ИН4С

ИН4С портал

Норвешки документарац: Насер Орић злочинац и профитер (ВИДЕО)

1 min read

Оле Флиуме, аутор документарног филма “Сребреница-издани град” откада је приказао јавно филм који говори о издаји ратног председника Председништва БиХ Алије Изетбеговића и жртвовању својих сународника, као и томе како је ратни командант такозване армије БиХ у Сребреници Насер Орић и његови људи прошверцовали тоне хуманитарне помоћи, као и да у овом граду заправо није било геноцида.

Филм „Сребреница – издани град“ је такође својеврсно сведочење и актуелних челника власти у БиХ међу којима је и некадашњег другог човека у Сребреници током рата Хакије Мехољића, који је био одмах иза ратног команданта Сребренице Насера Орића, а који је сведочио о сусрету са Алијом Изетбеговићем у Сарајеву када им је он, како је рекао, објаснио да му је тадашњи председник Бил Клинтон рекао да би, за покретање интервенције против Срба, било потребно да “четници” убију 5.000 муслимана“.

Јеси ли ти луд. Ко је тај који ће одредити ко ће рећи – ти идеш, а ти не идеш на клање„, рекао је Мехољић Изетбеговићу и додао и да је Изетбеговић делегатима нудио замену Сребренице за Вогошће, али су они, каже он, то одбили.

Састанак је окончан, сведочио је Мехољић рекавши да су они били толико ужаснути Изетбеговићевим предлогом да нису могли да поверују да ће бити жртвовани.

У рату је, каже, изгубио два брата и оца. Не крије да је плакао када је Сребреница пала. Не кријући ни емоције пред камерама, каже:

“Имали смо издају и од Алије и од међународне заједнице. Постоје добри и лоши људи. Алија је био лош човек”.

Мехољић је даље поручио:

“Алија (Изетбеговић) нас је све сахранио. Наш бивши председник Алија Изетбеговић у гроб је однео одговорност за оно што се десило у Сребреници” .

Орић је у документарцу приказан као криминалац и главни патрон шверцерских канала у ратној Сребреници преко кога су прошле у рату тоне хуманитарне помоћи, што се потврдило и у строго поверљивом документу некадашње тајне службе БиХ да је од шверца зарадио најмање милион КМ.

Такође у филму Орић се оптужује да је он лично и његова лична војска убијали  српске цивиле  након што су им ланцима везивали руке и ноге или их разапињали на дрвеће.

“Религијске димензије убистава посебно су узнемирујуће. Мушкарци су кастрирани у једном нехришћанском обреду обрезивања. Трудним женама стомаци су расечени резовима у облику крста. Неки људи су разапети. Ексери су им забијани кроз руке”, наводи се у документарцу.

Иначе, филм обухвата догађаје у Сребреници и околним местима у периоду од 1992. до 1995. године, током рата у Босни и Херцеговини када је извршен покољ над Србима под вођством Орића.

Орић је приказан као командант који је брзо ушао у легенду, а звали су га још “Бранилац Сребренице”, али и као криминалац и близак актуелном бошњачком члану Председништва БиХ, Алијином сину, Бакиру Изетбеговићу.

Сведоци су испричали да је Орић нападао околна српска села како би прикупио довољно хране за 40 хиљада Сребренчана, као и да су муслиманске снаге уништиле 50 српских села.

Жене, деца и старци брутално су убијани. Сребреница је постала омражена енклава унутар српске територије”, наведено је у документарцу.

У једном од интервјуа америчкој ТВ екипи, Орић негира злочине над цивилима, тврдећи да је реч о дезинформацијама.

Истовремено је, међутим, пуштен и аматерски снимак који доказује нешто сасвим друго. Реч је о прослави годишњице формирања муслиманске војске на којој Орић прима заслуге за напад на Кравице и друга српска села.

Он то карактерише одбраном муслимана, њихове територије и спречавања “геноцида” над њима.

Сведок Хусо Саиловић то потврђује и каже да је предато тек 15 до 20 одсто наоружања, углавном ловачких пушака и покварених митраљеза.

Иако је Сребреница била проглашена безбедносном зоном, она то није била у стварности, а мајор Сахиловић, као официр муслиманске војске у демилитаризованој зони Сребренице сведочио је о томе како је Орић саботирао мировни план УН.

“Поред чињеница да није предато сво наоружање, крајем 1994. извршено је више тајних испорука оружја из ваздуха. Срби су протестовали, узалуд”, испричао је он.

“Сви су знали за испоруку оружја из ваздуха. То није била тајна. Једино се није знало чији се авиони користе, ко плаћа и шта тачно носе. Оружје из тајних испорука из ваздуха, које је завршило у Сребреници, директан је узрок операције Криваја из 1995, односно напад на Сребреницу”, навео је амерички обавештајац Џон Шиндлер, који је до1996. био главни аналитичар америчке државне безбедности у Босни.

УН су тражиле 6.000 плавих шлемова за Сребреницу, али је сакупљено само 450 лако наоружаних војника. Било је јасно да УН не могу да одбране Сребреницу.

Сахиловић је посведочио да је Орић трговао хуманитарном помоћи на берзи, а да је народ коме је она била намењена био гладан.

“Криминалне активности, све добре ствари и све лоше ствари везују се у Сребреници за Насера Орића. Док су Орић и његови следбеници славили и богатили се на црној берзи, гладне жене и деца желели су само да побегну из мафијашког града”, рекао је Сахиловић.

Истовремено, Орић је тврдио да ће Сребреницу бранити до смрти, те да ће касније и њихови духови остати у том граду.

Испоставило се брзо да је то обећање било празно јер је он већ у априлу 1995, са 12 својих командира хеликоптером напустио Сребреницу.

Насер Орић није био спреман да се жртвује за Сребреницу, констатује се у документарцу.

Генерал Ратко Младић је ујутру 11. јула 1995. године ушао у Сребреницу која је била празан град.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Норвешки документарац: Насер Орић злочинац и профитер (ВИДЕО)

  1. Нешто се не јавља ефендија – istina @.Чим га сатјерате доказима у ћошак завуче се у мишју рупу.

  2. Pročitajte kakav je pamflet pun mržnje i šovinizma prema jednom narodu, ne postavljajući ni jednog trenutka pitanje Orićeve odgovornosti, u „Vijestima“ napisala tzv. „ženska aktivistkinja“ iz Kotora Ljupka Kovačević! Takva osoba ne može nikoga optuživati za mačizam ili mizoginiju jer je sama prepuna mržnje i predrasuda koje „argumentuje“ lažima! Blago nama, i mi „žene u crnom“ imamo! Problem je što je njima, i onim beogradskim i ovdašnjim, „crno u mozgu“!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *