ИН4С

ИН4С портал

Ножем на православље

1 min read
Дијеле Црну Гору спонтано, донекле скривено од очију јавности, али све очигледније. Она се некако све више, песимисти би казали - незаустављиво, почиње етнички кидати упркос владајућем, али само на папиру, начелу мултиетничког и грађанског идентитета. Тај процес се дешава у  више нивоа, од којих је сваки скоро подједнако животно угрожавајући  по њен могуће здрави и одрживи живот.
državni udar, Đukanović Milo

Мило Ђукановић

Пише: Теодосије

Дијеле Црну Гору спонтано, донекле скривено од очију јавности, али све очигледније. Она се некако све више, песимисти би казали – незаустављиво, почиње етнички кидати упркос владајућем, али само на папиру, начелу мултиетничког и грађанског идентитета.

Тај процес се дешава у  више нивоа, од којих је сваки скоро подједнако животно угрожавајући  по њен могуће здрави и одрживи живот.

Први ниво је политички, гдје се на нивоу локалних заједница дешава драматично неповољан трансфер народне воље – од некад доминатног и ,,грађанског“ ДПС-а ка национално чистим странкама. Такав трансфер за последицу има да тзв. етничке странке, странке Бошњака-муслимана и Албанаца, освајају убједљиву већину гласова у општинама са традиционално одлучујућим утицајем ДПС-а. Последњи такав примјер била је новоконституисана општина Тузи, гдје је власт албанских партија побједу славила управо над грађанским ДПС-ом.

То би социолошки могло бити протумачено и као све учесталији пораз државне политике. Пораз државне политике на периферији њене искрености, како бих то сликовитије назвао. 

Чак и да искључимо неки шири национални програм региона, локалне заједнице вјерују својима по вјери, етничкој блискости и језику, уз жељу да сами преузму одговорност и ствар у своје руке. Сличан феномен се примјећује и на југу, гдје је у све већем броју најзначајнијих приморских општина све већи број српских странака у локалној власти, чак и поред нетрпељивости централне власти према изборним успјесима највећег народа у Црној Гори на челу са Демократским фронтом.

Владавина грађанске Црне Горе као да порађа етничке локализме као своје законито потомство. Етносе који се више ни не скривају већ умножавају и чине очигледним своје присуство и амбицију. Стога, Црна Гора постаје и земља егзистенцијалног дуализма. Земља у којој су прокламована грађанска начела на врху далеко од животне реалности и у којој је све више етничких власти на локалном нивоу – оних које са собом носе неслагањa са прокламованим фразама.

Други ниво је територијална подјела која се као последица претходне чини тако илустративном. Читаву источну границу Црну Гору контролишу локалне власти са пресудним албанским учешћем у њима. Сјеверна граница према србијанском дијелу (Санџак, Нови Пазар, Тутин, Сјеница) под доминатним је утицајем бошњачке већине, док је на дијелу приморја све активнија и присутнија улога православно српске већине, која је у разним облицима неспоразума и конфликата са централном влашћу и која је, највише кроз аспект своје црквене и идентитетске посебности, коначно скренула пажњу на своје присуство и потенцијални утицај.

Трећи ниво подјела се дешава на нивоу активне симболике ,,Само да нијесу Срби!“. Симболике којом се потврђује да су некe етничке групе фаворизованије и да их промовише лично сам Врх преко свог првог човјека и то не толико из захвалности за независност, колико за инвестирање у будућност. Будућност у којој ће у традиционално православним приморским општинама бити стимулисано присуство турског и албанско-косовског капитала.

Типичан примјер, који више никоме није тајна, је Будва и Тачијево присуство у станоградњи. Тако ће против интереса домицилног становништва покушати да маргинализују моћ и утицај православног становништва, настојећи га додатно албански колонијализовати, а све то у коалицији са фамилијарном окупацијом коју је Први већ постигао.

У таквим околностима они иду у сусрет јесени, а уз покушаје ,,законске офанзиве“ на Митрополију црногорско приморску, наоштреним идеолошким бодежима крећу на православну вјеру.

Црна Гора као да је на све ове подјеле и сама пристала, била принуђена или их чак сама продуковала, како би убијањем пуне истине и сјећања била створена нека нова историја. Историја у којој ће њена православна већина бити неважна, притиснута уцјенама и нараслом моћи својих референдумских савезника и њихових етничких интереса, одузимајући јој тако традиционални дух и историјски индетитет, а све у име приватне и фамилијарне, Његове Црне Горе.

Напомена: Текст је објављен уочи изгласавање безакона, 2019. године

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

12 thoughts on “Ножем на православље

  1. За почетак сваком Србину ваља се замислити над погибијом 1934. Краља Александра, међународно и у својој земљи утемељенијег и уваженијег од било ког првака после Броза. Мада родбински повезан са европским дворовима, масон високог степена, један од победника Великог рата, овлашним покретом руке беше он једноставније и лакше послат на небо него ли Анте Павелић или Макс Лубурић. РАЗМИСЛИТЕ , СРБИ, ДОБРО ШТА НАС ЧЕКА !
    Уз то, Брисел већ деценијама разговара са Премијером вашим и Премијерима нашим, као и са „представницима“ Срба , у сликама („семафор“, „зелено светло“) уместо дипломатским језиком, УНИЖАВАЈУЋИ ЦЕЛУ СРБСКУ НАЦИЈУ , ТРЕТИРАЈУЋИ НАС ПРВАЧИЋИМА, ИНФАНТИЛНИМ ! ИМА ЛИ У НАС БАР ЈЕДНОГ КОЈИ ЋЕ ШТИТИТИ ИНТЕРЕС СРБА КАКО ТО ЧИНИ ВИКТОР ОРБАН КАДА ШТИТИ ИНТЕРЕСЕ МАЂАРА !?
    Затим, довољно је за почетак да почистите бирачке спискове од скоро 70.000 бирача који не смеју бити на бирачким списковима јер не испуњавају законске услове. Затим, на основу првостепене пресуде којом је пресуђено да се на дан избора 16.10.2016.г. десио“ Државни удар“, иницирајте поништење резултата избора. Тим пре што је представница изборне листе Демократског савеза Албанаца Бафта Маврић гласала супротно ставу ДСА.
    По свему судећи, мало је нас Срба који слутимо да ће и Њих и нас снаћи још једно, ново, савремено и модерно постраданије – горе, можда, и од осиромашеног урана – с те Њихове, сумануте работе. ИЛИ МОЖДА НЕЋЕ !? ИЛИ СУ МОЖДА ВЕРНИ СРБИ ДИГЛИ РУКЕ ОД СЕБЕ САМИХ !?

    21
    3
  2. Klica je bačena u C. Gori podijeliše komunjare narod. Narode moj džabe objašnjavati mora se raditi protiv zvijeri komunjarske. Nastali su montenigeri, makedonci, slovenci, hrvati, balije, šipci. Šta oni znaju šta je država ili nacija ali zato neće birati sredstva da očuvaju poklon fol države. To može zaustaviti samo borba protiv njih njihovim sredstvima. Borba za slobodu naših unuka mora početi, SVIM SREDSTVIMA.

    25
    4
    1. Broz sve radio naunistenju pravoslavlja. A ovo dugačko iz Rastoka nastavilo. Sram ga bilo ako.ne.plati on,nažalost platiće njegovi potomci.S Vatiksn ne miruje nego non stop jade stvara

      7
      2
  3. … Samo da nam se ne desi ono najgore, da osilimo Srbi!
    Kako bi nam to bilo od male koristi, velike štete!
    Sram me da kažem, jer, počesto i sam to radim, ljut na sebe … Da pazimo, grke riječi na drugoga, Srbi da sebe obuzdamo, ne dozvolimo.
    Jer, i ne samo zato smo Srbi!
    Ljudi …
    Ljudi koji znaju što je riječ! Srbu, oni koji čuvaju adete svojih predaka, koji su, njihove pređe, sve do onog zadnjeg vakta strpljivo i s pažnjom birali. Već kada su morali. Kada izlaza nije bilo …
    I nijesmo mi ONI!
    … U svemu bolji, Srbi!
    Smrti nema nama Srbima u najljepšu srpsku Planinu, osim ako ne poginemo od svoje brze pameti i teške riječi!!!
    I kakve to veze ima sa ovim gore tekstom, poštovanog Teodosija, odličnim!?
    I ima, i nema.
    Kako ima, svakako ima sa našim blogerskim komentarima još od kada sam ođe na portalu zabasao.
    Smirenost, i u riječima smirenost, kako je i meni samom to odveć teško, kako su me za srce ujeli – opet, smirenost,
    i u riječima ona, to će nas i njima i SEBI boljima kazati … Promišljenim i ozbiljnim ljudima, spremnima da zlu stanemo na kraj!
    Riječi da biramo … O kome gođ od njih da se radi.
    Nije moj savet na koji pravo nemam, molba je moja!

    20
    2
  4. То сам и ја рекао, видим и Шарић понавља: Иста ствар је била у Дубровнику крајем 19. и поч. 20. вијека. Срби католици се подијелили један брат Србин други Хрват. Дакако ови Хрвати су били људи окупатора,улизице… Никола Тоља се на њих гадио као неморалне, а дивио се Србима католицима, иако је и сам формално јавно Хрват, тј нема храбрости признати да је Србин… А у Цг никада такве подјеле није било но су и католици и муслиман ЦГ били Срби или бар у том правцу… Ову подјелу је унијео Тито полако, подмукло, а ови наставили праљви посао удаљавања од ћирилице, тробојке, па им није доста срушени Ловћен, но би и Румију, Превлаку да опет руше, трују, отимају… Ништа да изграде,само да отму. Кажу наши преци су то градили. А питање које су националности ти преци били то избјегавају, као и да су они агностици, невјерници, модерни и граЏани… једноставно имају нови папин задатак који знају да морају обавати да им се не суди за криминал. Народ ЦГ који гласа са њих гласа за своју пропаст и то треба свима говорити. Само ако нико не буде гласао за изроде не вјерујем да баш толико могу потплатити и покрасти изборе да опет прогласе своју лану побједу, као и на референдуму, које су доказе уништили да се види да ЦГ и није легално одвојена.

    24
    2
  5. Kad su svojevremeno pitali Tolstoja ,zašto Rusi toliko čuvaju pravoslavnu svoju hrišćansku veru ,uprkos patnjama kroz svoju istoriju,ovaj je rekao:–„Zbog nas Rusa“.
    Sve će ovo protutnjati pored Srba u CG,kao brzi voz pored borova u Morachi.

    17
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *