Њемачки медији о “државном удару”: Закон или имитација правосуђа
1 min read
Саша Синђелић и Миливоје Катнић
Пише: Андреас Ернст
Судска драма посебне врсте је оно што је у Подгорици управо окончано (бар засад): девет Срба, три Црногорца и два Руса у четвртак су осуђени због тероризма и завјере против државе на казне између једне и петнаест година. Обојица Руса, наводни агенти војне обавештајне службе ГРУ, су у одсуству добили 15 и 12 година затвора. Бивши командант српске жандармерије треба провести у затвору 8 година, а двојица водећих опозиционих политичара, Андија Мандић и Милан Кнежевић, из Демократског фронта, морају на по пет година у тамницу. Процес је трајао деветнаест мјесеци, могу се жалити на пресуду.
Суд сматра доказаним да су агент ГРУ Едуард Шишмаков и Владимир Попов организовали и финасирали завјеру против црногорског предсједника Мила Ђукановића, који влада већ 30 година. Преко посредника, Србина Саше Синђелића, наводно је организована наоружана група Срба и Црногораца, која је добила задатак да за вријеме парламентарних избора у октобру 2016. изведе државни удар, отме предсједника и инсталира проруску владу. А све је то требало да спријечи улазак Црне Горе НАТО.
Кључни свједок „премазан свим бојама“
Ова акција, ако је икад стварно и планирана, је одмах пала у воду. Јер, наводни пучисти су похапшени на дан избора, Ђукановић је побиједио, а ова јадранска република од неких 600.000 становника је јуна 2017. ушла у НАТО.
Саша Синђелић, 38-годишњак, који се од главног оптуженог преметнуо у кључног свједока, је једна осебујна фигура. Рођен у Аустрији самог себе описује као панслависту и великосрбина и тврди да је као добровољац био регрутован на руској страни у конфликту на истоку Украјине. Са агентима ГРУ дошао је, наводно, у контак на једном козачком скупу 2015. Претходно је у Хрватској због убиства 2002. био осуђен на дугогодишњу робију.
Синђелић не терети само Русе, од којих је наводно добио 200 000 евра да купи оружје и створи пучистичке трупе, него и тврди да су обојица црногорских водећих опозиционих политичара били упућени у планове и били спремни да преузму власт после елиминације Ђукановића. Предао се властима кад је акција “проваљена”, јер се плашио за живот. Суд у Подгорици је изгледа повјеровао исказима овог кључног свједока. Али тај исти Сиђелић је у марту на једној београдској телевизији промијенио своју причу: све што је на суду рекао, рекао је под присилом. А није био планиран никакав пуч, него само демонстрације против Ђукановића.
Посматрачи овог процеса су скептични и због позних година, али и здравственог стања оптужених из Србије, које описују као „старије, поприлично оронуле људе“, који тешко да су могли да изведу оружани удар. Чудновато је такође да никаво оружје није показано: један свједок је тврдио да је поринуо аутоматске пушке и митраљезе, кад је “акција” откривена, у језеро Газиводе, на Косову*. Изгледа да се нико није сјетио ни потрудио да га одатле и извади. А и о „руској руци“ у овом игроказу циркулишу различите верзије.
