Његошево дело као заветно писмо

Промоцијом Сабраних дела Петра Другог Петровића Његоша, у понедељак у Руском дому, издавачка кућа „Штампар Макарије“ обележила је велики јубилеј – 200 година од рођења великог српског песника и владике.

• Објављивање Његошевих дела у седам књига представља најважнији чин обележавања двестогодишњице пишчевог рођења у Србији – рекао је песник и књижевни критичар Гојко Божовић, приређивач ових сабраних дела. Он је указао на то да циљ овог издавачког подухвата није био да се докаже како је Његош велики песник или један од канонских песника српског и европског романтизма:

• То је познато и то се не може променити никаквим политичким или историјским ревизионизмом или ма каквим захтевом политичке коректности. Кључни циљ јесте да се покаже модерност Његошевих кључних спевова, чињеница да они, као и свако велико књижевно дело, говори и о драмама нашег времена и нашег живота. Узмимо само „Лажног цара Шћепана Малог“. У Његошевом спеву само је један лажни цар. У модерном добу ретки су они који се не представљају лажно. Али Његошев спев, као мало које књижевно дело, показује изнутра ту драму замењених и дестабилизованих идентитета и ту моћ масовне илузије која се гради на политичкој превари.

Академик Матија Бећковић је истакао да што се више умножавају Његошеве аутобиографије и монографије, као да га све мање знамо:

• Као да о њему нема ниједног податка који није откривен, а Његош без тајни постаје већа тајна, него што је био пре њиховог откривања. Као да нас различити подаци из његовог смерног живота одводе на погрешан траг да тајну његовог генија више сакрију него открију. Кад је поводом двестогодишњице рођења покренуто питање његове канонизације, чули су се гласови који само њега нису изненадили, они које је давно предвидео, а што су се јављали чешће, он се пео више, а ми силазили све ниже.

Радомир Уљаревић, главни уредник издавачке куће „Штампар Макарије“, верује да је управо данас Његошева реч најпотребнија:

• Што се Његош мање чита, то га неки нови критичари лакше одбацују, Његош је постао лака мета, слободна мета, нема данас ко не замера Његошу на упливима епског, на десетерцу, на претераном родољубљу, патриотизму, а то све није у складу са духом времена, јер у нашем времену проказане су те епске идеје и теме као најгори традиционализам. И штампање и објављивање Његоша је на неки начин проказано, то као да није никакав културни догађај, то се некако по инерцији прескаче у нашој јавности.

О пресудном значају Његошевог дела за српску културу, које је „попут заветног писма којег се наш народ држао у претходним вековима и онда кад му је било најтеже“, говорили су филозоф Часлав Копривица и Желидраг Никчевић, уредник издавачке куће „Штампар Макарије“. Његошеве стихове казивао је Веселин Ђокић, а у уметничком делу програма учествовао је гуслар Жељко Чуровић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: