Нова „црква“ на тзв. Косову: Поново сценарио из Црне Горе?

Најава проглашења такозване албанске православне митрополије у Приштини на Васкрс 2025. године поново је актуелизовала опасну стратегију прекрајања идентитета и православног инжењеринга уперену против Српске православне цркве и нашег народ. Према писању портала Спутњик ради се о поновљеном сценарију преко кога је покушано стварање „Црногорске православне цркве“ почетком двијехиљадитих, уз подсјећање на још мрачније моменте постојања НДХ.

Тако историчар Александар Гуџић из Грачанице истиче да овакав покушај није без историјског преседана и прави директну везу са НДХ у којој је фашистички режим у вријеме Другог светског рата покушао да створи Хрватску православну цркву, док други Спутњиков саговорник теолог Небојша Лазић подсјећа на период италијанске и њемачке окупације током стварања Велике Албаније од 1941. до 1945. године, када ја по први пут покушано да се српске светиње на територији данашњег Косова и Метохије препишу албанском наслеђу.

„Сличан процес је прошла Црна Гора. А ако одемо даље у прошлост, видећемо да је фашистички режим у НДХ нешто слично радио, а нови поновио – покушали су да створе неку врсту ‘хрватске православне цркве’. Узалуд.“
Упоредо са овом историјском линијом, временски најближи је случај формирања Црногорске православне цркве. Та организација, далеко од канонског признања и без подршке вјерног народа, уживала је подршку некадашњег државног апарата. У оба случаја, и у Црној Гори и сада на територији лажне државе Косову, ради се о истој матрици стварање нове, етнички дефинисане „цркве“, као инструмента нације у настанку или у реконструкцији.

Такозвана инаугурација прве „албанске православне митрополије на Косову“

Најављена као историјски тренутак, такозвана инаугурација прве „албанске православне митрополије на Косову“ на Васкрс 20. априла у Приштини, појавила се на друштвеним мрежама, на профилу човјека који се представља као први архиепископ приштински, пећки и цијелог Косова.

Церемонија ће, како се наводи, бити одржана у присуству вјерских, политичких власти и албанских интелектуалаца код католичке цркве Светог Антуна Падованског.

Гуџић за Спутњик каже да је ријеч о пропагандисти који је себе поставио на чело, а заправо маргиналној личности, али и екстремисти који се сјајно уклопио у овај наратив.

Оптужница против самозваног епископа

Теолог Небојша Лазић објашњава да је самозвани православни свештеник, екстремиста Никола Џуфка рођен као Нико Блажде. Против њега се на Косову и Метохији води неколико поступака, а последњи због провале у српску православну цркву у новембру прошле године у селу Ракитница код Подујева.

„Тужилаштво привремених институција га је оптужило да је насилно обио храм, да је са групом истомишљеника покушао да служи у цркви. Затим су ту цркву желели да прекрсте у цркву Фана Нолија који припада самопроглашеној албанској националној православној цркви из Елбасана“, објашњава Лазић.

Он додаје да Блажде има велику популарност међу екстремистима на Косову, па се тако нашао и у званичним промотивним материјалима такозване државе Косово:

„Чак је и Туристичка организација такозваног Косова њега навела као једног од албанских православних свештеника. На тој страници такође стоји да су Грачаница и Богородица Љевишка католичке светиње. Зато није ни чудо што он баш на Васкрс, поред католичке катедрале, покушава да спроведе овако нешто, прави своју расколничку епархију“, каже овај теолог.

Служба испред католичке цркве није случајност

Гуџић додаје да управо најава „чинодејствовања“ поред католичке цркве открива о каквом профилу личности и кампањи је ријеч:

„Колико је аматерска цела кампања говори чињеница да човек који себе представља православним верником, заказује молитву испред католичке цркве. Јасно је да је ово што ради чист интерес.“

Гуџић додаје да је ова „вјерска свечаност“ део опште тенденције присутне у региону, односно у Босни и Херцеговини, Хрватској, Косову и Црној Гори, да све што је српско, треба свести на уже, србијанско, и то од пре Балканских ратова:

„Све што је српско треба претворити у бошњачко, хрватско, косовско, црногорско. На Косову је наметнут наратив да српско културно наслеђе заправо и не постоји. Доминантан наратив је да су Срби у 12. веку окупирали Косово и да су на темељима албанских цркава градили своје цркве и манастире. Покушава да се докаже континуитет Албанаца на овим просторима, да се направи веза са древном Дарданијом. Тај наратив је присутан како у научној, тако и у политичкој јавности, па овде имамо и озбиљан број књига које објављују историчари Албанци.“

Архиепископ Велике Албаније

Лазић додаје да је веома важно рашчланити да самозвани архиепископ нема канонско општење, нити јединство, нити има рукоположење од било које признате канонске цркве:

„Он себе лично сматра наследником Албанске православне цркве из периода Велике Албаније од 1941. до 1945. када се, за време нашег епископа Серафима, фашистичка Велика Албанија проширила и на наше територије, кад су први пут покушали да припишу наше храмове и светиње њима. Тада и долази до првих фалсификата историје, када нашу породицу Немањића крсте у такозвану породицу Нимани да би на тај начин избрисали сваки идеолошки оквир, да би створили један друштвени инжењеринг.“

Косовка православна црква нема будућност, али има пуно екстремиста који подржавају Џуфку

И овај теолог подсећа на покушај оснивања нове православне цркве у Црној Гори, која постоји, али без вјерника. Каже да опасност лежи управо у чињеници да на Косову и Метохији има пуно екстремиста који подржавају Џуфку. Овај теолог вјерује да постоји могућност да на Косову заживи нека врста окупљања критичне масе која би исповедала квази-веру:

„Апсолутно, они немају верску матрицу, али имају дубоку националистичку и шовинистичку матрицу која их повезује. Ти процеси стварања нових нација су идентични. Као што је у 18. веку ватиканско одељење за ширење вере проценило да на простору данашње Украјине и у Боки Которској могу људе да преведу, да би са новом вером, са неком новом организацијом која има канонску структуру, направили друштвени инжењеринг. Ово је исти такав покушај. Они су још од Призренске лиге 1878. године, па до последњих дешавања покушали да униште српску културну баштину. Оно што нису уништили, покушаће да присвоје. Имаће једно гласно, јако бучно језгро које ће бити заступљено и медијски“, каже Лазић и додаје да је велики број припадника екстремних организација, ветерана, терориста УЧК, најавио долазак на свечаност.

Са друге стране Гуџић сматра да такозвана косовска православна црква нема будућност:

„Неће заживети. На Косову Албанаца православаца нема, тако да та црква не може заживети. Једини православни верни народ је српски народ на Косову и Метохији. Дакле, он нема никакве шансе“, истиче овај историчар.

Важна подршка Српској православној цркви

Лазић каже да је у целом овом случају веома важна чињеница да Српска православна црква, чије су светиње и вјерници заправо нападнути, има подршку канонски признате Албанске православне цркве.

„У овој причи су веома важни добри односи Српске православне цркве и Албанске православне цркве, посебно новог архиепископа Јована, који је рођен као Фатмир Пелуши. Одрастао је у муслиманској породици, а тајно га је крстио 1979. свештеник Космас Киријос. Побегао је, емигрирао у Италију деведесетих, школовао се и сада је архиепископ Албаније и гаји јако добре односе са Српском православном црквом“.

Тужилаштво у Приштини подигло је оптужницу против Николе Џуфке и још једне особе албанске националности, због изазивања националне, вјерске и етничке мржње услед провале у српску православну цркву у новембру прошле године у селу Ракитница код Подујева.

Албанска православна црква тада се оградила од поступка двојице Албанаца из Албаније, тврдећи да је самозвани свештеник Блажде „преварант и особа која није свештеник“.

Саговорници Спутњика сматрају да би тужилаштво привремених институција морало да реагује и на овај покушај изазивања националне, вјерске и етничке мржње, који би могао да има далекосежне последице. Очекују и реакцију Католичке цркве.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: