• Мозаик

Њемачки одлучујући покушај да заустави руски гасовод

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Протјривање двојице руских дипломата из Њемачке и раздувавање дипломатског скандала између Берлина и Москве поново је истурило у први план питање антируских санкција, које би овог пута могле да се доведу у везу са завршетком изградње руског гасовода „Сјеверни ток 2“.

Изградња "Сјеверног тока"

Протјривање двојице руских дипломата из Њемачке и раздувавање дипломатског скандала између Берлина и Москве поново је истурило у први план питање антируских санкција, које би овог пута могле да се доведу у везу са завршетком изградње руског гасовода „Сјеверни ток 2“.

Убијеног грузијског држављанина, етничког Чечена Зелимхана Хангошвилија, медији су већ прозвали „њемачким Скрипаљем“, алудирајући на бившег руског агента Сергеја Скрипаља. Британске власти су у том случају оптужиле Русију да је умијешана у покушај његовог убиства наводним тровањем.

Медији на Западу, а понајвише у Њемачкој, већ су почели да спекулишу о томе какав би исход могао да има овај наизглед дипломатски скандал ― наводе да би могао да нанесе директан ударац енергетском партнерству Москве и Берлина, што би се одразило и на процес изградње гасовода „Сјеверни ток 2“, који само што није завршен.

Ову везу је први увидео лист „Шпигл“ који је писао да тужилаштво сматра да би осумњичени за убиство могао да буде агент руских специјалних служби, будући да његово име, које се налазило у документима за визу, није пронађено у руским базама података, а број његовог пасоша указује на Министарство унутрашњих послова, које је, како тврде, већ издавало слична документа војним обавештајцима и службеницима ГРУ.

Убиство грађанина Грузије догодило се иначе крајем љета. Према наводима листа „Берлинер куријер“, мушкарац је смртно рањен у главу. Послије неколико дана полиција је привела 49-годишњег грађанина Русије а у тужилаштву су рекли да је код њега пронађено оружје којим је убиство извршено. Како је писало онлајн издање Шпигла, истрага је као највероватнији сценарио изнијела „професионално планирано и извршено наручено убиство“, а наводило се да су наручиоци могли бити или представници криминалног свијета, или обавештајна служба неке друге државе. Званични представник њемачке владе Штефан Зајберт рекао је да су власти „примиле на знање наводе медија“.

Гасовод мета афере „њемачки Скрипаљ“

Шеф руске дипломатије је оцијенио као неприхватљиве захтјеве Берлина да Москва призна умијешаност у убиство грузијског држављанина. Он је, говорећи на састанку министара спољних послова земаља ОЕБС у Братислави, рекао да између руских и њемачких органа реда постоје канали за комуникацију и да управо њих треба користити.

Политички аналитичар Иван Коновалов за Спутњик каже да, иако је још рано говорити о потенцијалним исходима, санкције никада не треба искључити јер су то већ постале рутинске мјере којима се Запад разрачунава са Русијом.

Међутим, упитан да ли би се те санкције, у случају да се уведу против Русије, на било који начин одразиле на будућност „Сјеверног тока 2“, Коновалов сматра да је то прилично сложено питање, пошто је у пројекат укључен изузетно велики број правних лица која не вуку поријекло само из Русије, већ и из других европских земаља.

„Намјера да се стане на пут изградњи гасовода постоји, то је сигурно, али њу није лако реализовати. Управо зато се рат против овог пројекта води искључиво информационим путем. Нисам сигуран да ли би баш овај случај могао да буде довољан да се спријечи завршетак изградње“, резонује Коновалов.

Ако превлада разум ― никаквих санкција неће бити

Доцент са катедре политикологије Финансијског универзитета при Влади Русије Геворг Мирозјан искључио је сваку могућност повезивања овог случаја са увођењем антируских санкција, а поготово са увођењем било каквих мјера против пројекта изградње гасовода „Сјеверни ток 2“, у случају да, како каже, код политичара и у Њемачкој и Русији превлада здрав разум.

Ствар је у томе што је ситуација са тим убиством „стандардна“ из дипломатског угла, као и да је таквих случајева у историји било много. Прије свега убиство није извршено на начин који би био опасан по грађане Њемачке, нити је убијен неко ко је био под било каквом државном протекцијом, па самим тим овим убиством није нарушен имиџ земље, тврди он.

Поред тога, Берлин није Лондон, Њемачка има сасвим другачије односе са Русијом него што је то случај са Великом Британијом, па ако и руски и њемачки политичари успију да спусте лопту ― никаквог увођења санкција неће бити. О томе свједочи и званична реакција Берлина, која је у великој мјери мирна и сталожена, без икакве хистерије, констатује наш саговорник.

Кремљ одбацио било какву умијешаност Русије

Подсјетимо, Кремљ је званично одбацио било какву умијешаност руских институција у убиство држављанина Грузије, док је портпарол руског предсједника Дмитриј Песков констатовао да су у питању искључиво неосноване претпоставке које су ескалирале у њемачким медијима.

Са друге стране, о протјеривању руских дипломата огласио се и замјеник шефа одбора за међународне послове горњег дома руског парламента Андреј Климов, који је рекао да Москва има све основе да примијени контрамере уколико се испостави да су протјерани радници Амбасаде Русије у Њемачкој ― дипломате, а не техничко особље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: