НВО Михољски збор: Бокељи нису за НАТО

Тема је актуелна: НАТО пакт – да или не? Требало би да се МБ и на овој скупштини јасно и гласно изјасни да је против НАТО пакта. Нека се зна и и оно што НАТО не жели да чује: Међу Бокељима има много противника улаза ЦГ у НАТО јер лажна агитација упорно тврди да се стално повећава проценат присталица за НАТО.

Пише: Васко Кoстић

Бокељи немају ни жеље ни потребе да шаљу синове и унуке да буду убијени за туђе интересе, или да за добре плате и станове убијају невине. Бокељи се противе да Бока постане ратна база НАТО пакта, па тако и потенцијална мета за застрашујуће терористичке нападе, а да нико не зна када и са које стране могу изненадити.

Главна агитација за НАТО је гарантовање безбједности. Кога и од кога ће чувати у оваквој ЦГ? Зна се, јер то тихо бруји кроз народ, али безбједније је ћутати. Како да некога чувају они који нису могли бранити ни своје најважније стратешке центре: војне моћи Пентагон и финансијске моћи „високе сестре близанкиње“ са преко три хиља-де страдалих. Нису страдали од јаке војне силе, тешких бомбардера него од путничких авиона. Нико више не вјерује ни у лажне агитације да ће НАТО донијети благостање, након онолико зла која су немило-срдно радили свим међународно забрањеним средствима и без одлуке Савјета безбједности. И то војном силом названом „Мило-срдни анђели“. Да ли се то ругају Богу, или жртвама које су послали у „благостање раја“? Нека НАТО злочинци, и они који их призивају, у том рају уживају. Да ли они, који прижељкују НАТО и призивају га, могу бити нешто друго него присталице и настављачи злодјела највећих свјетских злочинаца? Нека размисле и клоне се вражјег посла, јер кад-тад неће моћи избјећи Божју правду. Ипак, помолимо се Богу да поштеди њихово недужно потомство, јер и Божје казне се понекад насљедно преносе на потомке злочинаца.

С друге нератне стране, умјесто благостања, Бокељи могу од НАТО очекивати да им „милосрдни“ анђео потире традицију са здра-вим обичајима, старим писмом, загађује језик, и доноси што већ ра-ди: проституцију, дроге, истополне бракове, параде поноса, нова имена обала и приморских градова итд. То изазива отпор смишље-ном отуђивању од бокељких коријена. Требало би да се МБ на овој скупштини изјасни како има у виду да Бококоторско подручје не чини само мали број старих градова него и велики број села и велика пространства у којима тек настају нови градови: PORTO NOVI, POR-TO MONTENEGRO, ORASCOM, DEVELOPMENT EMERALD BAY MONTENEGRO, LUSTICA ВAY MONTENEGRO. DISCOVER MONTE-NEGRO, QATARI DIAR MONTENEGRO, итд. Осим прва два „porta“ (луке) сва остала имена односе се на подручје Луштичког полуос-трва = Михољска метохија, манастирска имовина Михољске прев-лаке, чије је границе одредио Свети Сава 1219. г. када је успоставио прву Зетску православну епископију у Зети и Јадранском приморју.

У почетку добро организованих и још боље плаћених активности приступања ЦГ у НАТО пакт, истицана је правда равноправног тре-тмана оних који су за, и оних против. Што је било са том „равнопра-вношћу“, кад се види и зна колико је потрошено срестава и времена за оне који пропагирају за „благодети“ које доноси НАТО и колико простора у медијима, у односу на десет пута мање за оне који се бране од те гад-пропаганде, чији су резултат само нове подјеле које ће остати и након прича о НАТО пакту. Што је било од обећеване неутралности још прије референдума за суверену ЦГ?

Зашто то није довољно, као партнерство за мир, или чланство у ЕУ? Као да неки државници који одлучују, траже по сваку цијену да се завуку под НАТО шињел, јер им другог спаса нема. Остаје им да се додворе свјетским НАТО жандарима, и да што прије постану њихове добро плаћене али послушне слуге. Ако то желе Црногорци чији су преци били јунаци, срећно им било, али без Бокеља који су много пута кроз историју дизали успјешне оружане устанке и против највећих европских сила и постизали задовољење својих права.

Па онда би неки државници на високој нози имали разлога да забринуто питају: „Шта ти Бокељи траже?“ А ми Бокељи би им могли узвратити контрапитањем: Зашто нас то питате кад знате? Знаћете још убједљивије кад се чаша прелије а власт не промијени. Или ако спријече Бокеље да само одлуче са ким ће, а не под ким ће, живјети у својој културној аутономији. Да државници ЦГ то спријече уздају се у НАТО пакт, али се неће моћи надати у ЕУ јер у њој важе закони правде који одговарају Бокељима.

Главно чему теже Бокељи је да се осјећају као у својој држави, а не као до сада, да се осјећају мучније него под окупаторима туђи-нима. Они су се смјењивали што је потрајало вјековима, али Бока је уживала посебна аутономна права, нарочито у просвјети и култури, често и у економији кад су имали своје флоте, млинове, индустрију и богате природне ресурсе којима су сами успјешно управљали а оку-патори туђини им нису сметали али јесу често стручно помагали.

Имовину им нису одузимали којекаквим национализацијама, експро-пријацијама, узурпацијама, конфискацијама, реквизицијама, коруп-цијама, катастарским и законским манипулацијама, врло непоштено процијењеним реституцијама и ко зна каквим још „цијама“. Затим не-кадашњим друштвеним и данашњим морским добрима, кримина-лним радњама на разним нивоима до врха власти. Већина бивших власника имања огорчени су на ДПС па изједначују ДПС=НАТО иако лидер УРА Жарко Ракчевић опомиње: „НАТО не смије бити ДПС звечка“, а тако гласи и наслов тог текста. Казао је да је његова УРА „јасно за НАТО али да неће дозволити да буде једна у низу звечки ДПС-а којким грађане одвлаче од битних проблема…“ (Vijesti 13. 11. 2015.) Многи у ЦГ тако мисле па приближава „ура“ за промјене.

Кад се чаша вина прелије оштећени ће издржати, али ако се пуни бадањ прелије и изврне, отанчани живци неће издржати. Зато је боље одговорне упозорити него много теже послиједице лијечити.

Бокељи се сјећају 27. марта 1941. када су Београђани масовно изашли на улице. Најчешће су узвикивали: „Боље рат него пакт“. Многи би данас узвикнули: „Боље је и рат него НАТО пакт, произво-ђач ратова, разарања и смрти“. НАТО је такав, иако то прећуткују, како би се заборавило да је израстао из највећег злочина свих вре-мена од постанка свијета. Тај злочин планиран је тамо гдје је рођен и одакле је навођен НАТО пакт.

Злочин је плануо у једном тренутку по невиној дјеци, женама, и немоћним старцима (војници су били далеко на фронтовима). Жртве тог злочина се не броје десетинама него стотинама хиљада мртвих и још више унакажених рањеника и доживотних инвалида и то у једној генерацији. Колико ће се још генерација рађати дегенерисаних од тешких физичких и психичких посљедица? Уз то иду катаклизмичка уништења вјековима ствара-них великих материјалних и културних центара са музејима, универ-зитетима, школама, болницама, старачким домовима итд. када је рат већ био у завршној фази па би му исход био исти и без тих зло-чина који се са ужасом и изговарају: ХИРОШИМА и НАГАСАКИ. У њима већих војних центара није било да би они били мета злочина. Да ли је ико за то одговарао? Ако није, зашто није кад свак зна да ратни злочини не застарјевају? Можда је разлог да би се позивом на то заштитили одговорности и каснији злочинци НАТО пакта? Може бити и покушај оправдање да је Јапан кажњен јер је био непријатељ у Другом свјетском рату и у његовом почетку нанио велике губитке америчкој ратног флоти. Али како правдати велике злочине Србији?

Велики ратни злочин је и растурање Југославије по планирано статешким подешавањем међународне ситуације да се њени наро-ди међусобно брутално уништавају, уз приправност НАТО пакта да их докрајчи чему су немилосрдно помагали „Милосрдни анђели“ Ос-таје питање: Ако није НАТО, ко је одговоран за те и многе друге НАТО ратне злочине?

Велики ратни злочини су били и данима бесомучно бомбардо-вање цивилних циљева недужне Србије и нешто блаже полтронске Црне Горе. Није поштеђен ни дио Боке, за Србе свете земље Луштице, манастирског метоха Михољске превлаке. То се не заборавља. Па се неко чуди зашто је већина Бокеља против НАТО пакта. У Боку никад не дошао! То му је добродошлица од већине Бокеља, што би се потврдило ако би се у Боки (посебно од ЦГ) огранизовао поштен референдум за или против НАТО пакта.

„НВО Михољски збор“ за редовну
Годишњој скупштини Матице Боке у Котору 15. новембра 2015.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: