O Stjepanu Mitrovu Ljubiši

Piše: Saša Nedeljković

Časopis „Srđ” koji je uređivao Antun Fabris objavio je da će u Budvi 24. novembra 1903. biti proslava dvadesetpetogodišnjice od smrti Stjepana Mitrova Ljubiše, srpskog pripovedača. Proslava je trebala da počne parastosom u crkvi a završavala se akademijom u veče u dvorani čitaonice. Program akademije bio je : govor Marka Gregovića o književnom značaju Ljubiše; deklamacija Zmajeve „Pjesme o pjesmi” od gđice Marice Ćuda, čitanje „Kanjoša Maćedonovića” (Đ.Zenović), deklamacija pesme I.Simeonovića Čokića „U spomen S.M.  Ljubiši” (I.Luketić), predstava „Zle Žene” Sterijine (izvodili diletanti), apoteoza Ljubišina (živa slika). (1) Povodom proslave izašao je članak na  prvoj strani  „Srđa” o književnom radu  Ljubiše. Prvo je dato poreklo i život Ljubišin. Zatim prevodi i književni rad. U članku su izneti stavovi Stjepa Kastrapelija, Ljube Jovanovića i Marka Cara o književnim delima  Ljubiše. Na kraju članka ističe se : „… za Ljubišu možemo reči, da je pružio vijenac pripovijesti svoga rodnoga kraja, u kojijem je majstorski prikazao tamošnji narod. … Njegoš je pravi genij, a  Ljubiša velik talenat.”(2)

U međuratnom peridu nacionalna društva su se trudila da upoznaju omladinu sa značajnim književnicima i nacionalnim radnicima iz prošlosti. Ženski podmladak Jadranske straže iz Sarajeva (učenice sarajevskih srednjih škola) letovale su 1934. u domu u Budvi. Bile su dve grupe, prva grupa od 40 učenica letovala je u julu, a druga od 35 učenica u avgustu. Budva je odala poštu svom velikanu Stjepanu M. Ljubiši. Vođe grupa upoznale su omladinu sa Ljubišinim delima i krvavom istorijom kraja. Učenice su videle poprsje koje je izradio umetnik Lojze Dolinar.(3)

O  književnom delu Stjepana Mitrovog Ljubiše pisali su i članovi Saveza sokola.  Prilikom izdavanja  dela  Stjepana Mitrovog Ljubiše od Srpske književne zadruge predgovor je napisao Ljuba Jovanović, član sokola. Milić R. Majstorović u „Oku Sokolovom” istakao  je da je Ljubiša na osnovama narodnog života i dubokog shvatanja njegove prošlosti gradio svoj nacionalizam i svoj stav prema mletačkoj kulturi. Po njemu Ljubiša je uvideo da narod umesto prihvatanja mletačke kulture, treba da  izgrađuje dalje svoju kulturu, zasnovanu na čojstvu i viteštvu. Njegova misao bila je okrenuta i prema prošlosti i budućnosti. Prema prošlosti ukoliko se u njoj nalaze obrasci viteštva i čojstva (Kanjoš Macedonović i pop Andrović) i prema budućnosti, da se u tom duhu gradi kultura srpskog naroda. Po Ljubiši to su bila večna načela  koja uvek moraju ostati u temelju narodnog života i njegovog građenja samosvojne kulture. U pripovetci „Kanjoš Macedonović” Ljubiša je izneo svoj stav prema mletačkoj kulturi.

Venecijansko je shvatanje da se Kanjoševo junaštvo može platiti novcem. Kanjoš umesto da uzme novac iz škrinje kao nagradu, u škrinju baca  svoj dukat. Neće ni duždevu kćer jer čuva zavet svog kraja i svoje opštine „da se svak ženi u svome jatu i tako čuvamo poštenje našijem sestrama.” Kanjoš je svestan da je „kamena pogodba s jačijem”. Ljubiša se bunio protiv mehaničkog presađivanja tuđe kulture i kritikovao je one koji su bili u inostranstvu i otuda su hteli da prenesu tuđu kulturu. On je želeo da  sačuva kulturnu originalnost srpskog naroda. Zaštita srpske samosvojnosti i oštra kritika venecijanske kulture izneta je u pripovetci „Lakše je popovati nego kneževati”. O onima koji su primili ili hteli da prime mletačku kulturu spolja i iznutra, Ljubiša je govorio u pripovetci  „Niti se u dobru uznesi, ni u zlu ponizi”. Za Ljubišu u pozorištu u Veneciji  su trijumfovali niži nagoni i instikti. Ljubiša je kritikovao mletačku kulturu u ime čojstva, viteške časti i vernosti. (4)

Autor je član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :

1.„Bilješke”, „Srđ”,  Dubrovnik,  31. oktobra 1903, br. 20, str. 986;

2.„Stjepan Mitrov Ljubiša”, „Srđ”,  Dubrovnik,  30 novembra 1903, br. 22, str. 1017-1022;

3.„Podmladak Jadranske straže na moru”, „Jadranska straža“, decembar 1934, br. 12, Split,  str.520, 523; „Izveštaj glavnog odbora Jadranske Straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8 IX 1935“, Split, str. 7, 8, 59, 60, 67;

4.Milić R. Majstorović, „Među jugoslovenskim zvezdama”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 juni 1939, br. 6, str. 66-70;

Pročitajte JOŠ:

„Ne stajem. Trčim pravo na Pavelića. Dođem na dva-tri metra i pucam. Jednom. Drugi put!“