Ново издање историјског пројекта: Хашки Трибунал, Сребреница и побачај правде

Нема пригоднијег датума од – 11. јула – да се јавности представи најновије издање Историјског пројекта Сребреница, „Хашки Трибунал, Сребреница, и побачај правде,“ сада објављено на српском језику. Прошле године, ова књига је била представљена у просторијама Института за европске студије у Београду, у издању на енглеском језику.

Угледни сарадници и коаутори у оба издања су канадски адвокат Кристофер Блек, др. Вишеслав Симић, др. Јован Милојевић и амерички новинар Питер Брок.

Заслуга за инспирисање ове књиге првенствено припада Фондацији Ђузепе Торе, базираној у Милану. Два есеја у овог књизи, „МКТБЈ и Сребреница“ и „Кад правда затаји: Поновно покретање питања етничких предрасуда на Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију (МКТБЈ)” освојила су прву награду на такмичењу Фондације 2018. године.

Поред фалсификованог наратива о Сребреници, главна тема и главни „антијунак“ ове књиге је – Хашки Трибунал. То је потпуно логично. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију, колоквијално познат као МКТБЈ или Хашки трибунал, је специфична институција и главни је извор већине фабрикација о Сребреници.

Основан је незаконито 1993. противно Повељи Уједињених Нација и уз јаке назнаке учешћа обавештајних служби,[1] прекршио је основне принципе судске независности, у великој мери омогућујући запошљавање особља и финансирање од стране држава које су имале политички интерес у исходу његових истражних поступака и суђења, и спремно је доносио стандардизоване пресуде, често без материјалних доказа, али пуне „конвенционалне мудрости“.[2] Ипак, више од двадесет година касније, то је институција која наставља да симулира прави међународни суд и још увек налази публику која је спремна да је схвати озбиљно.

Без симулакрума „правосудно утврђених чињеница“ у режији Хашког Трибунала, медијска хистерија не би била довољна да Сребреницу претвори у парадигму геноцида и да кривичну одговорност за овако гнусан злочин цинично припише једној од најстрадалнијих жртава геноцида током двадесетог столећа – српском народу.

Зато, раскринкавање Трибунала и његове делатности, за све људе којима је стало до истине и правде, представља задатак од прворазредног значаја. Сврха ове књиге је да на сталожен, документован и необориво аргументован начин допринесе постизању тога циља.

[1]Видети DCI Interagency Task Force, 1.фебруар, 1993., стр. 7, препоруке о политици упућене директору Централне обавештајне агенције, укључујући „Установити трибунал за ратне злочине“, документ CIA Historical Balkan Task Force Collections Division #C05916707

[2]Овај израз је са захвалношћу позајмљен од: Јокић, А. „Конвенционална мудрост о Југославији и Руанди: методолошке опасности и моралне импликације,“ Journal of Philosophy of International Law, (2013.) том 4(1)

Припремио: Комнен Бећировић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: