Када “маторци” кажу да је раније све било једноставније често нисмо сагласни са њима, али овога пута би морали бити. У спорту, барем, се знао ред – ви сте играчи, ви играте, а ми неки тамо мудри ћемо да доносимо одлуке које се односе на вас, али око којих се ништа нећете питати.
И, тада је било боље. Добро није било боље играчима, у овом конкретном примјеру тенисерима, ал ко њих…
Повећањем популарности тениса, повећањем утицаја друштвених мрежа и свих осталих технолошких и модерних иновација, тенисери су добили већи подијум на којем могу да изнесу своје мишљење, став, предлог и све остало што им је на уму.
Спекулације се лакше шире, мало тога остаје тајно и награде, у буквалном али и у метафоричком смислу, су све веће и веће, а самим тим долази и до проблема.
Ако вам је иоле стало до тениса сигурно сте испратили буку која је настала када је досадашњи предсједник Уније тениских професионалаца (АТП) Крис Кермод рекао да је изгласано да се његов уговор не продужи и да од наредне године више неће вршити ту функцију.
Та бука која је настала у Србији је била битна јер је предсједник Савјета АТП играча човјек о којем сви имају мишљење – Новак Ђоковић.
Најбољи тенисер Србије, а и свијета, дуго је био ударна тема и лака мета за све тениске новинаре и критичаре, када се радило о горећим проблемима у врху АТП. Ђоковић је прије свега у Мелбурну више пута истицао да је глас свих чланова АТП Савјета тајан и да је одлука на играчима, али је је јавност ипак дошла до информација да је управо Новак био предводник таласа који је јуришао ка Кермодовој “глави”.
Те информације нису биле бесмислена хајка на Ђоковићев карактер, већ су, може се закључити, већим дијелом биле истините. Новак, као предсједник Савета, али и једна од највећих фигура у историји ове игре, међу најодговорнијим је на двије стране – као представник својих колега и као представник свог спорта.
Одмах послије Кермодове објаве о одласку Новак није хтио да склони “плашт” анонимности гласања иза којег је стајао, али је имао шта да каже поводом потенцијалног насљедника Бритнаца.
“Цјелокупна структура има мане. Предсједник мора да буде онај који доноси најбитније одлуке, а у доста случајва постоји сукоб интереса. Веома је тешко бити предсједник јер морате да пронађете најбољу одлуку гледајући и турнире и играче. Томе морамо да се посветимо као група, као неко ко је главни“, изјавио је Ђоковић.
Перцепција која се створила у јавности да је Ђоковић смијенио Кермода једноставно није тачна. Новак је, као предсједник, имао један глас – исто колико и остали чланови. На крају гласања било је неријешено, а одлуку нису донијели играчи, већ чланови Управног одбора АТП-а.
Кермоду је било потребно четири гласа, која није добио, а његовим одласком поставило се ново питање – ко умјесто Криса?
Као првог кандидата за предсједника АТП истиче се контроверзни Американац Џастин Гилмстоб, којем проблеми правне природе умањују шансе. Савјетник сународника Џона Изнера, бивши тенисер и човјек којег очекује суђење због наводног физичког насртаја на бившег пријатеља.
Човјек против којег је бивша жена поднијела пријаву због насиља и неко ко до истека Кермодовог мандата можда не буде на слободи.
Мада, има среће, не суди му се у Србији, па ко зна…
Предсједник Тениског савеза Аустралије Крег Тили је неко ко са доста успјеха обавља свој посао, али такође неко ко је оптуживан за злоупотребну своје позиције. Такође, Тили је више пута напомињао да ужива у тренутној улози и како му не би одговарао прелазак у “токсичне АТП воде”.
Потрага за валидном замјеном за Кермода, која би имала одличан однос са директорима свих турнира и уједно и играчима, никако неће бити лака.
Један од искуснијих играча на Туру Стен Вавринка без длаке на језику је причао о Кермодовом одласку. Критиковао је одлуку Савјета, али је, што је још битније, нагласио то да валидног кандидата који би наслиједио Кермода једноставно нема.
“Ја нисам у Савјету, нисам у управном одбору. Веома сам разочаран Крисовим одласком. Ако погледате све што је он учинио за тенис, шта је урадио за сваког навијача, играча… Урадио је фантастичан посао. Оно што знам је да се у управном одбору АТП налазе неки људи који не би требало да буду тамо“, јасан је био Стен, али није хтио да открије на кога је тачно мислио.
Ако сте прочитали наслов и дошли до овог дијела текста, а у међувремену се запитали – па где је тај љубавни троугао између Новака, Рафаела и Роџера – хвала вам на стрпљењу.
Роџер Федерер је уживао у животу иза позорнице. Није се оглашавао, одговарао му је систем, али је у последње вријеме отворио душу и пожалио се медијима. Нешто отворенији био је са оним швајцарским.
“Покушао сам да се нађем са Ђоковићем прије гласања око Кермода, али Новак није имао времена за мене. То нисам могао да разумијем“, пожалио се Федерер швајцарским новинарима.
Федереру није било јасно зашто је Кермод изгубио позицију, а одговор је потражио код дугогодишњег пријатеља и супарника Рафаела Надала. Њих двојица су уз кафу у Роџеровом дому у Индијан Велсу обавили дугачак разговор о будућности тениса, Кермодовој смјени и свему осталом што може да их занима.
“Желио бих да будем активнији поводом тог питања, колико год могу. Стало ми је, а ако ми је стало морам и да се потрудим. Причао сам са Рафом прије неки дан, имали смо дуг разговор. Дошао је код мене кући, попили смо кафу и прошли смо кроз све што се дешава. Усагласили смо се да морамо да кажемо шта мислимо и да смислимо план. Желио бих да чујем шта Савјет има да каже, као и остали тенисери како бисмо дошли до најбоље идеје и тога шта се овдје у ствари дешава“, изјавио је Федерер.
Лијепо је што неко утицајан и обожаван као што је Федерер жели да се укључи у разговор о будућности тениса. Стварно јесте.
Лијепо, али можда мало касно. Проблем са АТП, проблем са неравноправношћу између тениског врха и тениског дна, проблем са Кермодом и “љуљање” његове позиције нису се појавили јуче, а ни прекјуче. Ти проблеми постоје већ дуже вријеме.
Федерер није морао да чека непосредно пред гласање у Савјету да позове Новака. Да је имао времена – имао је. Можда је Новака звао на кафу када и Рафу, а можда га је звао сваки други дан откад је испао са Аустралијан опена.
Прилике су постојале, а да је Новак као предсједавајући члан АТП Савјета “кулирао” Федерера тешко је помислити.
Надалова улога у свој овој збрци много је мања од Федерерове, али ни он се није либио да јавно искаже своје мишљење и укаже на све што га копка. Рафа се, ипак, као и Роџер, касно сјетио.
“Лично вјерујем да је Крис урадио добар посао. Он је добар човјек, неко ко је урадио много тога доброг за наш спорт и било би добро да остане још неко вријеме ту гјде јесте“, изјавио је Надал непосредно пред озваничења Кермодовог одласка и додао:
“Новом предсједнику треба времена да упозна све ствари и да створи свој тим, тако да би промјена предсједника по мом мишљењу зауставила процес напретка нашег спорта“.
Рафа је у праву, али и није. Тачно је да би (ће) новом предсједнику АТП бити потребно вријеме да оформи тим и интегрише се у нову улогу, али то можемо понављати сваки пут када се прича о оваквој или сличним ситуацијама. Самим тим – Кермодов одлазак је најављен скоро десет мјесеци прије него што ће се десити? Времена је више него довољно.
Ипак, на крају се враћамо на то чињенично стање које нам каже да већина тенисера и битних тениских личности који креирају јавно мњење, као што су француски дуо Ербер-Мау, Стен Вавринка, Лејтон Хјуит, Магнус Норман, поред Роџера, Рафе и многих других…
И, док су једни недовољно гласно давали подршку ускоро бившем предсједнику, други су ријешили да се огласе када је за оглашавање било касно.
Јер – хајде да не ријешимо проблем који нам је пред очима већ да препустимо то неком другом, а када нам се не свиђа како га је тај неко ријешио хајде онда да се побунимо.
Новаку, као што би и сваком другом предсједнику у исто ситуацији, није било лако. Много играча, много различитих мишљења, много људи којима је лакше да мишљење промрљају у браду умејсто да га јасно и гласно изнесу.
Није одлуку донио један човјек. Сви који су хтјели да се питају могли су, а они који се били изостављени сјетили су се да послије гласања дођу и кажу: “Па, што нас нисте контактирали?”.
Бразилски дубл специјалиста, 37-годишњи Бруно Соареш, јасно је представио проблем са којим су се Ђоковић и остали челници Савјета суочили непосредно пред почетак гласања.
“Сваки члан Савјета има своју улогу. Јако је тешко разговарати са сваким играчем понаособ. Ако неко има било какве сумње, на њему је да потражи свог представника у Савјету, постави питања или да одређене сугестије. Ми једноставно не можемо наћи свакога. Џејми и ја представљамо играче од првог до стотог мјеста у конкуренцији дублова. Замислите то, да треба да контактирате стотину играча. Много тога смо радили мејлом, али много тога је на онима који су заинтересовани да нас потраже и кажу шта имају”, рекао је Соареш.
На крају, закључак је изузетно тешко донијети.
Да ли је Кермод отишао јер је већина тенисера тако хтјела? Изгледа да није. Да ли су Новак и остали представници АТП Савјета за то криви? Тешко.
Љубав између Надала, Ђоковића и Федерера ријетко кад је цвјетала и биће занимљиво како ће подијељеност у политичком врху тениса утицати на односе између популарне “велике тројке”, али у исто вријеме не смијеју се доносити преурањени закључци о некаквом рату између поменутих.
Сукоб, да га тако назовемо, између Србина, Швајцарца и Шпанца није политика у изворном облику, али ипак потврђује давно познату мудрост – не мијешајте политику и спорт.
Извор: Б92
Прочитајте још:
Левандовски: Ковач крив за пораз од Ливерпула
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
