Његошеви дани од 11. до 13. новембра
Петар II Петровић Његош
Под покровитељством Његовог Високопреосвештенства господина Амфилохија, митрополита црногорско приморског орагнизоваће се девети Дани Његошеви у периоду од 11. до 13. новембра.
Међународни Дани Његошево 2019. окупиће пјеснике, мислиоце, преводиоце, који у Његошевом пјесничком дјелу и личности, виде рефлексе оне првобитне творачке силе, која држи и обнавља свијет, упућујући нас на његове увијек дејствујуће противречности.
Његош је светски пјесник који у светској књижевности и култури није довољно присутан због недовољно добрих превода, али је он и најдубље националан, да наша културна самосвијест, није још сагледала дубину и актуелност Његошеву.
Многи Његошеви стихови, нашим савременицима, изгледају нови и свјежи, и моћни, – да наша културно памћење, национална свијет и друштвена стварност, нема јаснијих ни дубљих ријечи којима би се моло казати сложено стање у којем смо. То говори, увијек изнова, да је Његош такав творачки дух, који је у свом стваралачком вијеку преживио и изразио, – и тајну човјека , појединца, и тајну народа и људског рода, да у култури остаје нов, управо тим надилазећим духовним увидима у тајну људског живота, и тиме, новим генерацијама, даје ново надахнуће.
За тематско полазише овогодишњих Дана Његошевих узели смо, горе наведене стихове из Горског вијенца, који, како онда кад су писани, тако и данас, једнако говоре о духовном стању мислећег човјека, а посредно о дубини и тежини зла, које обремењује наше вријеме, нашу замишљеност над субином нашег народа. Као и у Његошево вријеме, све темељне вриједности нашег народа, цијела културноисторијска свијест, потрешене су изнутра дубоким противречностима, а с поља организованом деструкцијом коју производе глобални „хуманистички“ пројекти.
Национале културне вриједности не могу да се очувају без нових стваралачких сила, нових појединаца, кроз чије стваралаштво се обнавља и језик и национална самосвијет и универзлани ослонци који држе људе и народе. На том путу је Његош велики и скоро неупоредив примјер.
Распоред:
И ово речито говори о злу режима у Монтенегру: не знају људи, медији не обавјештавају ни о смрти пјесника, ни о бројним поменима. На овогодишњем Тргу од ћирилице у Бару, испред Храма Св. Јована Владимира и Капеле Његошеве било је посебно вече посвећено Влајку Ћулафићу, говорио је поред осталих и Преосвећени Владика Јоаникије ( Мићовић, Перивоје Поповић и др. ) Ето…
Svaka cast gospodo! Postoji pjesnik koji je bolji od vecine nabrojanih. To je Vlajko Culafic. Ali, on je iz Berana. Velika nepravda prema njemu dugo traje. Umisljene velicine ne primecuju druge ljude.
Влајко Ћулафић, песник и новинар, уредник “Свевиђа” преминуо је 5.маја 2016.године, а свих претходних година, дакле последњи пут 2015.године, био је учесник Meђународних Његошевих дана поезије. И још: добитник је награде “Видовданска повеља” 2015.године коју додељује Трибина “Ријеч”Удружења Црне Горе, за књигу песама “Кад свијетом промијеним”. И ово:постхумне вечери њему посвећене одржали смо и у Подгорици, у Манастиру Симеон Мироточиви у Беранама…