• Издвојено
• Колумне

“Ништа” није црногорско, каже?!

1 min read

6 година ‎ Војин Грубач

Све су прилике да шеф режима у Црној Гори није “црногорски шеф режима”, а тешко се може назвати и “шеф црногорског режима”.

Мило Ђукановић и Душко Марковић

Пише: Војин Грубач

Све су прилике да шеф режима у Црној Гори није “црногорски шеф режима”, а тешко се може назвати и “шеф црногорског режима”.

Наиме, ради сe о некој, до сада непознатој пројави власти – којој је тешко наћи “главу и реп”, а камоли је дефинисати једнозначно.

Једно је сигурно, префикс “црногорски” се никако не може ставити као обиљежје актуелне власти у Црној Гори.

Јер, она представља карикатуру која се надима и бубри као метастаза идеолошког државног подземља- које бауља у својим имагинарним и стварним страховима од судбине.

Ипак, у садашњој фази идеолошког лударања, с уочљивим срљањем из крајности у крајност, десио се један битно ружан моменат.

А то је, антологијско- антицивилизацијски говор шефа режима у Никшићу (1), због којег су из дубина бесмисла, као фекалије, у медије испливале неке надреалне личности- да опогане просторе.

Паралеле – иста личност разапета међу крајностима

О каквом екстремном идеолошком и националном срљању шефа режима говоримо, довољно је направити једну лагану паралелу.

На примјер, ево његовог говора из 1989. године, гдје каже:

„Бестидно је, а на срећу се показало и бесплодно, било дугогодишње плашење црногорског народа потенцијалним великосрпским хегемонизмом, као негатором црногорске нације и државе. На таквим, рекао бих – болесним халуцинацијама, у доброј мјери се тражио, а све до скоро и налазио, начин за одржавање на власти и скретање народне и политичке пажње са себе“! (2)

Дакле, у овом сегменту говора се разлог плашења јавности “болесним халуцинацијама” дефинише јасним циљем “болесника”, а то је – “начин за одржавање на власти”!

Послије тридесет година, иста личност, која је сада шеф режима, у Никшићу каже следеће:

“Прича о прекограничним епархијама, супротна основним принципима организација православља свуда у свијету, Српска православна црква се служи да би чувала инфраструктуру велике Србије у коју вјерују. Вјерују да је Црна Гора грешком постала независна и да ће нас вријеме довести до спазнаје те грешке и до потребе да се опет окренемо изградњи велике Србије. Морамо својом постојаношћу, одлучношћу, визионарством да им кажемо да од тога нема ништа, да наше одлуке нијесу грешке, већ темељно промишљене и да њима исправљамо тешке историјске неправде нанешене Црној Гори и генерацији наших предака.” (1)

Разлог “болесних халуцинација” у Никшићу – да Православна црква представља или чува “инфраструктуру велике Србије” у Црној Гори, фантастично је објаснила иста особа прије тридесет година, када је била много млађа, мудрија и проницљивија, оцијенивши да је то- “начин за одржавање на власти”!

Зато сада шаљивџије на Фејсбуку овакво тумарање шефа режима коментаришу на следећи начин: “Ђед ми је био Србин, отац ми је био Србин, а и ја сам био Србин.”

Спаљивање вјерника и храмова као мултикултура?

Запаљиви говор шефа режима у Нишићу је произвео ефекат да су се из државне идеолошке канализација самокатапултирале несвакидашње личности – које карактерише веома слаб нервни систем.

Међу њима се нашао Зоран Вујовић, глумац Црногорског народног позоришта, и Мирна Никчевић, прва савјетница у Амбасади Црне Горе у Анкари.

Из та два лика је јавно прокуљао такав шовинистички воњ, да су од преношења њихових мисли неколико дана заударали сви медији на Балкану.

И док је Вујовић, послије салве немогућих увреда које је избацио, смогао снаге да направи гест извињења, што је било јако важно, то је острашћена “савјетница Никчевић” остала при свoме.

А то је, да би „запалила Храм и сва говеда тамо“, мислећи на учеснике Тројичинданског великог народног сабора за одбрану вјере, одржаног у Храму Христовог васкрсења у Подгорици.

“Савјетница Никчевић” се потом уплашила пријетњи оних које је жељела да наложи и спали, па се јавности обратила овим ријачима: “Сматрам да држава треба да ме заштити од пријетњи које примам свакодневно од непријатеља црногорских националних интереса, прозападног, евроатланског усмјерења, мултикултурних вриједности, државне независности и суверености”! (3)

Е сад, можете ли замислити каква је држава Црна Гора, када ова вајна “дипломаткиња Никчевић” под “мултикултурним вриједностима” државе чији је чиновник- убраја своје граЏанско право на паљење православних храмова и масовно спаљивање православних вјерника, које назива говедима?

А потом, изненађена реакцијом јавности- тражи да је држава штити од револтираних људи “који јој свакодневно пријете” јер им се, ето (баш чудно, зар не?!)- уопште не свиђа да неко из власти јавно позива на њихово спаљивање?!

Премијер у чуду јер – “ништа није црногорско”?!

Као последица говора шефа режима у Никшићу десио се и неадекватни говор премијера Црне Горе, и то на недавно одржаној конференцији владајућег ДПС- а у Колашину, гдје је рекао следеће:

„Нијесам могао да вјерујем да манастир Острог није црногорски. Знао сам ко тамо служи, али нијесам знао да то није црногорска светиња, црногорско вјерско и културно добро. То није ни Манастир Морача ни манастир на Цетињу.

То јесте и мора бити државна имовина и државно власништво. Људи ће се слободно опредјељивати у којем ће манстиру и цркви да се моле богу, то ће им омогућити закон”!(4)

Елем, познато је да се православни вјерници данас потпуно слободно опредјељују у којем ће се православном манастиру или цркви молити. И то не само у Црној Гори, већ и у читавом свијету гдје постоје православни храмови.

При чему су се, до сада, врло лако опредјељивали – без помоћи државног врха Црне Горе.

И сад, одједном, тај режим се, непозван, иненада појављује да “помогне вјерницима”, и то као “страно тијело” у доменима религија, с отвореним пројавама помаме и анимозитета према православљу и православним вјерницима уопште, што лако уочавамо.

Што се тиче тврдње премијера како “није знао да манастири у Црној Гори ниjeсу црногорски”, одговор је врло брзо добио од публицисте г. Јована Маркуша, који је изjавио “да је жалосно да премијер не зна следеће факте”:

“Манастир Острог, манастир Морача и Цетињски манастир су православне светиње, исто као што је катедрала Светог Трифуна у Котору римокатоличка светиња и Хусеин- пашина џамија у Пљевљима исламска светиња.

Манастир Острог, манастир Морача, Цетињски манастир, катедрала Светог Трифуна и Хусеин- пашина џамија су одавно као културно добро Законом заштићени као споменици културе Црне Горе.”

Господин Маркуш се потом обратио премијеру следећим закључком: “Ниједна од ових светиња није државно власништво, јер их није градила ни државна власт ни ДПС којeг Ви, нажалост, поистовјећујете са Црном Гором, а довољно је прочитати Завјештање Светог Василија Острошкога и његову анатему да Вам постане јасно ко је градио манастир Острог.”

Кућа Његошевих родитеља и Св. Петра Цетињскога као развалине

Можда ће се једног дана догодити да премијер Марковић “открије нову велику тајну” Црногорцима – како кућа Његошевих родитеља и кућа Св Петра Цетињскога на Каручу, такође “нису црногорске светиње”.

А “нису црногорске светиње”- јер су у разваљеном стању, с дрвећем и жбуњем које их је освојило изнутра, све са акрепима и змијама које се легу тамо гдје су живјели родитељи Његоша и гдје је живио Св Петар Цетињски.

Сложићемо се, нешто што је трагично занемарено- самим својим изгледом показује да “није светиња”.

А оне су постале збориште флоре и фауне јер се, гле чуда- налазе под заштитом државе Црне Горе?!

Самим тим,под заштитом премијера Марковића и шефа режима, који ових дана прецркоше за културом и историјом Црне Горе, да све медијске канализационе шахте по Црној Гори ритмично пуцају од њихових пламених говора.

Унеређене и унакажене, те двије куће важних људи својим изгледом и јадним стањем свједоче о степену стварне бриге шефа режима и његовог премијера за културно наслијеђе Црне Горе.

Најбоље говоре о пропалој држави и образу властодржаца који су се ових дана помамили!

При чему, шеф режима и премијер не дозвољавају Митрополији да доведе у ред кућу Св. Петра Цетињскога, вјероватно зато што се плаше да би се могла десити “девастација” станишта змија и акрепа, као и поремећај распореда жбуња и дрвећа које изнутра разваљују те куће?!

Небригом о њима, држава Црна Гора показује да их не сматра културном вриједношћу Црногораца и Црне Горе, у шта се куну “велике патриоте”, који знају само да руше а ништа да створе.

Шта све није црногорско, још?

Тврдњом како је “открио како манастири и цркве у Црној Гори нису црногорски”, премијер Марковић је отворио Пандорину кутију, из које ће испливати чудеса.

Како погибе “за свим црногорским”, тврдећи како “све мора бити црногорско и државно”, одмах се намећу многа питања премијеру, али и шефу режима.

Рецимо, да ли знају да пропала приватизована предузећа у Црној Гори нису више црногорска, нити државна, те да многа сличе кући Његошевих родитеља и кући Св. Петра Цетињскога на Каруче?

Да ли знају да 800 милиона евра мита од КАП- а уопште није црногорско благо, већ прћија неодговорних ликова који глуме патриоте? (6)

Да ли знају да милијарда еура од швајцарске банке, предвиђена за “развој Црне Горе”, која је завршила на три приватна рачуна црногорских грађана, такође није црногорска? (7)

Ако то не знају, шта тада знају? Како тада опредијељују- шта је “црногорско” или “државно”, а шта није?

Надаље, црногорски премијер се хвалио јавности како је Црна Гора признала концентрациони логор звани “држава Косово”, против воље 85 одсто грађана Црне Горе. (8)

Збиља, да ли је црногорски да премијер, као Црногорац, елегантно призна терористичку “државу” из које је протјерано 30 000 Црногораца, и то против воље свих Црногораца, правећи се да не види то што се десило?

Да ли је црногорски и грађански, у ситуацији када је 100 одсто Срба и Црногораца, као о преко 50 одсто Бошњака, који заједно чине 85 одсто грађана Црне Горе орјентисаних против тога признања- прчевито и безобразно признати терористичку државу страха и насиља која се зове Косово?

Гдје је ту грађанско, а гдје црногорско, и има ли тога уопште?

Демонстрација охолости и незнања, острашћености и дивљања

Предсједник Србије Вучић је недавно, у наступу тоталне помаме, устврдио да је држава Србија “изгубила Острог у Црној Гори”(9)?! Није ваљда? Да се разумијемо, и закључимо- одлично што је тако.

Шеф режима у Црној Гори, а ево и премијер Марковић, тврде да “православнe цркве у Црној Гори не припадају држави”? Збиља? Што рећи, осим- одлично што је тако. Баш супер!

Испада да су све државе на Балкану “изгубиле православне цркве” на својој територији.

Па, то је у реду! Јер, цркве не могу припадати државама које се често претварају у монструма, умјесто да буду анђели чувари народа.

Цркве, дакле, припадају вјерницима и свештенству!

Међутим, све су прилике да су предсједници Србије и Црне Горе, као и премијер Марковић, “изгубили главе” које одавно не припадају њима, нити народу којем би морале служити.

Могуће је да ове “државничке главе” припадају неким другим државама, или неким непознатим организацијама?! Индикације постоје, и то озбиљне!

Зато би било лијепо да своје “државничке главе” врате на своја мјеста, па да више не лапрдају међу крајностима.

Да не производе стресове народу и грађанима, демонстрирајући охолост и незнање, острашћеност и дивљаштво, које није ником потребно, нити народу нити њима.

Да му Господ Бог затре и распе одједном у вјекове. Амин.

Дакако, могуће је да се они који су, по својој глупости, подигли мач против православља у Црној Гори- ипак дозову памети, схватајући да су ушли у битку гдје се заиста немају чему надати.

А можда и неће, јер покоји најездник мисли да може да ради што му воља, и чини што му драго.

У том случају, широко му поље, дугачке му џаде – па да му се све врати по заслугама, за што је надлежна метафизика.

Али, ако говоримо о светињи званој Острог, њоме кроз вјекове влада Св Василије Острошки, Слава му и Милост, а он је као епископ оставио за будућност и покољења овај завјет и клетву:

“… Бог је свједок. И ко би покушао да нешто отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу, и стоку са синовима и сав његов иметак да му Господ Бог затре и распе одједном у вјекове. Амин.

Да његов дом настрада у вјекове. Амин.” (10)

За вјерујуће људе, клетва је опомена, можда и казна, а анатема- изопштење, могуће и казна.

А остали све то нека тумаче по својој памети, ако се усуде заћи у просторе њима непознате!

Референце:

(1) (Ђукановић: СПЦ покушава да чува инфраструктуру “Велике Србије”, портал “Вијести”, Светлана Мандић, 8. јун 2019.)
(2) (Тако је говорио Мило: Бестидно је плашити Црну Гору српством (ВИДЕО), портал ИН4С, 21.06.2019.)
(3) Мирна Никчевић: Ја сам црногорски патриота, пријете ми непријатељи НАТО-а, ИН4С – 18/06/2019
(4) (“Марковић: Нијeсам могао да вјерујем да Острог није црногорски, СПЦ не поштује Устав и законе”, Драгана Шћепановић и Жељка Вучинић, портал Вијести, 22. јун 2019.)
(5) (“Марковићу, да ли је могуће да си ово изјавио!?”, Јован Маркуш, Портал ИН4С, 3.06.2019.)
(6) („Кривокапић: Са ДПС-ом смо само због НАТО“, портал “Вијести”, 12.2.2015., Подгорица, цитат: “Предсједник Скупштине Ранко Кривокапић тврди да нас аутопут неће одвести у дужничко ропство, иако признаје да је у датим околностима и перспективи нужност. Сматра да је већа штета био Комбинат алуминијума, кроз који је, како процјењује, нестало 800 милиона еура државног новца.”
(7) (“Матеи: Ђукановић преваром „зарадио“ своју прву милијарду и постао господар душа”, портал ИН4С, 10.06.2019., цитат: ““Ради се о кредиту у швајцарској банци од милијарду евра, подигнутом за наводни економски развој Црне Горе. Новац у Црну Гору никад није ушао, нити је отишао онима у чије је име подигнут. Према наводима Матеија, новац је завршио на три приватна рачуна: Мила Ђукановића, Душанке Јекнић и тадашњег министра финансија Предрага Горановића.” )
(8) (Марковић: Против признања Косова било 85 посто грађана, али имали смо визију, Извор: Тањуг, недеља, 04. феб. 2018., цитат: “Када се Црна Гора опредељивала да призна Косово, у Црној Гори је била узаврела политичка клима. Преко 85 одсто грађана је било против одлуке Владе да призна Косово. Али ми смо ипак признали Косово!”)
(9) (Вучић о светињама на Космету: „Изгубили смо и Острог па се нико није бунио“, Србин- инфо, 27.05.2019.)
(10) (Не стигла вас клетва: Завјештајно писмо и Анатема Светог Василија Острошког из 1665/66. Године, Портал ИН4С, 23.06.2019.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: