НВО „Рука руци“ апеловала да се затвореницима омогуће посјете: Мјесецима нису видјели своје породице
1 min read
Илустрација
Због поновног великог интересовања породице која свакодневно зову и моле за помоћ како би им помогли да виде своје најмилије које се налазе у Управи за извршење кривичних санкција (УИКС), огласили су се из НВО „Рука руци“.
„Како бисмо поново покушали да спречимо, штрајковање поменутих испред затвора (јер сматрамо да то никако не одговара тренутној ситуацији у земљи), дужни смо поново се обратити јавност, јер сви други наши покушаји и безбројне преписке са институцијама су били неуспешни. Због забрањених посјета од самог почетка, изолација која је била толико сурова да се и нама који смо на „слободи“ чини као вјечност. Затвореници из Спушког затвора су и у тим тешким временима, направили, како и доличи намај као народу јединствени хумани гест и од мало својих пара, први сакупили 3000 евра и донирали за борбу против вируса, казао је Директор НВО Рука Руци Владимир Павићевић.
Он је додао, да су послије гомиле послатих мејлова и преписки, успјели издејствовати укидање забране посјета али једнократно.
„Посјете су укинуте скоро прије него што је уопште објављено у било ком медији да су одобрене. Из ког разлога је управа затвора поново забранила посјете никада нам неће бити јасно. У међувремену смо из поузданих извора сазнали да су постављене кабине за даљину приликом посјете (које смо још на почетку понудили спонзору, на шта нисмо добили одговор). Да ли се ико из управе УИКСа заиста труди бринути о својим штићеницима? Да ли се питају како се осећају макар дјеца или породице тих људи, који нису у стању да виде најближе преко 3 месеца. Да лу је Управа свјесна да сви знају за опште попуштање мјера карантина“, каже Павићевић.
Истиче, да смо сви свјесни чињенице, да у нашим затворима има огроман број људи који су тамо због лакших кривичних дјела.
„Зар осуђеност и лишеност слободе нису довољни, већ се беспотребно кажњавају њихове породице и деца, да не могу видети своје родитеље. Свесни смо да је најлакше искалити се на неком ко не може да се брани, чиме се суштински мењају улоге у овом случају. Јер, ни за тај кратак период одобравања посјета није се десио ниједан случај заражености. Напротив, до преношења заразе дошло је од стране запослених, који су већином ван радног времена радили као обезбеђење по подгоричким клубовима. Том приликом нису вршени тестови након доласка на посао и прије мијешања са затворском популацијом“, појашњава павићевић.
Он је казао да је НВО Рука руци једина невладина организација, која се бави овим проблематиком.
