Обала Црне Горе угрожена до рапидно брзог пропадања

Нови национални документ о стању на приморју доноси аларманте вијести са кратким роковима за поправку…

Уколико се не предузму хитне мјере, на Црногорском приморју ће, због нерационалног трошења вриједних и необновљивих ресурса, неминовно доћи до пада прихода од туризма, губитка дијела плажа и пољопривредног земљишта и енормног загађења.

То се може закључити на основу података из Нацрта националне стратегије интегралног управљања обалним подручјем, у којој се наводи да је површина планираног грађевинског подручја од 19.042 хектара довољна да се смјесте објекти становања у којима би могло живјети још 600.000 до 800.000 становника и туристички капацитети за најмање 270.000 нових кревета.

“Планирање грађевинских подручја вишеструко већих од потребних има бројне додатне негативне посљедице које укључују распршену изградњу са знатно већим трошковима комуналног опремања, непотребну потрошњу других вриједних ресурса, посебно пољопривредног и шумског земљишта и подручја вриједног биодиверзитета, веће трошкове снабдијевања енергијом и већу потрошњу горива, већи притисак на животну средину, као и губитак традиционалне физиономије насеља и нарушавање изворних предионих вриједности”, наводи се у документу који ће Министарство одрживог развоја и туризма понудити на јавну расправу.

Аутори наводе да ће такав тренд дугорочно посматрано довести до пада атрактивности туристичког простора, пада рејтинга дестинације и, на крају, до пада прихода од туризма.

“Веома је илустративна и забрињавајућа чињеница да је у најбољим годинама црногорског туризма (период 1985 – 1988), када је степен изграђености обалног подручја био на вишеструко нижем нивоу, оствариван већи број ноћења него што је то случај данас. Примјера ради, 1986. остварено је 10,9, а 2013. године 9,4 милиона ноћења. Туристи из земаља Западне Европе су, на примјер, остварили 3 пута више ноћења 1986. него 2013. године. Процјене говоре да је од 1985 до 1989. у туризму и за туризам у Црној Гори радило око 50.000 запослених, што је нешто више од укупног броја особа које данас имају статус запослених у приморским општинама”, каже се у Стратегији.

У том документу се истиче да “значајни напори који су уложени за дивезификацију туристичког производа (укључујући велики број кампања, акција и пројеката с циљем препознавања Црне Гора као јединствене и цјелогодишње туристичке дестинације) нијесу дали осјетније резултате, тако да за сада сунце и море и даље остају доминантни туристички производи који у укупној понуди учествују са нешто више од 90 одсто”.

Иако се наводи да је обално подручје са својим природним, културним и предионим вриједностима кључни развојни ресурс Црне Горе, оцјена је да “уско грло у отклањању образаца неодрживог обалног развоја није само недовољна усклађеност прописа, већ прије свега незадовољавајући резултати њихове примјене у пракси”.

У Стратегији се каже да је ријеч о веома рањивом подручју које треба заштити од негативних утицаја, нарочито очувањем њихове цјеловитости, а прије свега подручје Орјена, Бококоторског залива, Врмца, Буљарице, Румије, Шаског језера, и Велике плаже.

“Као најугроженија обална станишта препознате су пјешчане дине на Великој плажи са преосталим фрагментима шуме скадарског дуба у њеном залеђу. Фауна птица која је везана за ова станишта угрожена је ловом. Иако нема прецизних података, очигледно је и да је значајан дио постојећих заштићених природних добара изгубио дио или сва својства због којих су својевремено стављена под заштиту. Такви примјери укључују дјелове Бечићке и Словенске плаже, брда Спас, плаже Пржно”, каже се у Нацрту.

Наводи се да су морски ресурси изложени разним притисцима и загађењу од нетретираних комуналних отпадних вода, чврстог отпада, бродоградње и ремонта бродова, из лука и марина које по правилу нијесу довољно опремљење за прихват отпада са пловила и минимизирање утицаја на животну средину, са пловила и из индустрије.

“Процеси и феномени који највише утичу на губљење значајних својстава земљишта су пренамјена пољопривредног земљишта у грађевинско, загађење и ерозија. Непрописно депоновање отпада се издваја као један од главних притисака на земљиште”.

Већ површан поглед, наводи се, открива да су неодрживи притисци урбанизације, посебно пословање с некретнинама, резултирали бројним примјерима угрожавања животне средине, природних, предионих и културних вриједности обале.

“Најшира подручја велике сеизмичке рањивости налазе се на подручју општина Бар и Улцињ, посебно шира околина Улциња. Упркос ограниченим подацима, може се оцијенити да је ерозија веома изражена у обалном подручју. Међутим, оцјене о интензитету дејства на плаже није могуће дати због недостатка систематског праћења обалних процеса”, наводи се у документу.

“У приморским општинама обрађује се само 24 одсто укупно расположивог пољопривредног земљишта на око 4.800 пољопривредних газдинстава на којима, поред самих власника, ради нешто више од 3.800 особа. Забрињавају подаци о увозу великих количина производа које је могуће произвести у Црној Гори. За маслиново уље, као традиционални производ, увоз је чак 10 пута већи од извоза. Проблем представља и то што се потенцијал за пласман домаћих производа на туристичко тржиште не користи у значајнијем обиму”.

У ситуацији непостојања других економских могућности, наводи се, појединци су настојали искористити могућности које пружа трговина земљиштем.

“Зараде засноване на порасту вриједности земљишта које је пренамијењено у грађевинско су велике, често десетоструко веће од стварне вриједности земљишта. Проблем се огледа и у настојању локалне самоуправе да, у доброј намјери, изађе у сусрет грађанима, и омогући им грађење на њиховој дједовини. Нажалост, и једно и друго води у неконтролисано и распршено ширење грађевинских подручја за које није могуће финансирати трошкове комуналног опремања”, каже се у Нацрту.

Анализира се и стање у рибарству и наводи да укупна вриједност сектора рибарства износи 7,4 милиона еура, а да је, изузимајући сектор марикултуре и прераде рибе, у тој области запослено око 400 људи.

“Генерално, рибљи фонд Медитерана, па и Јадрана, близу је тачке прелова, те треба посветити већу пажњу његовом очувању. Регистровани улов морске рибе у Црној Гори током протеклих неколико година био је скроман и кретао се у распону од 700 до 800 тона годишње. Усљед непостојања цјеловитог надзора и контроле на мору евидентни су и недозвољени уласци страних рибарских бродова у територијално море Црне Горе, али и примјери нелегалног и нерегистрованог риболова у националном оквиру”, стоји у документу.

Занимљив је и податак да се за увоз рибе и прерађевина од рибе годишње се издваја скоро 13 милиона еура.

“Узроци оваквог стања су, између осталих, релативно мала (укупно 101 пловила) и размјерно стара флота (у просјеку старија од 30 година), као и непостојање организованог откупа или прераде рибе”, каже се у анализи.

У документу је предвиђен и велики број мјера како се побољшало стање. Биће успостављен Координациони механизам који ће чинито представници државних институција и стручњаци, а акције треба спровести у периоду до 2020. године након чега је потребно извршити анализу оствареног учинка и припремити оквирни предлог акција за период од наредних пет година. За почетак, прва (нулта) приоритетна акција НС ИУОП биће верификација и разрада предложене индикативне листе приоритетних акција у периоду до 2020. године.

Свуда се и даље бесправно гради, стијене не могу да задрже брда

У документу се наводи да је неконтролисаном градњом пресјечен значајан број бујичних токова, што резултира плављењем одређених подручја и престанком прихрањивања неких плажа и смањење расположивих плажних површина.

Смањена је и природна способност одбране од поплава. Прекомјерно море је загађено у Боки и на подручју Улциња, а у мањој мјери у Будви и Бару, као и у Бродоградилишту Бијела и бившем ремонтном заводу – сада Порто Монтенегро.

И даље постоји нелегална градња, а у нацрту пише како “укупан фонд нелегалних објеката није познат (површина је процијењена на око 560 хектара)”.

“Удио грађевинских подручја у укупној површини шест приморских општина је 15,5 одсто, од чега је изграђено само 18,5, а остатак од 81,5 процената чини неизграђени дио грађевинских подручја. Исти показатељи у појасу ширине од једног километра од обалне линије говоре да је за изградњу планирано чак 46 одсто територије, од чега је изграђено мање од трећине. Као поређење може се навести да удио грађевинских подручја у укупној територији хрватских обалних жупанија (које имају сличну густину насељености као Црногорско приморје) износи пет до седам одсто, а исти удио у оквиру обалних јединица локалне самоуправе је осам до 10 одсто”.

У приватном смјештају шест пута више кревета

Просјечна заузетост смјештајних капацитета је мала и износи око 16 одсто, што прерачунато у дане значи да се гро туристичког промета одвија у току 58 дана. Просјечна заузетост хотела са 4 и више звјездица ријетко прелази 45 одсто, што се може сматрати граничном вриједношћу за поврат инвестиције. С

мјештајни капацитети обалног подручја у посљедњих 10 година су се удвостручили на нешто више од 160 хиљада кревета. Од тога је у приватном смјештају 74 одсто (121.222 кревета), односно број кревета у приватном смјештају повећан је за око шест пута током посљедње деценије.

Доминира “туризам ниске ренте” дневна потрошња шездесет еура

“Интензивна градња посљедњих 20-‐ак година није резултирала пропорционалним користима за економију и друштво. У новоизграђеним подручјима доминирају станови за одмор и приватни смјештајни капацитети (процијењени на 74 одсто укупних) док је удио хотела, посебно више категорије, низак. И даље доминира туризам ниске ренте (просјечна дневна потрошња 60 еура). Изражен је притисак на ограничене плажне ресурсе (процјена је да је у јеку сезоне прихватни капацитет плажа премашен за 40 одсто)”, наводи се у Нацрту.

Као посебан проблем издвојени су и несређен систем земљишне и пореске политике и неефикасно и нетранспарентно дјеловање јавне управе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: