• Друштво

НВО сектор: Плате након функција, нерационално трошење новца

4 године ‎ ИН4С

Илустрација

Законска одредба да државни функционери примају накнаду годину након одласка с функције представља нерационално трошење новца из буџета, поручују из невладиног сектора.

Центар за грађанско образовање апелује да се та одредба измијени, те да се или прецизирају услови или скрати вријеме примања ове накнаде. Из Грађанске алијансе кажу да се тај новац може искористити у неке боље сврхе, преноси РТЦГ.Центар за грађанско образовање апелује да се та одредба измијени, те да се или прецизирају услови или скрати вријеме примања ове накнаде. Из Грађанске алијансе кажу да се тај новац може искористити у неке боље сврхе.

Информација да су поједини државни службеници именовани дан уочи гласања о смјени Владе, поново је отворила питање колико је праведно да функционери и након престанка мандата примају накнаде.

Невладин сектор сагласан је у оцјени да је то неправедно.

„Требало би да подсјетимо да обични грађанин за просјечну плату мора да ради недјељно 40 сати минимум сваког мјесеца, док ће неки привилеговани појединци због једног дана на позицији савјетника предсједника Владе наредних годину приходовати много већи износ од просјечне плате у Црној Гори“, напомиње Павле Ћупић из Грађанске алијансе.

Василије Радуловић из ЦГО истиче да су тој НВО и прије указивали на проблем тако постављеног законског рјешења.

„Оно нема никаквих ограничења, као што видимо на овом примјеру, неко може провести веома кратко вријеме на функцији, а остваривати право на накнаду од годину дана“, казао је Радуловић.

Према подацима Министарства финансија, држава за накнаде бившим државним функционерима годишње издваја готово пет милиона еура. У Грађанској алијанси сматрају да се тај новац може боље искористити.

„Треба отворити дијалог и видјети шта се може с тим новцем урадити, да ли се може искористити у неке боље сврхе. Било би добро да особа која добије могућност да прима накнаду годину дана, а да притом ништа не ради, за разлику од обичних грађана, који крваво зараде сваки динар, у најмању руку би требало тај новац дати у хуманитарне сврхе“, казао је Ћупић.

Из Центра за грађанско образовање наглашавају да у Србији бивши функционери накнаду примају три, а посланици шест мјесеци, док у Хрватској право на накнаду немају функционери који су смијењени или су поднијели оставку. У нашој земљи нема таквих ограничења, па сматрају да закон треба мијењати, што ће и иницирати, али не очекују и да ће бити усвојено.

„Нажалост, пракса је до сада показала да када су лични интереси функционера у питању, што свакако јесте ова привилегија, да ту и опозиција и власт имају заједничког именитеља, па ко год био и опозиција и власт, тако да нам пракса показује да не можемо много очекивати“, казао је Радуловић.

Члан 36 Закона о зарадама запослених у јавном сектору предвиђа да функционери годину након престанка функције имају право на накнаду у висини зараде коју су примали у посљедњем мјесецу. То право престаје уколико функционер заснује нови радни однос, оде у пензију или сам то затражи. Право на накнаду може се продужити за још годину, уколико у том периоду стиче право на пензију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: