О. Дарко Ђого за ИН4С: Након двије године борба се наставља!
1 min read
О. Дарко Ристов Ђого
О. Дарко Ристов Ђого за ИН4С
Двије година након побједе над ДПС-ом на парламентарним изборима, успомене се, под свакодневном измјеном политичког хоризонта, мијешају и и саме добијају један амбивалентан облик: са једне стране човјек се и даље осјећа поносно на литијску снагу и јединство, на Дух Свети који нас је водио и чинио да дишемо као Једно Тијело Христово. Са друге стране, све што је услиједило након тога показивало нам је колико је након 2006. године Црна Гора била и остала само колонија колективног Запада унутар које је капитализација српске енергије на “државном” нивоу недозвољена.
Знали смо и ми тада да ће бити немогуће преокренути ствари одједном, али, на жалост, поражене силе су радиле против кристализације наше побједе. Фрагментисан већ одавно, српски народ (а мане само он интересује) има сужен избор да гласа између јасних српских странака у неприродној коалицији са устанотвореном минорном страноком од које смо видјели само штете, у јавном простору и приликом гласања или, што је још погубније, Срби гласају за државотворне странке црногорског грађанског национализма које преузимање НАТО лојалности од ДПС-а покушавају да избјегну деполитизацију намјењену српском народу, мада им камелеонска тактика (лојалност НАТО-у и лојалност на крађи насталој Црној Гори, “разумно србовање” у четири зида) углавном резултује збуњивањем српског становништва.
У том смислу обје владе у протеклом периоду су наставиле континуитет вазалног односа који након 2006. године и јесте предуслов било какве “моћи” у Црној Гори (будући да је по сриједи посуђена моћ, од страних сила, а не она која потиче из воље народа). Наравно, у Влади Здравка Кривокапића било је људи које не бих да хвалим јер смо пријатељи и познаници, али било је и оних који су – а нису морали – ишли на подгоричке параде поноса а ових дана навијају да се Евро Прајд одржи у Београду (човјек се пита како су таква рјешења уопште могла да испливају у једној Влади у којој је свештенство, наводно, имало утицаја на кадровска рјешења?)
Абазовићева Влада је посуђивала моћ од страних спознора и ДПС-а па су је они, очигледно и срушили у моменту када је једним симболичким чином само сугерисала чињеницу да би и Срби могли бити пуноправни грађани Црне Горе, имати иста права која имају Хрвати и црногорски Муслимани.
Укратко: након двије године борба се наставља. Нешто енергије се јесте потрошило у црногорском политичком театру апсурда, процеси претапања и мимикрије се и даље настављају, али “ова борба ће трајати дуго јер су се и они спремали вијековима, али и ми смо се спремали вијековима”, да наведем ондашње ријечи данашњег Митрополита… Ми смо завјетна заједница видовданског опредјељења, даће Бог да видимо уједињене српске земље опет.
