представљала Добротворну Задругу Српкиња. (3) Песник Рикард Каталинић-Јеретов је поводом  Десетогодишњице развића наше заставе на Јадрану (31.X.1918 – 31.X.1928.) спевао песму :

Оковани момци под туђим барјаком

Своју мету сви су и свој позив знали.

Бродили су к  с у н ц у окружени мраком

И за своју мисо сви су мушки пали!

На лађама бојним застава се дигла

Што је била знаком наших нових дана …

У сваку је луку вијест среће стигла,

Клицала је свуда земља раскована.

<

Пјевао је Јадран пјесму наше славе,

Шумило је море, будило је жале,

Кликтале су над њим све ведрине плаве

С мора гласе у свијет о слободи слале.

Данас нисмо робље и не дамо више,

Да нам сунце гасне, да нас мрак загуши,

Чувајмо тај барјак, што га развише

Они, што су пали са вјером у души ! (4)

Ратна морнарица прославила је свечано своју славу 31.X. 1928 године истовремено у Новом Саду и у Боки Которској. На слави су учествовала и родољубива удружења.     Чланице најугледнијег женског друштва у Новом Саду, Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња,  израдиле су заставу за ратни брод  „Вардар“. Застава је била израђена у тешкој свили, везена златом, а на средини је био златом извезен државни грб. Први вез на застави започела је краљица Марија, а онда су рад на застави наставиле новосадске госпође.  У име Добротворне Задруге Српкиња Новосадкиња председница Зорка Стефановић предала је заставу команданту морнарице адмиралу Прици.

 

 

Напомене :

 

  1. „Јубиларна Крсна Слава Морнарице“, „Јадранска Стража“, Сплит, Децембар 1928, бр. 12, стр. 381-383;
  2. „Јубиларна Крсна Слава Морнарице“, „Јадранска Стража“, Сплит, Децембар 1928, бр. 12, стр. 383;
  3. „Скупштина Соколске жупе Сарајево“, „Соколски Гласник“, Београд, 27 март 1937, бр. 9, стр. 2;
  4. (Сплит) Рикард Каталинић-Јеретов. „Јадранска Стража“, Сплит, Децембар 1928, бр. 12,  стр. 383;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Обележавање јубиларне крсне славе Морнарице у Новом Саду и Боки Которској 1918. године

  1. A samo 3.godinevranije ta Bokeska mornaricabje jurisala na Lovcen i grob Njegosev.
    Bokeskoj mornarici privilegije a Milunki Savić klozeti na Slaviji da pere…
    Takvu smo drzavu dobili…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *