Нова песничка књига Селимира Радуловића

Нова песничка књига Селимира Радуловића, у издању Лагуне, у духу његових континуалних трагања за Богом, основном темом свеколике уметности, оверава његов став да је све од Оног који дарује одабрано, сагласно томе и реч његова. Аутор предговора Саша Радојчић, у тексту Поезија континуитета, наводи да се, у новој књизи Радуловића По води која је прала ноге, Исусове, недвосмислено потврђује континуитет постигнутог поетичког модела.

– Њу такође можемо да описујемо преко апсолутног поверења у смисао и онога ко тај смисао гарантује, помоћу парадоксизама испосника, кроз потрагу за светим која се никада не зауставља, али и примећујући неке сасвим лирске ефекте, који можда наговештавају неке нове нијансе у песништву Селимира Радуловића. Под тим мислим пре свега на упечатљиву уводну песму дугог наслова. О, нек дође ноћ, бела, од снега, белог, беља. Бела ноћ – антипод оној уобичајеној, тамној, црној ноћи, име је чежње за амбијентом испуњеним светошћу, чежње за присуством Бога у овом свету. Сугестијама такве ноћи нас Селимир Радуловић, који је својевремено, са много добрих разлога, био именован као песник ноктурна, позива да допунимо и нијансирамо то именовање. Око се не сналази ни када је потонуло у таму, ни када је окупано светлом. Оно тада пушта да га води срце.

Аутор поговора, Драгиша Бојовић, Радуловића сврстава у мали сабор од Бога дариваних песника, који знају да је све од Њега и у Њему.

– Надахнут пре свега пустињом, као обитавалиштем аскета, он твори лик једнога (монаха) у његовим различитим именима и подвизима. Као што је за симфонију потребно више инструмената, који се не препознају по особеностима, већ по оствареној музичкој складности, тако нам се и слика пустиње (читај: особеног духовног света) не нуди кроз подвиг једнога, већ подвиг једнога постаје слика мноштва подвига у једноме свету. Препознатљиви симбол јединственог начина живота у молитви и покајању постаје суза. Она није само слика светиљке у оку Светог Арсенија Великог (она вода која је прала ноге, Исусове), већ је још више икона свете васељене, која сабира оно што се не види, а не оно што се види. У невидљивом је слика спасења, која је дело оног аутора што у преламању небеских зрака препознаје и боје и елементе структуре, што, опет, невидљива рука слаже у видљиви оквир својеврсног подвига, који се не састоји у превазилажењу бола (како је у другим уметностима), већ у превазилажењу греха и себељубља (што је само по себи уметност). Та суза, која је доминантни мотив књиге, је и слика космоса, али не видљивог космоса већ оних његових садржаја који се могу само огледати у сузи и који су комплементарни не њеном облику, већ њеном јединственом садржају и још више оним осећањима и духовним феноменима који обликују ту сузу и њену семантику.

Ово је, иначе, пета (нова) књига коју овај аутор објављује код нашег најугледнијег издавача: Сенка осмог еона (2018), О дукату с ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022), Запис на стубу, јерусалимском (2023), По води која је прала ноге, Исусове (2024).

Радуловићеве Изабране и нове песме, под насловом Исповест тумача царевог сна, такође у Лагуни, објављене су 2019. године, а Изабрана дела, I-VII, 2023. године.

СЕЛИМИР РАДУЛОВИЋ (Цетиње, 1953) објавио је дванаест песничких књига: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016, 2018), Дванаест (2018), О дукату с ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022), Запис на стубу, јерусалимском (2023), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011), О крсту, малом, дрвеном (2024) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Исповест тумача царевог сна (2019), Седам малих дрхтаја (2021).

У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела, I–V (2013); у издању Архива Војводине и Лагуне објављена су му, такође, Изабрана дела, I-VII (2023).

Аутор је књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987), књига огледа Светло из очеве колибе (2015), Гле! Јагње Божје! (2020), Оно мало соли (2020), монографије о Светом Сави (2020), заједно с Епископом Новосадским и Бачким др Иринејом, и пет антологија/хрестоматија. Антологија Златни век српског песништва имала је четири издања (2010, 2019, 2022, 2024).

Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015). У часопису Нова мисао, у новембру 2022, објављен је темат Светло из очеве колибе, посвећен књижевном делу Селимира Радуловића.

О његовом делу објављене су две књиге – Слободан Жуњић / Лако језгро песништва (2015) и Саша Радојчић / За светлом из очеве колибе (2018).

Издавачка кућа Чигоја објавила је, у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем Очево лице књиге (2017).

Књиге изабраних песама објављене су му на македонском (Светлина од очевата колиба, 2016), руском (Свет иных пространств, 2017), грчком (Φως απο την καλυβα του πατερα, 2017), немачком (Der Hauch des kleinen Gebets, 2018), енглеском (The light from my father’s hut, 2021) и словачком (Svetlo z otcovej koliby, 2022) језику.

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремскокарловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Кондир Косовке девојке, Теслину голубицу, Медаљу Константина Философа, Словенске уније из Чешке, Награду за животно дело Културног центра Војводине Милош Црњански, Награду Ђура Јакшић, Змајеву награду Матице српске, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Златну медаљу за заслуге Председника Републике, Орден Светог Стефана Лазаревића Светог Синода Српске Православне цркве, Награду Милан Богдановић, Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије, Награду Ђура Даничић, Награду Филип Вишњић, Награду Теодор Павловић (за животно дело), Печат херцега Шћепана, Награду Premio internazionale d’eccellenza Citta del Galateo (Италија), Светосавски златник Српског националног савјета Црне Горе, Награду Бранко Ћопић, Српске академије наука и уметности, Награду Душан Васиљев, Награду Марко Миљанов, Удружење књижевника Црне Горе, Награду Свети Стефан Штиљановић, Повељу Песничких Златиборских ватри, Награду Златни витез (Русија), Награду Меша Селимовић, Награду Јанко Шафарик, Награду Мирослав Антић, Награду Беловодска розета.

Управник je Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: