Ноћ када је Рахела Ферари одиграла улогу живота и у два минута потпуно осиједила

На данашњи дан 1994. године преминула је југословенска филмска и позоришна глумица јеврејског поријекла Рахела Ферари. И док се и данас памте њене бравурозне улоге у филмовима “Давитељ против давитеља”, “Тијесна кожа” или серији “Грлом у јагоде” мало људи зна за тугу коју је ова глумица носила у себи цијелог свог живота.

Тих првих дана Другог свјетског рата у Југославији Рахела Ферари заправо још увијек није ни постојала. Постојала је Бела Рохел Фрајнд, Јеврејка рођена у Земуну која је иза себе већ имала завидну глумачку каријеру глумице у Српском народном позоришту у Новом Саду и Умјетничком позоришту у Београду.

Одмах по окупацији Београда било је јасно да Бела неће моћи да настави да наступа. Ускоро је пак постало очигледно да ће, ако жели да преживи, морати да се сакрије. Као Јеврејка која је одбила да носи жуту траку око руке, то бјекство морало је да се догоди што прије.

И тако је глумица почела да се скрива по подрумима и таванима на периферији Београда код познаника, пријатеља пријатеља и било кога ко је био вољан да је прими, некад и у замјену за новац. А онда се једне ноћи умало све срушило! На врата куће у Жаркову у којој је Бела живјела представљајући се као војвођанска глумица Ружа, закуцао је Гестапо.

Иако је већ мјесецима била у бјекству, Бела се у том тренутку парализовала од страха. Руке и ноге као да више нису биле њене, сталаја је укочена док су скромном кућом одјекивали повици и ударци са улазних врата. Требало јој је минут-два да дође к себи. Знајући да нема шансе да побјегне, Бела је пришла вратима и отворила их како би се суочила са судбином. А онда је стигла неочекивана помоћ!

Прије него што су Гестаповци стигли било шта да кажу однекуд се створила комшиница Смиљка – једина жена у крају која је знала Белин прави идентитет. “Ружо, кажи драгичка, добила си позив из позоришта у Панчеву. Примили су те”, повикала је бацивши се Бели у загрљај.

Схвативши диверзију Бела је заиграла улогу свог живота! Почела је да грли агенте, смије се и галами, позивајући их да уђу у кућу како би их послужила ракијом.

“Донијели сте ми срећу. Частићу вас због овог ангажмана”, рекла је збуњеним Гестаповцима.

У општем метежу они заборављају да је легитимишу, а Бела одлази код Смиљке како би “уговорила свој ангажман”. Када се сљедећи пут погледала у огледалу поглед јој је узвратила непозната жена… У само минут-два током тог страшног сусрета њена тамно смеђа густа коса постала је бијела. Осиједјела је од страха и стреса.

Већ сјутрадан Бела је напустила Жарково и отишла на један таван на Цветковој пијаци гдје је вријеме проводила са још једном великом глумицом – Капиталином Ерић. Ту су и дочекале ослобођење 1944. године.

Бела Рохел Фрајнд била је једини члан своје породице којој је то пошло за руком.

Након рата Бела се вратила глуми. Седамдесетих година прошлог вијека узела је умјетничко име Рахела Ферари по коме ће је и упамтити генерације обожаваоца широм Југославије. О њеном животу, нарочито током Другог свјетског рата, направљена је представа “Рахелина кутија”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: