Његошева писма: Црна Гора је урна у коју је силно име Душаново прибјегло! (1)

Налазимо да би, ових дана, било корисно ишчитати нека Његошева писма. Посебан разлог томе даје чињеница да Његошеве мисли и опредјељења савеменици тумаче по својој вољи, и у складу, не са Његошем, него са сопственом политичком идеологијом. Но, пустимо њих, ево Његоша:

1. У писму Илији Грашанину ( аутору данас омраженог ”Начертанија” ), од 11. новембра 1850, годину дана прије своје смрти, Његош из Трста поручује сљедеће:

”Будите спокојни, поштени и драги Србине, и немојте никад помислити, а толи вјеровати, да ће владика црногорски бити сочлен којекаквих ветрењалах, а толи сочлен партије која противу мене и целога Српства светиње дејствује. Са стране црногорске будите сасвим мирни. Ми к Вама друго не гајимо до чисте братске искрености. Ми се ни у чем не пуштамо без Вашега согласија, а с Вашим согласијем свагда смо готови…..

Највећи је аманет и светиња наша после имена Душанова име Крађорђијево. Ко је овоме имену противник, тај није Србин, но губави изрод српски. ”

2. У писму проти Георгију Николејевићу ( дубровачком свештенику и теологу, будућем митрополиту Дабро-босанском ) од 18. октобра 1850, Његош овако вели:

”  Црногорска је пјесна:

Ко ћ уфатит маглу у висине,

Ко ли Гору Црну покорити!

Нека се Турци фале и говоре што им је драго, ми за њихове пријетње не маримо. Имали смо се кад од Косова познати једни с другијема. Остали народи нека мудрују како им је и од трага, нека дипломатизирају с Турцима, нека се гладе и лижу колико им је драго…. досита ми и Турци, доклем год једноме траг из Европе не погине, оном ћемо здравицом напијати којом смо и досле….(…)

Да је лијепа Црна Гора, не би се Црна Гора звала него млијечна или медена. А како ће и бити лијепа када је једнако сироту дивљи таласи турски нападају и потресају? Та свештени едем, да га је оваква судбина постигла, би се већ зла препунио и злом отровао. …(…)

Црна Гора је само зло како је зли нарок гони, и ја који сам њен син не могу јој име произрећи што се нећу згрозити. Али је опет с тим знаменита што је коматић од развалинах нашега царства, као једна ластовица ( ћошак ) од развалинах великога града. Стога је знаменита Црна Гора што је доиста показала шта може слабији са силнијем, што може чојек, кад хоће радити. Црна Гора је гњијездо војинствене гордости, ђе се браћа, јединци синови, све радо на жертву дава, само да остане непорочна част прађедовска. Црна Гора је урна у коју је силно име Душаново прибјегло, у којој се свештено храни силно име Обилића и Скендербега.”

То су два писма која смо издвојили за данас.

Интересантно је то, како Његошу није страна екавица, те како одмјерено и људски наглашава, да Црна Гора неће никада ништа радити против Србије тј. против интереса српске политике. Такав став и опредјељење, по Његошу, не смета интегритету слободне и јуначке Црне Горе. Сматрам, да је тако поштен и коректан однос према најближој браћи, био предуслов самог црногорског напретка и узрастања…

Данас неко мисли, да ће радећи против Србије ( признање ”Косова”, учешће у прослављању ”Олује” … ) донијети добро Црној Гори.

(наставиће се)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: