Низбрдица једне политичке ере

Пише: Батрић Бабовић 

Низбрдица је усуд црногорског политичког краја. Обично се мисли на крај доминантног политичког лидера и партије који су били симбол моћи у току свог зенита власти или апсолутне контроле државе Црне Горе.

Кренули су прелети у новија јата, а старе сигурне луке и оронула партитократија постале су страћаре које би ваљало на вријеме напустити. Прелет из јата у јато симбол је ране постђукановићевске ере. Ко је слушао покојног Јова Капичића, ових дана на дјелу има његове предсмртно изговорене ријечи о онима којима је национално и идеолошки припадао.
„ Црногорци се боје кад пада киша“ говорио је покојни цетињски генерал из златног доба Јосипа Броза Тита. Изгледа да послератне генерације које су биле лишене овог делатног приказа, раних априлских дана 2023.године имају прилику да уживо виде Јовове напредне ријечи. Упоређивањем резултата из августа 2020.године када је водећа опозициона странка имала 36% укупних гласова на домаћој парламентарној пијаци, па затим праћењем тренда који је настављен низом локалних избора када је тај проценат ушао у своју осипајућу фазу, круна слободног пада је свој исход доживјела у оба круга недавно одржаних предсједничких избора. Иако је неадекватно упоређивати двије врсте изборних процеса, на њима је могуће видјети лажи и превртљивости усађене у домаћи геном, порођени слободан глас и непостојаност партијске сигурности и лојалног гласа. Улцињ,Рожаје, Плав, Гусиње, Тузи, Шавник, Плужине могу бити индикатори изборних распона од 2020-2023 године. Пажљивом анализом процената, броја уписаних и изашлих, могуће је препознати елементе црногорских несвијести на пољу политичких одабира. Отворени Балкан практично је зачет у Тузима. Енигму открива први круг предсједничких избора. Погледи на Беране, Бијело Поље, Бар, Никшић, Будву, Пљевља и Подгорицу показује нешто сасвим друго. Очерупани лидер парламентарне опозиције не зна са колико бирачког капитала улази у јунску изборну трку.Зато оставка на све функције након губитка пиједестала. Или можда притајење за пад мобилизације антиопозиционих бирача? Власт је на мукама. Кривац за системске накараде је поражен, али остају уходане, неизмијењене магистрале вишедеценијских кривих и лажних путева. Остају и пориви у лидерима власти грађени на трасама свог претходника и „противника“. Све су то танталове муке. Мале или велике показаће блиска будућност. Нови предсједник државе биће на посебним искушењима. Настаће дани великих очекивања, мегаломанских потражњи и враћања дугова. Са друге стране, настаће унутарпокретне реконструкције, репозиције и алокације. Пазл феномен, но наме бројаница или игре без граница? Нешто што није већ виђено? Могућа мисија“ два лидера“ у једној кући? Све то подсјећа на ход узбрдо по литици.

Са друге стране, није нормално да водећој опозиционој странци, њени перјаници на локалном или високи функционери на државном нивоу, у приватним разговорима, дају сами себи 15 до 20 мандата на јунским парламентарним изборима. Парадоксално, високи представници актуелне власти дају опозиционом „колосу“ више мандата од људи који творе опозициону пирамиду. У шизофреним временима не рађа се ништа друго осим шизофренија и по. „Плашим се да ће се сви ухватити за главу“ каза редовни професор Универзитета Црне Горе и не рече ништа о власти или опозицији, а тема се водила о пројектовањима јунских најава два постојећа скупштинска табора. Професор је у августу 2020. године напустио опозициони Вавилон. Некад је био промотер година које су почињале јануаром. Један од многих који су данас изашли из себе. Или се можда вратили себи.
У току су радови на дисконтинуитету постојећег тродеценијског политичког система, наставка поставгустовских политика, неотворених архива, нелустрираних политика и политичара који су микрофаланге изгубљених деценија.
Два дисконтинуитета која се зидају као Скадар са једне, и кречења која гуше суштинске реформе са друге стране. Интермаријум црногорских вјековних подсвјесних порива? Ствар слободног или заробљеног погледа? Кратковидост или вјечни интереси? Закључак или упитник?
А народ као народ. Углавном не размишља, или једино мисли на дебело цријево које нема краја. А политичка монтенегринска низбрдица као ни једна друга, добија још виши нагиб и брзину ка свом слободном паду.
До новог Живка Николића, (не)одложени јунски избор показаће Црногорце. Вјероватно и пророчко казивање цетињског генерала, које из дана у дан постаје начин живљења или умјетност опстајања !!!