Дводневни научни симпозијум Наука и мале земље: Синергија дијаспоре, матице и пријатеља Црне Горе окупио је данас у Ректорату УЦГ бројне научнике са ових простора који раде у свијету на престижним научним и образовним институцијама, као и пленарног предавача Нобеловца Дена Шехтмана.
Ректор Универзитета проф. др Владимир Божовић казао је да иако наслов одређује оквир ове конференције она нема само научни карактер. „Она је по свом садржају, а потпуно сам сигуран и по одјецима које ће имати, злата вриједна порука – да можемо“.
Ректор Божовић је изразио вјеровање да Црна Гора има потенцијал који далеко надмашује статистичке параметре којима се сувопарно енциклопедијски описује.
„Наша снага и значај се може мјерити и тиме кога можемо да привучемо и окупимо. Довољно је погледати списак оних који ће овдје говорити и јасно је – у питању је научни догађај елитног свјетског нивоа. Тиме свједочимо његошевску поруку, мисао ловћенског генија из нешто другачијег угла. Онолико колико је лако из грмена великог изаћи на свјетску позорницу, толико је тешко из мале земље скромне научне традиције. Заиста је тешко, али је могуће, потврђују лавови науке и знања, окупљени у овој Сали, на овој конференцији“, поручио је он.
Он је подсјетио да је у том духу и поручио младим колегама који су ове године закорачили на Универзитет Црне Горе, да буду одговорни према себи, да не допусте да буду радна снага за остварење туђих снова.
„То што смо мала заједница не значи да не треба да се боримо да би били најбољи у оном што радимо. Можда је нама зато теже, али су зато плодови успјеха слађи и дуготрајнији“, поручио је ректор Божовић.
Вриједност науке, додао је, не смије бити у знању које се хладно ниже у спратовима времена, без топлине за живот друштва, али одговорности за човјека и његове потребе.
„Не желимо високо-технолошку, апатичну и хладнокрвну цивилизацију у којој је човјек пука статистичка јединица, па чак и вишак. Дубоко вјерујем да је науци потребан данас повратак смислу у хуманистичком оквиру, што је и њено родно мјесто. Исто толико вјерујем да је ова конференција корак у том правцу“, рекао је ректор Божовић.
“Ако сваке године”, закључио је, “будемо окупљали научну елиту као што смо то урадили захваљујући огормном ентузијазму и труду уваженог професора и пријатеља Вељка Милутиновића, онда Црна Гора неће бити само дивна туристичка земља, па ћемо овим силним планинама додати и неке еминиентне научне врхове”.
Научни симпозијум организован је у сарадњи са Црногорском академијом наука, чији је инострани члан професор Милутиновић којем је захвалност исказао и предсједник ЦАНУ академик Драган К. Вукчевић.
„Касно смо као друштво и држава закорачили на пут који води из села у град, са њиве у фрабрику и из цркве у школу. Цијену закашњеле модерне плаћамо и данас. По мом суду незнање је највећи проблем савремене Црне Горе. Тешко схватамо да су институције кровови под којима се обликује култура једног друштва и његове државе и тешко прихватамо да је планирање елита обликовање сопствене будућности. Због недостатка тих институција наше некадашње елите обликоване су и стваране ван Црне Горе“, казао је предсједник ЦАНУ академик Вукчевић.
Он је казао да су многи од присутних научника на скупу потомци људи који су отишли из земље, и истакао да су својим доласком учинили част и ЦАНУ и УЦГ и Црној Гори. Закључио је ријечима да у Црној Гори сазријева свијест да је култура последња одбрана државе, професионализам најбољи облик патриотизма, а улагање у знање од пресудне важности.
Скуп је поздравила и министрака науке и технолошког развоја проф. др Биљана Шћепановић:
„Јесмо мала држава – територијом, популацијом… Али, та мала држава има своје дјелиће, своје представнике широм свијета, који говоре универзалним језиком – језиком науке. И срећна је што је нису заборавили, што не само да одржавају и јачају своје везе са њом, већ и помажу да успостави научну конекцију са другим државама, да се црногорске научноистраживачке установе и истраживачи повежу и сарађују са својим колегама широм свијета“, казала је министарка Шћепановић.
Нобеловац Ден Шехтман је, у пуној сали колега научника, одржао инспиративну презентацију на тему „Демографија, технолошко подузетништво и будућност Црне Горе“. Рјешење за развој малих земаља Нобеловац Шехтман види у улагању у образовање на свим нивоима, са посебним акцентом на улагање у науку и развијање технолошког предузетништва. Стартапови су, истакао је он, ти који креирају нова запослења. На Техниону, Израелском институту технологије, током осамдесетих, професор Шехтман је основао и водио предмет на тему технолошког предузетништва који и данас постоји, као успјешан модел образовања младих људи како да реализују све стартап замисли.
Након излагања, отворила се и жива дискусија током које је Нобеловац Шехтман дао савјете и одговоре на постављена питања колега научника. Симпозијум ће се наставити и сјутра, излагањима еминентних имена из свијета науке.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
