Новак Ђоковић: Из грмена маленога
1 min read
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
“Из грмена великога лафу трудно изаћ није, у великим народима генију се гнездо вије”, певао је Његош, размишљајући колико више воље, снаге, мудрости и среће треба припаднику малог народа да досегне велика дела. Он је, попут Тесле, Пупина, Дучића…, изникао из “грмена маленога”, снагом духа и космичке мисли винуо се у непролазну славу вечности. Ако јевро-атлантске интеграције и скупштина Црне Горе, не одлуче другачије.
Његошеву мисао данас отелотворава Новак Срђанов Ђоковић. Зашто помињем оца? Због чињенице што је Срђан Ђоковић творац највећег српског бренда у двадесет првом веку. Свети Симеон, приликом монашења, обратио се сину Сави, монаху Ватопедском:“Ја сам твој биолошки, а ти си мој духовни отац, од данас па навијек, оче Саво”.
Примери да деца рађају или сахрањују родитеље су бројни. Новак је пример над примерима како се поштују родитељи и промовише отаџбина, али и потврда како је један народ раскошних индивидуалаца колективно разбијен и немоћан да консензусом дефинише своје стратешке ослонце и приоритете. Новак је најновијом победом поново показао како се снагом духа ломе и најчвршће препреке. Вера у Бога и вера у себе трасирају пут до успеха.
Поломити публику, судије, лошу срећу на највећем тениском стадиону света није лако. Стајати једном ногом на ивици провалије и не заљуљати се, већ снагом воље преокренути пораз у победу – могу само истински асови. Какав је то хладан туш за Енглезе када припадник једног жигосаног али жилавог народа, који са поносом истиче свој национални и верски идентитет, освоји пет титула Вимблдона. А тенис је спорт лордова и елите! Срамно навијање публике наградио је осмехом и наклоном, од чега је коментатор Би-Би-Сија, са кнедлом у грлу, рекао да је велики играч али га публика неће волети као Федерера и Надала.
Држећи пехар, он се џентламенски поклања публици, захваљује се свима као да су га ватрено бодрили. И тим потезом прави нови поен. Поен господствен и великодушан. Својствен само лафовима, али не и лордовима и надменом племству у чијим ормарима још висе реквизити за робове, остали од блиских предака, чије титуле надобудно шетају. То је особина великих личности.
Личност ствара победника, не и обрнуто! Новак Ђоковић је, захваљујући својој породици, дару и вољи, велика личност једне не само тениске епохе! Срећно, Ноле Соколе!
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
NOLE JE LEGENDA SRBIJE BALKANAI I EVROPE.UZ BOŽIJU POMOĆ NOLE ĆE JOŠ DUGO POBEĐIVATI.
Gospodine Vujoviću, hvala ti što si se u tvom stilu, briljantno, pitko, lirski toplo, oglasio povodom još jedne sjajne pobjede najvećeg srpskog velikana savremenog doba, koji svim srbomrscima na planeti pokazuje kako se srcem, osmjehom i dobrotom, pobjeđuje mržnja, pakost i zlo.
To može samo veliki NOLE, veći od najvećih, jer on ne čuje i njega se ne tiču kratkotrajni zemaljski aplauzi, goremu od njega, koji se kratko čuju pa brzo utihnu, već on čuje i njemu su važni oni nebeski, dugotrajni aplauzi njegovih anđela čuvara, koji su mu pomogli da se popenje na vrh krova svijeta, koji se glasno čuju, snažno odjekuju i nikad ne prestaju.
Gopodine Vujoviću, još jednom ti hvala, što si melemnim riječima, Noleta, koji se odavno uselio u naša srca, uvrstio u prvi red neprolaznih srpskih velikana, kakvi su Njegoš, Tesla i Pupin, koji su u vrijeme ono, punili srpske duše, uzvišenošću, ponosom i slavom, jer NOLE to čini u vrijeme ovo.
Енглези сматрају да су остали народи заостале животиње у телу човека како би оправдали масовне злочине енглеских дегенерика из апер класа. Зато крволочна господа у свиленим гаћама мрзи супериорног Новака, подсећа их колико су прљави и зли.