Ништа се не сме гурати под тепих
Недоличност учитеља глуме Мирослава Мике Алексића, кога је глумица Милена Радуловић јавно оптужила за силовање, не престаје да шокира. Наводе о Алексићевом насилничком понашању потврдила је и Ива Илинчић, и бројне њихове колегинице које су биле полазници његове „популарне” школе. Културна јавност, бројне институције, појединци, како из земље, тако и региона, једногласно се стали иза њих, наводећи, поред осталог да је за „жртву насиља важно да зна да је кривица увек на починиоцу и да оне нису одговорне за поступке онога ко им је нанео зло. Некада су потребни месеци, па и године терапије да жртва схвати да она није крива. Жене стално имају потребу да се правдају, зато што су непрестано оптуживане да су оне за нешто криве. Шта год да радите у животу нисте заслужили да будете силовани ни претучени, нити да вас било ко на било који начин злоставља”.
Драмска ауторка Биљана Србљановић, реагујући на „монструозност” Мирослава Мике Алексића објавила је протеклих дана на друштвени мрежама текст у којем је објаснила зашто је погрешно сваљивање кривице на жртве и њихове родитеље:
‒ Сада се треба сетити да су у „школу” Миодрага Алексића, уписивана деца које је он лично, својом руком, бирао између стотина и стотина малишана, узраста већ од само пет или шест година. Он је ту децу онда узимао под своје, одгајао их, узгајао, заливао, пратио како расту, обликовао, месио, мењао им психу и структуру личности, облик понашања, годинама, стрпљиво, из најмрачнијих побуда, чекао да напупе, да још мало па скоро скроз сазру, да би их, у тренуцима њихове највеће рањивости и потпуног поверења, најстрашније издао, најболније повредио, најмонструозније напао. Он је, обљубом девојчица које су га годинама гледале као очинску фигуру и особу од највећег ауторитета у њиховим животима и то на начин да га поштују и цене више од самих родитеља, децу издао на најмонструознији начин ‒ навела је Србљановић.
Огласио се и Милош Биковић речима да је Милена Радуловић његова храбра пријатељица и да је то одувек знао, и кад је гледао на испитима на ФДУ и док су радили у Русији заједно.
‒ Ива Илинчић је дивна млада уметница, из моје позоришне куће, био сам асистент на њеној класи, и сад је показала колико је зрела. Да се није десило у мом блиском окружењу, мојим пријатељицама, мојим колегиницама, девојчицама које сам гледао како расту у дивне младе жене и уметнице, вероватно никада не бих знао колико то може да буде страшно. Оне знају да имају моју љубав и моју подршку. Њих две, и све моје колегинице, али и било која жена која се икада нашла или ће се наћи у сличној ситуацији. Ниси сама. Тиче ме се. Овом приликом желео бих да охрабрим и остале жене које су имале слично искуство да иступе и проговоре ‒ апеловао је Милош Биковић.
И глумица Бранка Катић дала је пуну подршку својим младим колегиницама:
‒ Жао ми је због свега што су прошле и дивим им се јер нису дале да их то духовно и ментално уништи. Као члан Омладинског драмског студија који је водио Мирослав Алексић, знам о каквом се менталном малтретману ради. Није час прошао да ме није слао на умивање, говорио ми да сам глупа. Ја сам само две године била у групи, члан сам постала после добијене улоге у филму „Није лако са мушкарцима”. Волела сам дружење нас полазника, али морам признати да се никада нисам осећала сасвим пријатно на часовима, јер сам увек била мета његових грубих вербалних опаски. Често би ме и расплакао, а једном је замолио све остале да изађу да би ми затим објаснио да све то ради зато што ме воли… То је било све, није ме никада физички угрозио.
Радмила Живковић, првакиња ансамбла Драме националног театра, трвди да је Мирослав Алексић срамота за професију и да треба да буде најстроже кажњен.
‒ Урлала бих од беса због свега што се десило тим девојкама. Моја кћерка је три пута ишла на његове часове и више није хтела будући да ју је ударао штапом по прстима ‒ каже Радмила Живковић.
Гордан Кичић послао је јавну подршку својим колегиницама: „Ко дирне наше сестре дирнуо је све нас!”, уз фотографију са натписом „Ниси сама”. Исту поруку упутио је својим колегиницама и глумац Никола Ђуричко, док их је Аница Добра подржала речима: „Девојке са кораком од милион миља. Хвала вам што постојите!”
Ненад Јездић наглашава да ништа не треба гурати под тепих.
‒ Језиво, тужно, несрећно. Велика невоља за те девојке, девојчице. Драго ми је што су се одважиле да говоре о томе. То је пошаст. Тога има баш свуда, и у банкама, на сваком послу… Господ ми је дао три ћерке можда баш због тога могу да посведочим колико су жене дискримисана бића. Ништа се не сме гурати под тепих, мора се говорити истина. Тога свуда има. Чак и у цркви. Једна девојчица из мог окружења је доживела деликатну преписку са извесним професором. Кад су се родитељи пожалили да јој шаље двосмислене поруке, као и њеној блиској пријатељици, добили су одговор од директора школе: „Сви имају своје слабости”, то је страшно ‒ констатовао је Јездић.
И глумац Слободан Ћустић говорио је о целом овом случају:
‒ Знам све те приче, којима се служе лоши педагози да би покрили неку своју глад. Оно као, ти сад треба да се ослободиш, хајде цела класа да се скине гола. То све може да се уради на други начин. Отац сам шесторо деце, бавио сам се педагогијом, спремао сам децу за глуму. Кад се појави неко код мене, ја тражим да увек дође са родитељем. И ако видим зрно неповерења, то волим код родитеља да видим. Онда кажем да хоћу часове да држим код њих у кући.
Снажну подршку својим колегиницама упутили су и Нина Јанковић, Александар Радојичић, Милан Марић, Александра Томић, Јелисавета Орашанин, Радован Вујовић, Вања Милачић, Нада Мацанковић, Јелена Тинска…
Узбуркао се и регион Насловна страна „Слободне Далмације”
Поводом случаја Мирослава Алексића „узбуркао” се и регион. Тако су редитељке у Босни и Херцеговини упутиле подршку свим жртвама злостављања.
„Дајемо подршку и изражавамо солидарност са свим колегиницама, као и свим особама које иступају у јавност исповестима о сексуалном и сваком другом узнемиравању, у домену образовања или професионалног рада. Злостављање се дешава у свим порама друштва, у свим професијама, као и у приватној сфери и није резервисано само за позориште или филм, али имамо потребу да реагујемо као редитељке да бисмо дале подршку колегиницама које су се оснажиле да јавно проговоре”, наводи се, поред осталог у писму које су потписале редитељке: Аида Бегић Зубчевић, Елма Исламовић, Лајла Каикчија, Нејра Латић Хулусић, Амра Мехић, Тања Милетић Оручевић, Селма Спахић, Инес Тановић и Јасмила Жбанић.
Исповест београдске глумице Милене Радуловић била је инспирација и за „Слободну Далмацију” да на насловну страну истакне текст „Глумице жртве сексуалних предатора” у којем су говориле глумице Маријана Микулић, Орнела Виштица и Миа Беговић.
Новинарка загребачког „Јутарњег листа” Сњежана Павић је у својој колумни тим поводом навела да је Милена храбрија од ње, јер је она заћутала да је, како каже, не разапну.
Сада, после Милене, јавља се стотине жена које су ћутале о сексуалном злостављању и по 20 година.
Зашто су ћутале, пита Павићева и истовремено одговара: „Па зато, управо због вас који не верујете. Зато што не желите чути оно што вам говоримо: то се догађа свуда око вас.”
Многа сведочанстава филмских радница из региона, на фејсбук страници „Нисам тражила” износе своја искуства са сексуалним насиљем и управо је та страница можда домаћа верзија америчког покрета „МеТоо”. Једна од оснивачица странице, сарајевска глумица Ана Тиквић, која је то урадила са још три своје колегенице, изјавила је да их је изненадио број исповести које су добиле, а све је, додала је, кренуло спонтано. Страница на „Фејсбуку” је потекла, објашњава, и као логичан одговор на најчешћа оправдања насилника: „Сама је то тражила.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: